headerimg1
headerimg10
headerimg2
headerimg3
headerimg5
headerimg6
headerimg7
headerimg8
headerimg9

     9. Reciklažni maraton

     5. Mem. trka Franja Fratrić

     10. Plavi krug oko Ade

     1. Ulična trka Ečka

     Prvenstvo Srbije u krosu - kros RTS-a

     25. Dunavski polumaraton

     29. Novosadski maraton

     3. Svilajnački polumaraton

     5. Zrenjaninski polumaraton

     9. Kragujevački polumaraton

     Čačanski polumaraton

     6. Kruševački polumaraton

     4. Trka 1300 kaplara

     1. Vrbaška trka

     20. Prvenstvo Srbije za veterane

     Viminacijum polumaraton

     Mem. trka Pal Skenderović

     4. Subotički polumaraton

     Valjevski polumaraton

     39. Kanjiža running festival

     Pančevački maraton

     4. Bečejska desetka

     41. Somborski virt.polumaraton

     12. Novosadski noćni maraton

     12. Trka Prijateljstva Kula

     34. Beogradski maraton

     Ultra trail Tara Planina

     1. Zrenjaninski maraton

     Mem. trka Dragutin Tomašević

     Trka CARICA 2021 M.Stapar

     Srebrno jezero polumaraton

     Božična trka u Kuli

 

 

 

Željko Zeljković -  Istrčao je jubilarni 100. maraton, 16.01.2022.

Željko Zeljković

Eto i ja u klubu 100 maratona kao 22. član sa najvećim srpskim maratoncima. Prvi maraton sam istrčao 27.6.2015. u Novom sadu i to noćni. Sećam se kad sam završio da sam bio bled kao krpa. 100. maraton u Sarajevu 16.01.2022. i to meni u jednom od omiljenih gradova u staroj Jugi, gde sam sa svojom porodicom kao dete do 1990. godine redovno išao svakog leta kod svog strica. Hvala Darku Lončaru i Dečki U Plavomšto ste mi omogućili da uživam u stotom maratonu. Za pretrčanih sto maratona "krivi" su moji prijatelji: Ljiljana M. Tasic, Michal Miško Šuľai Mira Marinko Knezevic. Sa njima sam ušao u ovaj svet trčanja. Nije bilo vikenda, a da nismo negde trčali. Sa Šukijem sam čak bio u reprezentaciji Srbije na 24h i to na: Evropskom prvenstvu u Albiju (Francuska) i na Svetskom prvenstvu u Belfastu (Severna Irska). Još jedan od krivaca i njemu mnogo HVALA je moj VELIKI brat Nikola Minić, koji nas je sve pogurao da danas imamo svi preko 100.maratona. Njegova Balkanska trkačka liga je bila inspiracija da trčimo sva ta ludila. Moj VELIKI BRATE i LJUDINO HVALA do neba! Još jednom HVALA Ljilji, Mišku i Maretu, jer bez vas ne bih uspeo. HVALA Jelena Paunovici Nebojša Miljkovićkoji su mi pokazali kako izgledaju veliki svetski maratoni. HVALA mojim i najdražim OVCAMA ( Aleksandar Rajići Miša Kantar) koje su uvek bile uz mene. Mom kumu Rajiću koji mi je omogućio da ga pejsujem na maratonu u Novom Sadu. HVALA Velikom Slobodan Rora Damjanov, Aleksandar Živkovići Goran Mihajlovkoji su me uvek medijski ispratili. HVALA mom klubu AK Panonijana čelu sa Sasa Stojilovici Aleksandar Dragojevic. Hvala Dragan Cabrici Sindikatu Nezavisnost, HVALA Kazneno popravnom zavodu Pančevo. HVALA mojoj porodici, mom pokojnom ocu koji je sigurno ponosan na mene i da prati svaki moj korak, koji mi je bio podrška od prvog mog polumaratona, HVALA mojoj Mati . Ima vas mnogo i da se niko ne ljuti ako ga nisam spomenuo, ali svi ste vi u mojih sto maratona. HVALA VAM LJUDI... IDEMO DALJE!


