headerimg1
headerimg10
headerimg2
headerimg3
headerimg5
headerimg6
headerimg7
headerimg8
headerimg9

     Kragujevački polumaraton

    2. Čačanski polumaraton

    XIV Ultramaraton - Palić 

    13. Somborski maraton

    Trka "Mala sveta gora"

    11. NS noćni polumaraton

    41. Somborski polumaraton - Virt.

    7. VPŠ NS trka za dečji osmeh

    Srebrno jezero polumaraton 

    25. Niški zimski maraton

    Golaći trčali na Dorćolu

    3. Zimski noćni polumaraton

 

27. Podgorički maraton : 08.nov.2020.

>>> Kompletne informacije


 

Pripremio i objavio 2000. god : Sportski novinar Dušan Kolundžija

Čičovi

Salaško naselje Čičovi nalazi se pet do šest kilometara južno i jugoistočno od Sombora, preko Velikog bačkog kanala, a uz novi kanal Dunav-Tisa-Dunav koji je pokopan 1964. godine. Prvi put se pominje sredinom 16. veka pod imenom Čičo što ukazuje na mogućnost da prvi stanovnici potiču od crnogorskog plemena Čiče. Početkom 18. veka prvi put se pominje pod današnjim imenom Čičovi. Krajem 18. veka grof Josip Marković podigao je kapelu posvečenu Gospi snežnoj, a sto godina kasnije Čičovi imaju i svoju školu. Danas u 76 domaćinstva u Čičovima živi 211 duša.

Milivoj Kelić - Veliki propagator sporta

Talenat za atlekitu kod Milivoja Kelića otkrio je poznati somborski trener Radislav Marinković. Predložio je da počne sa brzim hodanjem, malo poznatom disciplinom, a želja je bila da Sombor počne da razvija i neguje sve atletske discipline, pa je tako Kelić određen za hodača. Prihvatio je inicijativu i ubrzo, upornim radom postao jedan od najboljih jugoslovenskih hodača.. Nepunih godinu dana nakon što je počeo da trenira, postavlja nezvanični a 1968. i zvanično juniorski državni rekord na 5000 m (24:42,8) što je bio rezultat među deset u Evropi. Slede pozivi za reprezentaciju i već u prvom nastupu osvaja bronzanu medalju na juniorskom prvenstvu Evrope a Livornu (Italija).

Po odsluženju vojnog roka, 1972. godine Kelić počinje ozbiljno da trenira pod nadzorom Bele Kelera. Dvostruki prvak Vojvodine, drugi u Srbiji i treći u Jugoslaviji, uspesi su koji su mu otvorili vrata seniorske državne reprezentacije. Povreda i operacija kičme 1975. godine u značajnoj su meri uticali na dalju karijeru. Ali, poznatom upornošću, Kelić 1977. godine postiže vreme od 23:37,2 u hodanju na 5000 mm a zatim iste godine učestvuje na dva super maratona : Zafreb – Čazma (60 km) i u Švajcarskoj na 100 km kao prvi atletičar iz Srbije.

Prema pedantnoj evidenciji svih treninga i trka, koje je Kelić vodio, imao je ukupno 2812 treninga, učestvovao na 313 trka, osvojio 74 zlatke, 39 srebrnih i 55 bronzanih medalja. Ukupno je pretrčao 30,431 km.

Koliko je bio uspešan kao takmičar, možda je još poznatiji postao kao neumorni organizator i inicijator brojnih sportskih susreta po kojima su se Čičovi pročuli nadaleko.

Povodom dobijanja asfaltnog puta u Čičovima je organizovao 1978, mali maraton (21. km) na kojem učestvuju takmičari iz Novog Sada, Beograda, Osijeka, Bačke Topole i Sombora.

Posle Kadinjače, Fruškogorskog i Kumrovačkog, bio je to četvrti maraton u Jugoslaviji.

Sledeće godine staza je skraćena na 14 km i na toj deonici Čičovački maraton i danas se održava. U ponoć na prelasku u 1979. godinu održana je novogodišnja ponoćna trka na 4 km u kojoj je Kelić bio pobednik ispred Kuljana Milenka Zvekića i Perice Samca.

Milivoju Keliću nikada nije nedostajalo ideja i energije. Tako je 1979. godine organizovao sportska takmičenja mladih u Čičovima u deset disciplina : skok u dalj, skok u vis iz mesta, vožnja bicikla, pikado, šah, badmington, vođenje lopte kroz čunjeve, trke u džakovima, 100 m i 1500 m.

Nezaboravni su sportski susreti omladine Čičova i Svetozara Miletića u kojima je učestvovalo 240 mladih. Svaki treći žitelj Čičova učestvovao je u sportskim aktivnostima.

Osim ovoga, Kelić je bio inicijator prvog triatlona u Jugoslaviji 1992. godine na kojem je bilo 23 učesnika.

