150000 BERLINSKIH KORAKA
Vladimir Bulaić, ARK Somaraton
Na predlog Draga Boroje iz kluba100maratona , pristajem da napišem tekst o Berlin Maratonu 2021 iz mog ugla kao učesnika, koji startuje iz poslednjeg talasa maratona Blok H i pronalazi se u jednom od slogana maratona #RUNFORJOY.
Priča o Berlin Maratonu počinje kada me izvlače na lutriji maratona u decembru 2020 , čime dobijam pravo da kupim startni broj. Za one koje ne izvuče lutrija moja preporuka je agencija Active Traveling.
U februaru AIR Serbia , prodaje povoljno povratne karte za Berlin, tako da se i tom prilikom osećam kao dobitnik lutrije.
U junu organizatori , potvrdjuju održavanje maratona pod sloganom #RESTARTRUNNING , što podrazumeva i ispunjenje zahteva u vezi Covida 19. Uslovi su vakcinisan nekom vakcinom odobrenom u EU, ili da si preležao koronu, ili da si testiran od strane organizatora ( 40 evra na EXPO maratona). Za ulazak u Nemačku iz Srbije, u vreme maratona , uslov je da si vakcinisan ili retki izuzeci..
Dolazi i taj dan i slećemo na novi berlinski aerodrom Bradenburg , odakle se sjajnim gradskim prevozom upućujemo na stari , sada zatvoren aerodrom Templhof gde je maratonski EXPO i podela startnih paketa. Tamo gužva, ali brzo ide, svi strpljivo čekaju , a i maskota maratona Fridolin Flink nam prilazi i pozdravlja. Naravno slikamo se, treba zaslužiti podignut palac ili srce.
Dobijamo broj , oko ruke plavu narukvicu, čip koji se pertla na patiku, providnu torbu za garderobu ili poncho kupon posle trke, a ko je platio i majcu ili jaknu.. Tu malo čitam magazin maratona u kome je tekst i o Bekeleu gde se analizira da li će ovog puta biti brži od Kipčogijevog svetskog rekorda postignutog u Berlinu. Inače Kipčogi se nalazi i na jednoj strani finišerske medalje, tako da kada prodjete kroz cilj dobijete Kipčogija. Već je petak popodne i nakon uspešnog smeštaja u omladinskom domu ( zamalo greškom i u Bismarck Zimmer tražeći recepciju) , odlučujem se za šetnju poznatom trgovačkom ulicom Kurfurstendamm, do Velike Zvezde i Bradenburške kapije. I baš u parku Tiergarten kod Grose Stern trčkara nasmejan Bekele sa još jednim likom koga ne prepoznajem ali mu je PB sigurno ispod 02:15 . Malo dalje u ulici 17 juna već se montiraju ogromni led ekrani , ograde, ozvučenje . Kažu da je to i najduži bulevar na svetu.Već se oseća maratonski vikend.. Pažnju mi privlači i figura Bud Spencera ispred istoimenog muzeja i njegov stomačić.
E Bud sa stomačićem ide teže i sporije, mislim na trčanje..ž
Ostaje još i cela subota pre trke, i izmedju toga da odmaram i jedem pastu ili da setam i obilazim atrakcije (sehenswürdigkeiten) grada, odlučujem se za ovo drugo, sto će doprineti da moj broj ukupnih Berlinskih koraka bude preko 150 000 od toga u maratonskom danu preko 60 000. U Deutsche Tehnikmuseum , vidim izložene Puma i Adidas patike iz 1984 koje su imale čip u djonu i na peti pomoću koga su merile broj koraka , distancu.. Kažu da posle početnog oduševljenja nije bilo prevelikog interesovanja za ovim modelima. Baš sam tog dana obuo Infinity UA koje imaju tu tehnologiju samo sa blututom i koju zbog Garmin sata i ne koristim. Ima svašata da se vidi, pa i Cesna sa Crvenog Trga u Moskvi . Check point Charly , Gendarmenmarkt, Unter Linden , Reichstag,, fotografisanje sa Emilom, Ivanom i Radovanom..Grunewald železnička stanica , prodje subota.