MOJE OKTOBARSKE TRKE.

Arpad Šarkezi

Ovog meseca istrčao sam dva polumaratona, u Zrenjaninu 2:02:47 i u Apatinu 1:57:19 i maraton u Novom Sadu 5:00:05.Trkački oktobarski mesec završio sam u subotu 30.10.2021. na uličnoj trci u Ečkoj gde sam trčao na dužoj stazi 10 km. sa vremenom u cilju 52:18. Moglo se očekivati da posle spomenutih trka u Ečkoj nije moguće napraviti neki zapaženi rezultat međutim ja sam veoma zadovoljan sa postignutom vremenom a cilju. Nisam osetio umor, držao sam isti tempo sve do zadnja dva kilometra kada sam malo i ubrzao. Interesantno je napomenuti da u ovom mesecu nisam imao ni jedan trening osim ako se računa 5km. na Ligi Somaratona drugog oktobra.

Da neispada da ja mogu na trke bez treninge istina je ta da sam drugom polovinom avgusta i početkom septembra trenirao udarnički (bar prema mojim mogućnostima), izređao sam nekoliko dužine od 12 do 18 km.


TRKE SAMO ZA SLIKANJE I MEDALJE?

Nataša Ćulafić

Nekad se trčao jedan maraton - polu maraton u sezoni. A u sklopu priprema bar dve kratke trke ...To je imalo svoju draž. To je važilo za amatere , rekreativce i profesionalce. Svi su se na neki svoj način pripremali da budu što što bolji baš za planiranu trku. Birala se oprema baš za taj dan, da sve bude u najboljem redu. Uvek se očekivalo od nekih trkača da obore rekord staze. Nije bilo kalkulisanja. Svi učesnici su uživali da baš na najbržoj trci oni budu prisutni. Dobre, baš brze trkače niste mogli uvek da vidite jer oni su baš birali gde će trčati , i to se uvek nagadjalo. U poslednje tri godine, trke više nisu trke, već masovno okupljanje na koje se jako malo njih potrudi jer treba se prištedeti za narednih 10 vikenda i 20 trka. Da li nam se trčanje trka pretvorilo u samo slikanje medalje, koja je postala nešto što više ne vredi truda i rada, ili se pretvorilo u masovno "druženje" sa ljudima koje samo srećemo a ne poznajemo ih ...I na kraju najvažnije je da organizator obezbedi nešto za jelo i pivo. Kakav je to nivo onda druženja kada ne može da se ima razvijen socijalni život van okvira trka ?! I sad ...pitanje je ...Da li je ovaj trenutni broj trka doprineo trkačkoj zajednici ili ne ... Šta se time postiglo ...Ništa. Ja sam uvek zagovornik da treba da postoji period priprema i fokus na jednu trku, bez obzira na kom smo nivou. A druženje.. družite se ne vezano za to dal trke ima ili nema. Treniranjenu u grupi je uvek najbolja varijanta. Na treningu se družimo a na trci pokažemo koliko možemo ... Trka je da se TRKA ! I opet ...to baš nema veze na kom ste nivou ..budite tog dana sebi najbrži.


150000 BERLINSKIH KORAKA

Vladimir Bulaić, ARK Somaraton

Na predlog Draga Boroje iz kluba100maratona , pristajem da napišem tekst o Berlin Maratonu 2021 iz mog ugla kao učesnika, koji startuje iz poslednjeg talasa maratona Blok H i pronalazi se u jednom od slogana maratona #RUNFORJOY.

Priča o Berlin Maratonu počinje kada me izvlače na lutriji maratona u decembru 2020 , čime dobijam pravo da kupim startni broj. Za one koje ne izvuče lutrija moja preporuka je agencija Active Traveling.