Iako mu danas zdravstveno stanje sve manje dozvoljava da se takmiči, Milivoj Kelić nastavlja da smišlja i pokreće nova takmičenja. Na zadovoljstvo i radost svih koji ga znaju, a posebno žitelja Čičova.

1. maraton, 21.10.1978. - Dužina staze 21 km.

1   Slavko Vojvodić   Osijek   1:41:20
2   Dragan Kurepa   Osijek   1:43:18
3   Đorđe Sladić   Osijek   1:43:21
4   Pavle Skenderović   B.Topola   1:58:13
5   Bogdan Beljanski   Sombor   2:02:30
6   Stevan Marković   Novi Sad   2:04:58
7   Milutin Vujsić   Beograd   2:05:25
8   Pavle Ivanović   Beograd   2:05:26
9   Milivoj Kelić   Čičovi   odustao

2. maraton, 20.10.1979. - Dužina staze 14 km.

1   Vladimir Špajzer   Odžaci   51:10:00
2   Slavko Vojvodić   Osijek   53:18:00
3   Josip Hamak   Osijek   54:49:00
4   Đorđe Sladić   Osijek   54:50:00
5   Milivoj Kelić   Čičovi   54:58:00
6   Miroslav Anđelković   Odžaci   55:10:00
7   Svetislav Došen   Apatin   55:31:00
8   Blažo Vodeničar   Sombor   55:35:00
9   Pavle Ivanović   Beograd   58:40:00
10   Pavle Skenderović   B.Topola   58:58:00
11   Milutin Vujsić   Beograd   1:00:31
12   Dragan Kurepa   Osijek   1:03:52
13   Pavle Adžić   Sv.Miletić   1:04:18
14   Stevan Marković   Novi Sad   1:05:08
15   Branislav Beljanski   Sombor   1:05:08
16   Nenad Heski   Borovo   1:05:10

3. maraton, 09.03.1980. - Dužina staze 14 km.

1   Milivoj Kelić   Čičovi   55:10:00
2   Blažo Vodeničar   Sombor   57:15:00
3   Milan Dubajić   Gakovo   57:40:00
4   Dušan Grubić   B.Brestovac   58:31:00
5   Arsen Mijatović   Sombor   58:40:00
6   Stevan Kelč   Apatin   58:50:00
7   Jovan Bujić   Apatin   59:40:00
8   Pavle Adžić   Sv.Miletić   1:05:30
9   Srevan Marković   Novi Sad   1:05:51

4. maraton, 18.10.1980. - Dužina staze 14 km.

1   Vladimir Špajzer   Odžaci   52:27:00
2   Slavko Vojvodić   Osijek   53:40:00
3   Dušan Grubić   B.Brestovac   55:35:00
4   Đorđe Sladić   Osijek   55:51:00
5   Blažo Vodeničar   Sombor   56:30:00
6   Miroslav Anđelković   Odžaci   57:12:00
7   Pavle Skenderović   B.Topola   1:01:12
8   Pavle Adžić   Sv.Miletić   1:05:30

5. maraton, 24.05.1981. - Dužina staze 14 km.

1   Slavko Vojvodić   Osijek   55:12:00
2   Miroslav Anđelković   Odžaci   56:02:00
3   Blažo Vodeničar   Sombor   56:18:00
4   Đorđe Sladić   Osijek   56:30:00
5   Arsen Mijatović   Sombor   57:15:00
6   Stevan Marković   Novi Sad   59:40:00
7   Duško Stojić   D.Miholjac   1:00:05

6. maraton, 21.10.1981. - Dužina staze 14 km.

1   Vladimir Špajzer   Odžaci   49:25:00
2   Željko Černič   Osijek   49:45:00
3   Milivoj Kelić   Čičovi   49:51:00
4   Slavko Vojvodić   Osijek   54:50:00
5   Blažo Vodeničar   Sombor   55:30:00
6   Milenko Zvekić   Kula   55:51:00
7   Miroslav Anđelković   Odžaci   55:58:00
8   Gojko Pavlović   Sv.Miletić   58:00:00
9   Milan Dubaić   Gakovo   58:12:00
10   Arsen Mijatović   Sombor   58:42:00
11   Žarko Čulibrk   Odžaci   59:10:00
12   Duško Stojić   D.Miholjac   1:01:15
13   Ilija Malinović   D.Miholjac   1:01:52
14   Jovan Lakatoš   Apatin   1:02:50
15   Stevan Marković   Novi Sad   1:05:18

7. maraton, 14.03.1982. - Dužina staze 14 km.

1   Milivoj Kelić   Čičovi   53:19:00
2   Stevan Kelč   Apatin   55:30:00
3   Jovan Bojić   Apatin   55:45:00
4   Blažo Vodeničar   Sombor   56:35:00
5   Arsen Mijatović   Sombor   57:40:00
6   Milan Dubaić   Gakovo   58:31:00
7   Đoka Mudrinić   Apatin   1:01:25

8. maraton, 18.09.1982. - Dužina staze 14 km.

