Himna somborskih maratonaca
A JA SAMO TRČIM
Osećam dah usnulog bespuća
na dnu prozora starih kuća
kao u nejasnim snovima doslovno
oblaci beli kruže visoko
ljudi nostalgično neguju htenja
množe i dele raspoloženja
a ja samo trčim
to je dobar znak za trag pomirenja
između mene i onih kojih više nema
kad god zaželim napuštam sokak
uz Mostongu brojim svaki korak
kao da zna da me pleni
priroda prava budi se u meni
tihi gospodar sam ulica i puteva
raduje me što tako pripadam svima
kilometrima širim mir u gradu
naslanjam dane uz reku krivudavu
život postoji samo dotle
dok nas još uvek negde ima
kada mi korak ukrsti
obilje raspuklog prostora
duša zadrhti budi mirise
jedva čujnih svežih slika
naglo prodire ustajala daljina
mreška se u seni moga lika
a ja samo trčim
to je dobar znak za trag pomirenja
između mene i onih kojih više nema
Milenko Popić
(Pesma je objavljena u knjizi "Spontanist", "Šumadijcke metafore",
Beograd-Mladenovac, 2008.)