U februaru AIR Serbia , prodaje povoljno povratne karte za Berlin, tako da se i tom prilikom osećam kao dobitnik lutrije.

U junu organizatori , potvrdjuju održavanje maratona pod sloganom #RESTARTRUNNING , što podrazumeva i ispunjenje zahteva u vezi Covida 19. Uslovi su vakcinisan nekom vakcinom odobrenom u EU, ili da si preležao koronu, ili da si testiran od strane organizatora ( 40 evra na EXPO maratona). Za ulazak u Nemačku iz Srbije, u vreme maratona , uslov je da si vakcinisan ili retki izuzeci..

Dolazi i taj dan i slećemo na novi berlinski aerodrom Bradenburg , odakle se sjajnim gradskim prevozom upućujemo na stari , sada zatvoren aerodrom Templhof gde je maratonski EXPO i podela startnih paketa. Tamo gužva, ali brzo ide, svi strpljivo čekaju , a i maskota maratona Fridolin Flink nam prilazi i pozdravlja. Naravno slikamo se, treba zaslužiti podignut palac ili srce.

Dobijamo broj , oko ruke plavu narukvicu, čip koji se pertla na patiku, providnu torbu za garderobu ili poncho kupon posle trke, a ko je platio i majcu ili jaknu.. Tu malo čitam magazin maratona u kome je tekst i  o Bekeleu gde se analizira da li će ovog puta biti brži od Kipčogijevog svetskog rekorda postignutog u Berlinu. Inače Kipčogi se nalazi i na jednoj strani finišerske medalje, tako da kada prodjete kroz cilj dobijete Kipčogija. Već je petak popodne i nakon uspešnog smeštaja u omladinskom domu ( zamalo greškom i u Bismarck Zimmer tražeći recepciju) , odlučujem se za šetnju poznatom trgovačkom ulicom Kurfurstendamm, do Velike Zvezde i Bradenburške kapije. I baš u parku Tiergarten kod Grose Stern trčkara nasmejan Bekele sa još jednim likom koga ne prepoznajem ali mu je PB sigurno ispod 02:15 . Malo dalje u ulici 17 juna već se montiraju ogromni led ekrani , ograde, ozvučenje . Kažu da je to i najduži bulevar na svetu.Već se oseća maratonski vikend..  Pažnju mi privlači i figura Bud Spencera ispred istoimenog muzeja i njegov stomačić.

E Bud sa stomačićem ide teže i sporije, mislim na trčanje..ž

Ostaje još i cela subota pre trke, i izmedju toga da odmaram i jedem pastu ili da setam i obilazim atrakcije (sehenswürdigkeiten) grada, odlučujem se za ovo drugo, sto će doprineti da moj broj ukupnih Berlinskih koraka bude preko  150 000 od toga u maratonskom danu preko 60 000. U Deutsche Tehnikmuseum , vidim izložene Puma i Adidas patike iz 1984 koje su imale čip u djonu i na peti pomoću koga su merile broj koraka , distancu.. Kažu da posle  početnog oduševljenja nije bilo prevelikog interesovanja za ovim modelima. Baš sam tog dana obuo Infinity UA koje imaju tu tehnologiju samo sa blututom i koju zbog Garmin sata i ne koristim. Ima svašata da se vidi, pa i Cesna sa Crvenog Trga u Moskvi . Check point Charly , Gendarmenmarkt, Unter Linden , Reichstag,, fotografisanje sa Emilom, Ivanom i Radovanom..Grunewald železnička stanica , prodje subota.

Maratonski dan. Nedelja. Izborni dan takodje što se vidi po kartonskim plakatima okačenim o bandere. Na njima su fotošopirani politički kandidati sa kratkom porukom. Jedna od njih – Crveno kao ljubav. Na livadi ispred Reichstaga pristižu trkači i polako ulaze u svoje blokove za start. Muzika sa razglasa odlična, preovladjuje Disco. Vreme sparno, visoka vlažnost, malo i toplije posebno za nas koji krećemo oko 11. Pre samog starta svaki blok ima svoju koreografiju za zagrevanje.