1   Miroslav Anđelković   Odžaci   57:31:00
2   Blažo Vodeničar   Sombor   57:35:00
3   Arsen Mijatović   Sombor   58:40:00
4   Milan Dubaić   Gakovo   59:32:00
5   Svetislav Došen   Apatin   59:52:00
6   Stevan Kelč   Apatin   1:00:30
7   Jovan Bujić   Apatin   1:03:41
8   Duško Stojić   D.Miholjac   1:03:52
9   Ilija Milanović   D.Miholjac   1:04:12

9. maraton, 25.05.1986. - Dužina staze 14 km.

1   Blažo Vodeničar   Sombor   58:55:00
2   Arsen Mijatović   Sombor   59:15:00
3   Milan Dubaić   Gakovo   1:00:30
4   Milivoj Kelić   Čičovi   1:02:15
5   Stevan Marković   Novi Sad   1:05:18
6   Milutin Vujsić   Beograd   1:05:30
7   Pavle Adžić   Sv.Miletić   1:06:18

10. maraton, 22.03.1987. - Dužina staze 14 km.

1   Milenko Zvekić   Kula   58:30:00
2   Blažo Vodeničar   Sombor   58:52:00
3   Milivoj Kelić   Čičovi   59:18:00
4   Arsen Mijatović   Sombor   1:02:51
5   Stevan Kelč   Apatin   1:03:50
6   Jovan Bujić   Apatin   1:04:15
7   Perica Samac   Kula   1:04:58
8   Duško Stojić   D.Miholjac   1:05:11

11. maraton, 08.10.1988. - Dužina staze 14 km.

1   Marko Vujinović   Sombor   58:13:00
2   Gojko Vuković   Sombor   59:30:00
3   Blažo Vodeničar   Sombor   59:35:00
4   Milivoj Kelić   Čičovi   59:41:00
5   Svetislav Došen   Apatin   1:01:32
6   Sima Bogdanović   Sombor   1:03:20

12. maraton, 25.03.1990. - Dužina staze 14 km.

1   Vladimir Špajzer   Odžaci   55:00:00
2   Slobodan Iđuški   Sombor   55:41:00
3   Marko Vujinović   Sombor   57:32:00
4   Gojko Vuković   Sombor   1:00:05
5   Milenko Popić   Sombor   1:03:05
6   Sima Bogdanović   Sombor   1:05:00
7   Milivoj Kelić   Čičovi   1:27:15

13. maraton, 13.04.1991. - Dužina staze 14 km.

1   Vladimir Špajzer   Odžaci   54:50:00
2   Slobodan Iđuški   Sombor   55:58:00
3   Nikola Kelić   Čičovi   57:41:00
4   Dušan Škorić   Apatin   58:51:00
5   Milenko Popić   Sombor   1:03:00
6   Sima Bogdanović   Sombor   1:04:20
7   Miroslav Juhas   Sombor   1:10:15
8   Bogdan Bogdanović   Sombor   1:12:30
9   Svetislav Došen   Apatin   1:16:58
10   Zoran Matijević   Gakovo   1:16:59
11   Slobodan Lalić   Gakovo   1:45:00
12   Aleksandar Fituš   Sombor   1:45:12
13   Lazar Petrović   Sombor   1:45:30
14   Damir Petrović   Sombor   1:45:30
15   Jasna Bogdanović   Sombor   1:50:12

14. maraton, 04.04.1992. - Dužina staze 14 km.

1   Nikola Kelić   Čičovi   54:48:00
2   Vladimir Špajzer   Odžaci   55:18:00
3   Slobodan Iđuški   Sombor   55:58:00
4   Milenko Popić   Sombor   1:06:34
5   Sima Bogdanović   Sombor   1:06:50
6   Aleksandar Fituš   Sombor   1:07:15
7   Zoran Matijević   Gakovo   1:08:30
8   Svetislav Došen   Apatin   1:10:20
9   Lazar Petrović   Sombor   1:15:31
10   Damir Petrović   Sombor   1:15:31
11   Jasna Bogdanović   Sombor   1:28:13

15. maraton, 10.04.1993. - Dužina staze 14 km.

Muški:

1   Slobodan Iđuški   Sombor   55:50:00
2   Milivoj Stojanović   Sombor   1:02:13
3   Aleksandar Žižić   Sombor   1:02:53
4   Milenko Popić   Sombor   1:03:14
5   Aleksandar Fituš   Sombor   1:08:39
6   Goran Zelić   Sombor   1:12:18
7   Zoltan Pavić   Sombor   1:12:18
8   Aleksandar Dragić   Sombor   1:17:43
9   Josip Drvar   Sombor   1:20:22
10   Milorad Blažić   Sombor   1:20:25
11   Milan Perić   Sombor   1:25:02
12   Jovica Molnar   Sombor   1:25:02
13   Saša Mirosavljević   Sombor   1:30:15
14   Vladislav Vojnović   Sombor   1:33:30
15   Igor Lukenda   Sombor   1:33:30
16   Mirko Vulin   Sombor   1:44:00

Dame:

1   Mira Došen   Sombor   1:16:57
2   Mihaela Veninger   Sombor   1:16:57
3   Jasna Bogdanović   Sombor   1:40:25
4   Jelena Eustahio   Sombor   1:55:50

16. maraton, 16.04.1994. - Dužina staze 14 km.