Maratonski dan. Nedelja. Izborni dan takodje što se vidi po kartonskim plakatima okačenim o bandere. Na njima su fotošopirani politički kandidati sa kratkom porukom. Jedna od njih – Crveno kao ljubav. Na livadi ispred Reichstaga pristižu trkači i polako ulaze u svoje blokove za start. Muzika sa razglasa odlična, preovladjuje Disco. Vreme sparno, visoka vlažnost, malo i toplije posebno za nas koji krećemo oko 11. Pre samog starta svaki blok ima svoju koreografiju za zagrevanje.
Mi smo imali da digenemo obe ruke i rasirimo dlanove, pa onda ACHT left ACHT right, pa isto tako i nogama. Nakon toga i konačno start. Miriše zelenilo oko bulevara kojim trčimo , prvih 15km idemo svi ko jedan 6 min po km , nakon čega kreću iskakakanja. Odlična publika duž staze, na okrepama čaj i voda. Pre 25km nema gelova. Možda je trebalo uzeti neki pre trke ili poneti... . Pošto polovinu završavam 15 min sporije od željenog da bi napao svoj PB , za drugu polovinu biram karnevalski tempo i da završim trku. Do sada sam mislio da Rusi najlepše izgovaraju Vladimirrr, ali su me Nemci oduševili sa njihovim Vladimirrr.
Naime duž trke imate motivatore koji vam pročitaju ime sa startnog broja i onda vas bodre. To jako prija trkačkok sujeti. Vladimirrr vi mahnete rukom a onda čujete Wauuu. Eto kad usporite i ime vam pročitaju...
Gde je 25 km tu je 30, 35, 40 vidi se i Branderbuska kapija, uskoro prolazite kroz nju, gužva , navijanje , komentatori, kamere, i konačno medalja. A na njoj Kipčoge stisao pesnicu, kasnije saznajem Bekele završio treći i pobednik nije oborio svetski rekord.
Idem po poncho, bezalkoholno pivo i na fotografisanje sa medaljom.
Po izlasku iz maratonskog polja , zaboravim da vratim chip sa patike, što me motiviše da sprintam od Hauptbahnhof do Reichstag ispod 5 min po kilometru kako bi ipak uspeo da pomenuti chip vratim i ne ostanem bez 50 evra. To je bio i moj najbrži kilometar napravljen tog dana. Zadovoljan planiram još jedan preostali dan u Berlinu. Maratonsku bitnost pojačava gest vozača autobusa koji van redovne stanice staje i nudi da poveze. Tog dana je za maratonce bio besplatan prevoz.
Sutradan sa medeljom oko vrata u majci We fly Bgd posećujem Olimpijski stadion, Šarlotinu palatu ,Aleksandarplac,East Side Galery ...
Ove godine kako kažu na Berlinskom maratonu je učestvovalo oko 25000 takmičara, 20000 manje nego prethodnih godina zbog situacije.. Učestvovalo je oko 140 nacija i atmosferu, kako na trci tako i u gradu , karakterisao kosmopolitizam i tolerancija. Maraton je održan po 47. put. Sigurno jedan od najvećih maratona koji valja ponavljati.
Prvobitni teskt se dopao i prvom internet portalu za maratonce somaraton.org.rs, tj. Arpadu Šarkeziju iskusnom maratoncu i osnivaču sajta sa kim sam u istom klubu ARK Somaraton. Pa sam dodao još par rečenica ..
U ranijem period života nisam bio u svetu atletike, ali sam ipak, bez ikakve pripreme, prijavio 12. Somborski maraton dužine od 27 km na relaciji Sombor – Strilić – Majevica – Bački Monoštor – Bezdan – Dunav. Trka se tada zvala Tradicionalni Somborski maraton, koja je održana 11.05.1991. godine, a organizatori su bili: Milenko Popić, Simo Bogdanović, Cvijo Savić, Bora Pavlović, Marko Vujinović i Slobodan Iđuški.