Mi smo imali da digenemo obe ruke i rasirimo dlanove, pa onda ACHT left ACHT right, pa isto tako i nogama. Nakon toga i konačno start. Miriše zelenilo oko bulevara kojim trčimo , prvih 15km idemo svi ko jedan 6 min po km , nakon čega kreću iskakakanja. Odlična publika duž staze, na okrepama čaj i voda. Pre 25km nema gelova. Možda je trebalo uzeti neki pre trke ili poneti... . Pošto polovinu završavam 15 min sporije od željenog da bi napao svoj PB  , za drugu polovinu biram karnevalski tempo i da završim trku. Do sada sam mislio da Rusi najlepše izgovaraju Vladimirrr, ali su me Nemci oduševili sa njihovim Vladimirrr.

Naime duž trke imate motivatore koji vam pročitaju ime sa startnog broja i onda vas bodre. To jako prija trkačkok sujeti. Vladimirrr vi mahnete rukom a onda čujete Wauuu. Eto kad usporite i ime vam pročitaju...

Gde je 25 km tu je 30, 35, 40 vidi se i Branderbuska kapija, uskoro prolazite kroz nju, gužva , navijanje , komentatori, kamere, i konačno medalja. A na njoj Kipčoge stisao pesnicu, kasnije saznajem Bekele završio treći i pobednik nije oborio svetski rekord.

Idem po poncho, bezalkoholno pivo i na fotografisanje sa medaljom.

Po izlasku iz maratonskog polja , zaboravim da vratim chip sa patike, što me motiviše da sprintam od Hauptbahnhof do Reichstag ispod 5 min po kilometru kako bi ipak uspeo da pomenuti chip vratim i ne ostanem bez 50 evra. To je bio i moj najbrži kilometar napravljen tog dana. Zadovoljan planiram još jedan preostali dan u Berlinu. Maratonsku bitnost pojačava gest vozača autobusa koji van redovne stanice staje i nudi da poveze. Tog dana je za maratonce bio besplatan prevoz.

Sutradan sa medeljom oko vrata u majci We fly Bgd posećujem Olimpijski stadion, Šarlotinu palatu ,Aleksandarplac,East Side Galery ...

Ove godine kako kažu na Berlinskom maratonu je učestvovalo oko 25000 takmičara, 20000 manje nego prethodnih godina zbog situacije.. Učestvovalo je oko 140 nacija i atmosferu, kako na trci tako i u gradu , karakterisao kosmopolitizam i tolerancija. Maraton je održan po 47. put. Sigurno jedan od najvećih maratona koji valja ponavljati.

Prvobitni teskt se dopao i prvom internet portalu za maratonce somaraton.org.rs, tj.  Arpadu Šarkeziju iskusnom maratoncu i osnivaču sajta sa kim sam u istom klubu ARK Somaraton. Pa sam dodao još par rečenica ..


Predrag Škorić - Tribalion - Tara 18.09.2021⁣⁣.

Dobih sinoć par puta pitanje: koji si bio? Prvi, najbolji i jedini!⁣⁣

Koji sam bio u odnosu na ostale učesnike? Ne znam. Nisam ih ni primetio. Celu trku sam se borio samo sa jednim i najvećim protivnikom. Borio sam se sa samim sobom!⁣⁣

Pobedio sam tremu pred trku i strah od nepoznatog. Pobedjen je nedostatak daha na samom startu. Bol u stopalu, stomaku, ledjima. Grčevi u listovima i zadnjoj loži. Početak hipotermije. Blato. 1000m kumulativnog uspona. Ledeno jezero. ⁣

Pobedio sam sebe i svoje dosadašnje limite!⁣⁣

22km trčanja, 35 prepreka, 100m plivanja ⁣!