1   Vujadin Alempić   Novi Sad   47:33:00
2   Zoran Janković   Kula   47:42:00
3   Zdravko Mišović   Kula   48:38:00
4   Ratko Đurđevac   Kula   52:03:00
5   Miloš Vukas   Sombor   57:19:00
6   Miloš Kesić   Sombor   57:19:00
7   Đuro Čapko   Vrbas   57:47:00
8   Branko Bojović   Vrbas   59:11:00
9   Milenko Popić   Sombor   1:00:11
10   Milivoj Stojanović   Sombor   1:02:34
11   Sergej Besermenji   Vrbas   1:06:58
12   Stjepan Haman   Kula   1:07:30
13   Goran Zelić   Sombor   1:08:59
14   Radomir Lavrnja   Kula   1:08:59
15   Antun Hubai   Sombor   1:11:54
16   Dragan Kolarić   Sombor   1:11:55
17   Josip Drvar   Sombor   1:12:05
18   Sima Bogdanović   Sombor   1:13:07
19   Milorad Blažić   Sombor   1:13:33
20   Monika Bognar   Sombor   1:21:08
21   Viktor Despotović   Sombor   1:24:00

17. maraton, 15.04.1995. - Dužina staze 14 km.

1   Vujadin Alempić   Novi Sad   48:52:00
2   Zoran Janković   Kula   49:06:00
3   Mirko Erdelji   Sombor   50:55:00
4   Zdravko Mišović   Kula   51:39:00
5   Ratko Đurđevac   Kula   51:52:00
6   Drago Boroja   Futog   56:35:00
7   Đuro Čapko   Vrbas   56:36:00
8   Vladimir Špajzer   Odžaci   57:48:00
9   Miloš Kesić   Sombor   57:56:00
10   Milenko Popić   Sombor   57:57:00
11   Stevan Cepančić   Stapar   1:02:36
12   Branko Bojović   Vrbas   1:02:38
13   Dragan Jelić   Vrbas   1:07:24
14   Rade Lavrnja   Vrbas   1:07:27
15   Sergej Besermenji   Vrbas   1:07:29
16   Stjepan Haman   Kula   1:09:03
17   Sima Bogdanović   Sombor   1:14:22
18   Mihalj Bodonji   Sombor   1:14:59
19   Goran Zelić   Sombor   1:17:34
20   Grgo Knezi   Sombor   1:25:32
21   Svetozar Čolaković   Novi Sad   odustao

18. maraton, 13.04.1996. - Dužina staze 14 km.

1   Vujadin Alempić   Novi Sad   45:43:00
2   Zoran Janković   Kula   46:18:00
3   Zdravko Mišović   Kula   46:20:00
4   Goran Čegar   Apatin   46:50:00
5   Ratko Đurđevac   Kula   47:48:00
6   Zoran Tasić   Srpski Miletić   50:18:00
7   Miškec Požonji   Vrbas   51:48:00
8   Đuro Čapko   Vrbas   55:25:00
9   Milenko Popić   Sombor   56:38:00
10   Ljubomir Panić   Vrbas   1:02:07
11   Slavko Vojvodić   Vukovar   1:02:30
12   Branko Bojović   Vrbas   1:03:35
13   Dragan Jelić   Vrbas   1:03:35
14   Sima Bogdanović   Sombor   1:03:46
15   Nikola Petrović   Vukovar   1:04:56
16   Stjepan Haman   Kula   1:07:10
17   Đorđe Sladić   Vukovar   1:07:20

19. maraton, 06.06.1998. - Dužina staze 14 km.

1   Slobodan Iđuški   Sombor   1:03:25
2   Milenko Popić   Sombor   1:08:33
3   Goran Banović   Sombor   1:09:19
4   Lepold Oberman   Sombor   1:14:10
5   Aleksandar Janić   Sombor   1:17:20
6   Stevan Čepančić   Stapar   1:25:05

20. maraton, 25.04.1999. - Dužina staze 13.5 km.

1   Zdravko Mišović   Kula   47:50:00
2   Zoran Janković   Kula   48:27:00
3   Jožef Čuport   Kula   53:30:00
4   Slobodan Iđuški   Sombor   56:59:00
5   Milenko Popić   Sombor   57:55:00
6   Dragan Popović   Kula   58:50:00
7   Marko Vujinović   Sombor   1:02:00
8   Sima Bogdanović   Sombor   1:08:40
9   Aleksandar Janić   Sombor   1:11:50
10   Milorad Blažić   Sombor   1:16:42
11   Željko Ivković   Sombor   1:19:50
12   Gašpar Matarić   Sombor   1:19:51
13   Jasna Bogdanović   Sombor   1:20:36

Nikola Kelić - „Ekspres iz Čičova“

Uz oca Milivoja, Nikola je počeo da trči kao dečak, a ozbiljnije tek 1989. godine. Na polumaratonu u Đurđenovcu osvojio je prvo mesto kod juniora, a u toj godini bio je treći na 16 km. u Subotici i najmlađi učesnik supermaratona Zagreb – Čazma (60 km). Trebalo mu je pet sati i 15 minuta da stigne do cilja. U istoriji Somborskog maratona zapisano je da je ovaj plavokosi mladić pretrčao 27 km za 1:54:59 što je najbolji rezultat Somboraca svih vremena.

Nikola je bio aktivan samo tri godine i u tom kratko vremenu osvojio je deset prvih mesta, sedam drugih i osam trećih a ako se zna da je učestvovao ukupno na 49 trka, jasno je da se radi o izvanrednom talentu. Međutim, „ekspres iz Čičova“  kako se brzo pojavio tako je brzo i nestao sa scene.


TRČANJE MOŽE I DJELUJE JAKO POZITIVNO NA NAŠU PSIHU

Ultramaratonac Elvir Rakipović

Pozitivni učinci trčanja na psihički život izuzetno su važni. Upoznao sam mnogo prijatelja koji ne mogu bez trčanja, a i ja sam takav. Mi ne trčimo zato što to osjećamo kao neku obvezu, već jednostavno zato što nam trčanje donosi zadovoljstvo koje osjećamo u svakodnevnom životu. Često prijateljima znam reći „danas ću se odmoriti sa 2 – 3 sata laganog trčanja“. I doista tako bude, nakon takvog treninga nisam umoran, već odmoran, na taj način napunim svoj „akumulator“.

Poznata je činjenica da je za većinu „bolesti civilizacije“ odgovoran čuveni medicinski trijas simptoma faktora rizika – hipokinezija (nedostatak kretanja), nervna napetost (stres) i prekomjerna tjelesna težina. Ovom trijasu trebamo „zahvaliti“ stalan pad stupnja zdravlja u našem društvu. Rekreativnim trčanjem možemo pozitivno djelovati na ovaj trijas simptoma. Lagano trčanje prihvaćeno je kao sredstvo zdravlja i to ne samo za ljude srednje nego i starije dobi.

Ja se za vrijeme trčanja opustim i nikad mi nije dosadno. Više od 90% svojih ultramaratonskih treninga odrađujem sam, ponekad mi društvo prave divlje životinje koje često sretnem trčeći nasipom iza ZOO, zatim nasipom prema Kopačevu, te raznim drugim šumama i stazama oko Osijeka. Dok tako trčim prirodom i po svim vremenskim uvjetima, postanem svjestan kakve nas ljepote okružuju. Zadovoljan sam što osjećam da sam aktivan i u dobroj kondiciji.

Mentalni učinci trčanja su nepobitni, pogotovo ono lagano, dugotrajno trčanje u ravnomjernom tempu. Takav način trčanja nam donosi sasvim određeno smirenje nakon užurbanog tempa današnjeg života, praćenog obiljem psihičkih stresova. Ovakva aktivnost pomaže čovjeku da postigne opuštanje i da se uspostavi ravnoteža djelovanja žlijezda sa unutrašnjim lučenjem i autonomnog živčanog sustava.

Trčanjem si jačamo volju. Samo se jakom voljom može svladati glavni neprijatelj – vlastita lijenost. U onim dugim, usamljenim satima na cestama, trkač nalazi određen stupanj sreće i svoj identitet. Usudio bi se kazati da je to gotovo neki duhovni, netjelesni doživljaj, iskustvo. Trčanje je radost tijela i duha.

Trčanje ne osigurava samo tjelesnu izdržljivost nego i psihičku smirenost, stabilnost, ali isto tako i elan i radnu energiju. Čovjek koji je fizički spreman, vjerujte mi on je i psihički stabilniji u kriznim situacijama, a to sam osjetio na sebi tijekom Domovinskog rata. Kako raste naš kapacitet za fizički rad tako raste kapacitet i za mentalni rad. Povećava se tolerancija na stresove, a dnevne se brige čine znatno manje i lakše rješive.

Rekreativno trčanje nije „štoperica“ i po svaku cijenu pretrčati unaprijed zadanu dužinu. Rekreativno nas trčanje treba odmoriti i opustiti od dnevnih aktivnosti i stresa koji se nakuplja u nama ovim ubrzanim načinom života. Trebamo si zadati jedan realan cilj i prema njemu lagano kaskati.

Ko postepeno i polako napreduje – duže traje i ostaje na vrhu piramide.