Ulazak u završnicu, na poslednjih par prepreka i “Tataaaaaaaa” je platilo cenu juče! ⁣

Ispasti šampion i heroj za svoju decu je priznanje koje ne može zameniti nikakva medalja ili pobedničko postolje!⁣⁣

Vredelo je. I sve se isplatilo!⁣⁣

Hvala mojoj porodici na bezrezervnoj podršci i ljubavi ⁣

Hvala svima vama koji ste mi poslali more poruka podrške!⁣⁣

Posebno hvala Danielu i Ivana Šokac što su me izazvali na ovu avanturu (opsovao sam ih 100 puta juče), ali isto tako bili uz mene do samog cilja ⁣

Hvala i drugarima iz Ark Somaraton što su nas primili u ekipu i učinili da se osetimo kao da smo tu 100 godina. Kada si okružen šampionima, ne preostaje ti ništa drugo nego da i sam postaneš šampion!⁣

I kao što već rekoh, kada glava odluči da odustajanje nije opcija, telo će sve učiniti da te dovede do cilja!⁣⁣

Do nekog sledećeg izazova u nadi da će moje iskustvo inspirisati makar jednu osobu da krene u probijanje sopstvenih limita. Ako sam mogao ja, ti možeš 100% !!!⁣


Somaraton predstavlja svoje dame - Margareta Milaković

Pre nešto više od jedanaest godina kada je formalno osnovan Atletsko rekreativni klub ''Somaraton'' počeo je ubrzani razvoj trčanja u gradu Somboru, ali i okolini. Somaraton bio je samo logičan nasatavak trkačke priče koja u gradu postoji decenijama, a prepoznatljiva je najviše po najstarijoj uličnoj trci u našoj državi - Somborskom polumaratonu.

Kako je pre bilo čudno videti nekog kako trči po gradu svakako je bilo daleko čudnije videti neku damu da čini to isto. To je bila prava retkost.

Na svu sreću stvari su se promenile. Društvo kolegama trkačima počele su sve više da prave dame. Vremenom bilo ih je sve više i bile su jako uspešne. Čak šta više danas beležimo više klupskih uspeha kod dama nego kod muških trkača.

Danas je podjednako ženskih i muških trkača. I na to smo posebno ponosni. To je jedna od najvećih pobeda Somaratona. Najlepša slika je svakako start trke Dame trče kada svakog oktobra na startu vidimo više od stotinjak dama kako trče. Setite se pre desetak godina skoro da nije bilo ni jedne na našim ulicama.       

Predstavljamo prvu damu koja se učlanila u ARK Somaraton.

O meni : Zovem se Margareta Milaković.

Rođena sam i živim u Novom Sadu. Diplomirala sam na učiteljskom fakultetu u Somboru i stekla zvanje profesor razredne nastave. Radim u OŠ „Sveti Sava‟u Rumenki. Ponosna sam na svojih (do sada) šest (7. je u toku) generacija učenika.

Tokom školovanja trčala sam i takmičila se na 60 i 100 metara. Nakon završenih studija nastavila sam samostalno (nisu postojali brojni sportsko - rekreativni klubovi) da trčim i vozim bickl, najčešće obalom Kanala DTD.

2001. godine prvi put sam ispešačila 33 km, stazom malog istočnog fruškogorskog maratona. Uključujem se u planinsko trčanje. Svakog narednog proleća „padala‟je po jedna staza fruškogorskog maratona (33 km-3 puta; 57 km; 82, 930 km - 1. mesto u konkurenciji žena, 6. u ukupnom plasmanu; 87 km, 49, 760 km-2 puta).

2007. godine uspešno sam savladala stazu fruškogorskog ultramaratona i postigla po ličnom mišljenju moj najuspešniji sportski rezultat na stazama izdržljivosti (102,750 km, vreme: 20 h i 57 min, plasman 2. mesto u ženskoj konkurenciji (17. u ukupnom plasmanu od 215 učesnika koji su savladali stazu). U međuvremenu, učestvujem na atletskim trkama između 2 i 10 km.

Tražeći informacije o trčanju i trkama nailazim na stranicu www.somaraton.org.rs. Pregledno uređena strana, jasne informacije o predstojećim trkama, zanimljivi kratki izveštaji praćeni fotografijama i pužić tzv. zaštitni znak privukli su moju pažnju. Počinjem redovno da pratim stranicu.

Sticajem okolnosti, 2010. godine prijavljujem se za moj prvi polumaraton, LAGO MAGGIORE (LMHM), u Italiji. Upoznajući se sa pravilima i organizacijom ove trke, uz obavezno lekarsko uverenje, već sama prijava ostavlja utisak ozbiljnosti organizatora i celokupne manifestacije. Uvažavajući navedeni događaj i značaj takmičenja pod imenom kluba, odlučujem da se učlanim u ARK SOMARATON. Obratila sam se Arpadu, čiji se kontakt podaci i danas nalaze na stranici Somaraton. Predusretljivo mi je odgovorio, dao tražene povratne informacije i 18. 9. 2010. postajem član ARK SOMARATONA.

U Novom Sadu te godine nije postojao nijedan atletsko rekreativni klub sa dostupnim obaveštenjem za učlanjenje. Klubovi koji su postojali u drugim gradovima nisu imali uvek ažurirane informacije, niti dostupne kontakt podatke.

6. marta 2011. godine, istrčala sam prvi polumaraton, LAGO MAGGIORE, u Italiji kao članica kluba ARK SOMARATON. Iste godine istrčala sam polumaraton u Somboru, a narednih godina takmičila sam se na kraćim stazama u svom okruženju i istrčala još nekoliko polumaratona u inostranstvu.

Od 2016. godine nisam učestvovala u atletskim trkama, ponovo, sticajem okolnosti posvetila sam se drugim aktivnostima (najviše planinarenju).

Arpad Šarkezi me je podsetio da sam prva, kako on kaže dama, koja je postala član ARK SOMARATONA. Danas ih klub broji svake godine sve više. Podstakao me je da se prisetim značajnih, lepih sportskih događanja i time izazvao motivaciju da se ponovo vidimo na tzv.drumskim stazama.Iako sam 2018. godine savladala 42.202 km, planinsku stazu fruškogorskog istočnog ekstremnog maratona, kombinovanjem trčanja i hodanja, atletski maraton još nije pao. Zahvaljujući Arpadu postavljam cilj za predstojeće godine!


30. GODINA OD POSLEDNJEG SOMBORSKOG MARATONA SOMBOR-B.DUNAV.

12.SOMBORSKI MARATON 11.05.1991. godine

  Arpad Šarkezi

U ranijem period života nisam bio u svetu atletike, ali sam ipak, bez ikakve pripreme, prijavio 12. Somborski maraton dužine od 27 km na relaciji Sombor – Strilić – Majevica – Bački Monoštor – Bezdan – Dunav. Trka se tada zvala Tradicionalni Somborski maraton, koja je održana 11.05.1991. godine, a organizatori su bili: Milenko Popić, Simo Bogdanović, Cvijo Savić, Bora Pavlović, Marko Vujinović i Slobodan Iđuški.