 Somaratonac Arpad Šarkezi istrčao „Beogradski maraton“ u svom dvorištu.   

Somborac Arpad Šarkezi trčanjem je počeo da se bavi 2003. godine i to u 53.godini života. Nakon nekoliko trka na 5 i 10 kilometara sledi prvi pretrčan polumaraton, a u 60. godini života i prvi maraton, najveći izazov za svakog trkača. A tome se dodaje i jedan ultramaraton, Osijek – Apatin od 52 kilometara.
Poslednjih nekoliko godina Arpad je kao deo ekipe „Somaraton“ redovno jedan od najstarijih učesnika na trkama širom Srbije.
Pitali smo Arpada zašto je da tako kažemo, kasno počeo da trči, šta ga je u to u 53 godini uvuklo u ovaj sport?
“Prvi put sam trčao 1991. godine i to trku 12. somborski maraton, od Ćelavog trga u Somboru do Bezdanske čarde 27 kilometara. Bez velike pripreme, ničim izazvan sam rešio da istrčim tu trku. Uspeo sam da je završim za 2 sata 46 minuta i 16 sekundi. Kad sam stigao u cilj, bio sam preumoran, sa puno grčeva, i mislio sam da trčanje nije za mene. Trčao sam samo kao totalni rekreativac i to kraće staze. Ali onda je došla 2003.godina, i uz nagovor drugara, nažalost sada pokojnoga Milorada Blažića otišao sam na trku od 13 km u Bačku Topolu. Na toj trci sam upoznao veliki broj ljudi i tada shvatio da je trčanje najbolji sport na svetu.“

Pitali smo ga da li ima podataka koliko je istrčao trka, polumaratona, maratona?

„Imam 110 istrčanih polumaratona do sada, kao i 13 maratona i jedan ultra maraton.“

Sad u vreme pandemije, izolacija, i prestanka svih sportskih takmičenja Arpad i dalje vredno trenira i trči u svom dvorištu i daje primer svim sportistima. Trka „Beogradski maraton“ je trebala da se održi 26.aprila ali je za sada odložena za oktobar mesec. Virus nije sprečio Arpada da u to vreme, kad već ne može ulicama našeg glavnog grada, u svom dvorištu istrči polumaratonsku trku. Zanimalo nas je kako je došao na ovu ideju da istrči 21 km u svom dvorištu i sve to snimi kao mali sportski klip?

„Ove 2020 godine imao sam u planu 3 polumaratona – Novi Sad, Osijek i Beograd. Kako nas je zadesilo ovo što nas je zadesilo i kad smo saznali da se trke odlažu napravio sam sebi plan da ja trčim u mom dvorištu. Napravio sam stazu u mom dvorištu, reklame, sat. Obezbedio snimatelja, dodelu nagrada i napravio pravu malu priču za koju sam pretpostavio da će se svideti mnogima. Glavni cilj je bio da podstaknem i druge da to urade i mislim da sam uspeo u tome.“

O Arpadu Šarkeziju bi mogli mnogo da pričamo. Recimo samo za kraj da je jedan je od osnivača Atletskog rekreativnog kluba „Somaraton“, koji je trenutno jedan od najorganizovanijih i najuspešnijih somborskih sportskih klubova. Uz to je osnivač prvog internet portala www.somaraton.org.rs namenjenog trkačima širom sveta, na kojem svi trkači dobijaju sve osnovne informacije o trčanju u našoj okolini, pregledavaju objave rezultata i mogu videti slike sa svojih maratona.


Simana Matković

Tekst objavljen u "Somborskim novinama" 24.04.2020.

NAŠ SUGRAĐANIN ARPAD ŠARKEZI NA POSEBAN NAČIN U VREME

KORONAVIRUSA PROMOVIŠE REKREACIJU I TRKAČKU ZAJEDNICU

ZNANJE SE MNOŽI KADA SE DELI

Uvek vedar i nasmejan, naš sugrađanin i možemo reći, zaštitni znak Atletsko – rekreativnog kluba „Somarton“, Arpad Šarkezi pronašao je način da i u vreme pandemije svoj zarazan optimizam širi na sve ljude, znane i neznane.

 „Somborske novine“: U grupi ste građana koji imaju celodnevnu zabranu kretanja, odnosno izlaska iz kuće. Inače ste vrlo pozitivna i aktivna osoba, stalno šetate ili trčite, družite se i u kontaktu ste sa mnogo ljudi, putujete, a sada, zbog pandemije, već tri sedmice niste napustili svoje dvorište. Kako cela situacija deluje na vas i kako ostati pozitivan?

- U ovim specifičnim uslovima postoji dilema: trčati ili ne, sve je stvar duha i kako se osećate. Svi mi zajedno delimo istu realnost, ali stvar je izbora pojedinca kako će odreagovati na tu istu realnost. Ja sam izabrao svoju, a to je da i dalje trčim i rekreiram se, samo u malo drugačijem okruženju. Da, to sam ja, pozitivan karakter i uvek aktivan, i u ovoj izolaciji pronašao sam adekvatno rešenje kako da izbegnem drastični pad forme.

 SN: Kako uspevate da održavate fizičku formu?

- I dalje sam aktivan, svaki dan se rekreiram, trčim ili brzo šetam sve to u dvorištu, u krugu obima 60 metara. Kvalitet treninga u dvorištu skoro da nije ništa lošiji od treninga na Gradskom hipodromu; a na terasi sam napravio jednostavnu skromnu teretanu gde imam mogućnosti da jačam i druge mišiće osim onih za trčanje.

Pre dva vikenda trebao sam trčati polumaraton u Osijeku, trku koja je otkazana na neodređeno vreme. Pošto se u tom gradu nije trčalo, istrčao sam polumaraton u svom dvorištu u vremenu od dva sata i deset minuta, bez stajanja - šetnje bez okrepe, bez uzimanja vode. Za vreme trčanja imao sam društvo, mog psa Blekiku, koji je istinu za volju dva puta napravio pauzu. Tako da je sve moguće.

 SN: Snimke svojih treninga ste postavili na Jutjubu (Youtube) i na svoju fejsbuk stranici. Zašto ste to uradili i kakve su reakcije ljudi?

- Želeo sam, a i imao potrebu da podelim i motivišem sve moje vršnjake kao i moje drage kolege trkače, da je i u vanrednim okolnostima sve moguće i da samo krenu. Mogu čak i da zatvore oči i maštaju da trče na nekim dalekim i lepim destinacijama. U ovo vreme, rekreacija je itekako bitna kako bi se očuvalo zdravlje i imuni sistem.

Reakcije ljudi za moj motivacioni video-zapis su fenomenalne. Dobio sam čak preko 400 lajkova na fejsbuku, komentara na Jutjubu - YouTube i presrećan sam što sam pokrenuo mnoge ljude da trče u svojim dvorištima.

 SN: Vodite li evidenciju koliko ste kilometara pretrčali u karijeri, a koliko u svom dvorištu?

- Evidenciju treninga ne vodim, čak na treninge redovno idem bez sata - štoperice, nije mi potrebno. Odlično poznajem svoje telo, znam kada mogu da ubrzam, kada treba da usporim, odnosno kada treba da prestanem.

U dvorištu trčim ili šetam svakodnevno u trajanju više od sat vremena. Ovih dana instalirao sam program za telefon koji može da meri brzinu kretanja i pređeno rastojanje.

Pravim statistiku isključivo o mojim trkama. Imam istrčan jedan ultramaraton, između Osijeka i Apatina u dužini od 53 km, 13 maratona i 109 polumaratona.

 SN: Kada ste počeli da trčite, zašto i šta vas motiviše da svakodnevno trenirate?

- Istini za volju ja sam se oduvek bavio sportom. Kao deca jurcali smo se ceo dan. Kasnije u juniorskim danima, sve do odlaska u JNA, igrao sam fudbal u bezdanskom Fudbalskom klubu „Sport“ na poziciji levog beka. Fudbala je kasnije bilo mnogo ređe, uglavnom na radničkim sportskim igrama. Na nagovor pokojnog Milorada Blažića sa trčanjem počeo sam da se bavim od 2003. godine u 53. godini života. Prva trka mi je bila Panonija – Bačka Topola, dužine 13 kilometara, na kojoj sam otkrio, da je trčanje najlepši sport na svetu. U ovom sportu ima mesta za sve uzraste, od najmlađih do najstarijih. Ima mesta za elitne trkače koji se bore za pobede, trkaju se sa sekundama i za nas – mene koji smo u većini – rekreativci kojima je trčanje predstavlja nešto sasvim drugo – održavanje fizičke i psihičke kondicije.

U početku moje trkačke karijere nije bilo puno trkača u gradu, trenirao sam sam i to u noćnim satima da me niko ne vidi, jer sam primetio da me nešto gledaju popreko, verovatno misleći da sa ovim čovekom nešto nije u redu. Tako je bilo sve do 2010. godine kada smo osnovali trkački klub ARK „Somaraton“.

U poslednje vreme na trkama trči uvek u društvu, a najviše sa prvom somborskom maratonkom Tijanom Odobašić, jer imaju približno isti tempo trčanja. Za polumaraton rekreativcima treba oko dva sata i mnogo je lakše istrčati ga u društvu, jer rekreativcima redosled ulaska u cilj nije najbitniji, iako ponekad imaju i lepe plasmane sa solidnim ciljnim vremenima.

 SN: Svake subote ARK „Somaraton“ ima zajednički trening na 5 km gde se meri vreme svakog učesnika. Redovni ste i na tim treninzima.

- Ni na tim treninzima nisam fokusiran da postignem što bolje vreme u cilju, nego uvek trčim u društvu sa sporijim učesnicima, uglavnom trkačicama i pokušavam da moje dugogodišnji iskustvo prenesem njima.