Maraton sam uspeo završiti u vremenu 2:47:19 iako su zadnji kilometri protekli u neizvesnoj borbi između mojih mišića i grčeva koji su me napadali sa svih strana! Ovom prilikom nisam ostvario ni jedan lični kontak sa ostalim somborskim učesnicima trke, nisam prijavio ni jednu drugu trku i napravio sam veliku pauzu sve do 2003. godine. Zapravo ovu moju prvu trku od pre 30 godina i neračunam kao početak moje maratonske karijere. A što se tiče Somborskog maratona, od te 1991 godine, zbog raznih okolnosti, trka se skraćuje i prelazi na dužinu polumaratona 21,1 km. Dvosmerna je sa startom i ciljem na istom mestu na glavnoj ulici, ispred kuće Laze Kostića i Robne kuće „Beograd” i danas predstavlja najlepšu trku u našoj zemlji sa velikim brojem učesnika.

Istakao bih da slučajni susreti nekada znače mnogo. Tako je i poznanstvo sa Miloradom Blažićem 2003 godine, praktično uticalo na moju trkačku karijeru, koja još uvek traje. Do sada sam istrčao: 1 ultramaraton (Osijek-Apatin 53km), 14 maratona i 111 polumaratona.

Rezultati 12.SOMBORSKOG MARATONA

Pl   Stbr   Vreme   Prezime  ime   God   Mesto
1   314   1:44:34   Alempić  Savo   1955   Vrbas
2   24   1:47:42   Farkaš  Čaba   1966   Vrbas
3   257   1:54:14   Boroja  Drago   1953   Futog
4   364   1:54:59   Kelić   Nikola   1973   Sombor
5   359   1:58:10   Idjuški  Slobodan   1958   Sombor
6   84   2:01:09   Špajzer  Vladislav   1949   Karavukovo
7   396   2:05:42   Čapko  Djuro   1954   Vrbas
8   216   2:09:20   Radulović  Tanja   1970   Vrbas
9   217   2:11:25   Zivlak  Zoran   1960   Novi Sad
10   218   2:11:25   Djordjević  Boško   1932   Beograd
11   477   2:11:40   Branković  Ratko   1944   Novi Sad
12   81   2:15:23   Branislav  Simela   1953   Zemun
13   246   2:15:32   Trnavac  Veljko   1938   Takovo
14   392   2:15:32   Marković  Stevan   1968   Bijeljina
15   388   2:17:19   Mileković  Zoran   1952   Beograd
16   238   2:17:32   Popić  Milenko   1945   Sombor
17   301   2:18:17   Borović  Miroslav   1934   Beograd
18   224   2:20:16   Gordić  Slavko   1941   Novi Sad
19   113   2:24:47   Despotović  Stojan   1941   Bijeljina
20   49   2:25:14   Džaković  Simo   1931   Beograd
21   454   2:26:34   Kozomara  Slavica   1950   Beograd
22   99   2:28:07   Ganić  Drago   1970   Sombor
23   354   2:28:35   Vujisić  Milutin   1931   Beograd
24   226   2:31:15   Bogdanović  Simo   1942   Sombor
25   244   2:32:21   Ikonić  Miroljub   1950   Beograd
26   97   2:35:56   Bojović  Branko   1969   Vrbas
27   34   2:37:57   Miloš  Perica   1975   Sombor
28   352   2:37:57   Viderker  Eduard   1969   Sombor
29   88   2:39:16   Ivanović  Pavle   1927   Beograd
30   262   2:44:57   Juhas  Miroslav   1973   Sombor
31   25   2:46:13   Jerković  Boško   1955   Sombor
32   57   2:47:19   Šarkezi  Arpad   1948   Sombor
33   277   2:47:24   Adžić  Pavle   1923   Sv.Miletic
34   214   2:49:48   Lukač  Robert   1972   Bezdan
35   242   2:51:31   Matijević  Zoran   1961   Gakovo
36   209   3:08:42   Dolga  Milan   1952   Novi Sad

>>> PROPOZICIJE SOMBORSKOG POLUMARATONA

>>> PRIJAVI SE

  35. Beogradski maraton

 

 

        Unos rezultata

        Plasman 2021. godina

        Plasman 2020. godina

        Plasman 2019. godina.

        10. Najbržih 2020. godina.

 

               

                 Klub 100 maratona