Motiviše me prelepi osećaj deljenja znanja, jer znanje se množi kada se deli, kao i rast naše trkačke zajednice i opšteg zdravlja posle ovakvog vida rekreacije. Treba znati da je trčanje u društvu neprocenjivo bogatstvo i stvarno moj tim ne bih menjao nizašta na svetu.

Za mene je veliko zadovoljstvo što sam doprineo – pomogao da istrče svoje prve maratone članice kluba: Tijana Odobašić, Marina Brbaklić Tepavac, Biljana Vezmar i Maja Bodrožić.   


 

Mirzet o Somborskom polumaratonu

sm12

Mirzet Valter Halilović

"Trčim svjetske Maratone, Posebno one iz serije, Mayor Maratona poput New York, Berlin, Chicago a 20.4.2020 trčim Boston Maraton a 6 dana kasnije tj 26.4.2020. trčim London Maraton.

London Maraton mi je ujedno i Svjetsko prvenstvo u Maratonu po starosnim kategorijama. U Bostonu ću ganjati vrijeme 2.55 do 2.59.
Treniram čitavu zimu. Ganjam Maraton pejs 4.08. Ako sve protekne kako treba, poslije tih maratona mi ostaje samo još Tokio pa da imam svih 6 Majora završenih.
To trenutno niko nema. Boston je kultna Maraton trka. Sombor je kultna polumaraton trka na ovim prostorima. Da je tako pokazuje i sam broj održanih trka u Somboru.
Zato i slovi za najstariju trku u Srbiji.
Obzirom da često idem po trkama širom regiona ( imam preko 160 zvaničnih trka. Od toga preko 50 pm plus ostale trke), mogu reći da je sam ulazak u Sombor kao ulazak u neki stari zamak. Nismo ni svjesni da nam se, automatski, prilikom šetnje smanji korak, tijelo uspori, kao da nam govori " Sporije hodaj, hajvanu", upijaj grad i energiju iz njega.
Još dok sam bio mlad, stariji ljudi su non stop govorilo " Bio sam u Somboru brao žito, kako je lijepo, kako su ljudi opušteni, nigdje ne žure".
Jedva sam čekao da i ja odrastem, da odem u Sombor i da ne berem žito ( kukuruz). Želim da berem prijatelje, jer ih ovdje stvarno ima. U to sam se uvjerio bezboj puta kada sam dolazio ovamo. 

Osim trčanja, bio sam ja u Somboru više puta na susretu Old timera. Vojvodina, sa Somborom na čelu je tako pitoma, zaslužuje da je posjetite, da udahnete taj mir i pitomost koja će vam dati poseban elan za život. Ovdje se živi pod ručnom, zato su i opstali ovoliki niz godina u polumaratonu, jer rade stručno. Obzirom da je polumaraton u Sombor najstariji u Srbiji, svi koji dolaze prvi put ovdje, očekuju da to vrvi kao u košnici. Da je vika i galama. Ne toga nema ovdje.
Program vodi iskusni Goran Čegar.

Sve je laganini Vojvođanski.

Trg na kome je startno ciljna ravnina je prekrasan, sa puno kafića i bašta u kojima sjede navijači, koji uz laganu kafu bodre trkače. Trče se tri kruga po 7 kilometara, tako da možete da pratite svoj pejs bez gledanja u sat. Trka je ujedno i prvenstvo Srbije u polumaratonu.
Nakon ulaska u cilj i preuzimanja medalja od ljubaznih djevojaka, slijedi okrepa. Somborska štrudla je nešto što se nezaboravlja u zoni cilja. Zamalo se nisam preforsirao štrudlom.

Šta reći za kraj. Prilikom ulaska u novu 2020 godinu, moj savjet vama, trkačima je, da prije produženja zdravstvene knjižice, rezervišete sebi startni broj za ovu Kultnu trku jer je velika potražnja za startnim brojem.
Ovi ljudi (organizatori) neidi na to da kazu i "Imamo hiljade i hiljade trkača". Oni imaju svoj limit i ne idu preko toga. Hoće sve da ugoste, da se brinu o svakome.

Svake godine im se javi velik broj trkača, koji su zakasnili, jer je popunjeno. Bude tu i negodovanja. Čak su udovoljili nekima koji su prošle godine, nekoliko dana prije starta polumaratona, pitali: " A mogu li ja sada da se prijavim za narednu godinu, za pm Sombor, koji će biti 17.5 2020".
Da da i toga ima.

Znaci prijavi se sada za 2020, da se nebi sutra prijavljivao za 2021.

Trka je 17.05.2020.
Vidimo se na crvenom
Somborskom tepihu.


 

 

 

        Unos rezultata

        Plasman 2020. godina

        Plasman 2019. godina.

        10. Najbržih 2020. godina.

 

               

                 Klub 100 maratona