headerimg1
headerimg2
headerimg3
headerimg5
headerimg6
headerimg7
headerimg8
headerimg9

 

Usled situacije povodom virusa KOVID- 19, memorijana trka „Dragutin Tomašević-2020″ koja je bila u planu za 23.05.2020 odložena je za 25.07.2020, i za istu važe sve dosadašnje prijave kao i sve ostale propozivije vezano za sam dan održavanja trke.


Propozicije


Zbog vanredne situacije Vršački atletski klub 1926 bio je prinudjen da odloži datum Trke uz stepenice Vršac 2020 i da pomeri trku za 23.08.2020 godine.

>>> Detaljne informacije


Novi termin Beogradskog maratona je 18.10.2020.

>>> Kompletne informacije



 

Miškolc, 02.07.2011, sedmi od deset

Drago Boroja

Kratak rezime prethodnih 6 maratona za 6 nedelja. Nema tu mnogo šta da se priča, jednostavno to i nije neki “podvig”, ako se samo malo prisetim da sam 5 maratona istrčao u samo jednom danu, tj. u trci na 24 časa u Beogradu 2000. godine. I dalje važi teza da je maratonsko trčanje neiscrpni izazov, i ovih 6 maratona za 6 nedelja, odmah preinačujem u verovatnih 10 maratona za 10 nedelja. Iako nisam baš neki ljubitelj eksremalnih maratona, ovog puta se složilo da će baš sva četiri biti upravo takvi.

Ovaj prvi od njih spada u kategoriju planinskih (ukupna visinska razlika je preko 800 metara), i održava se upitomom nacionalnom parku Bukki, kraj grada Miskolca na severo-istoku Mađarske. Naravno, kao i mnogo puta dosad, ovaj maraton mi je bio na putu do Poljske i moje Bernadete.
Maraton se održava po 19. put i bilo je očigledno da se Organizator u međuvremenu opskrbio svim potrebnim tehničkim stvarima za dobru organizaciju trku na otvorenom: šatori, stolovi, klupe, startna kapija, oznake na stazi…Nažalost, sutradan na trci se pokazalo da je džaba sva tehnika kad ljudski faktor zakaže.
 Zahvaljujem se našem kolegi Arpadu Šarkeziju sa SOMARATON-a na svesrdnoj pomoći oko prevođenja najvažnijih informacija, kao i sa posredovanjem u obezbeđenju besplatnog učešća u trci.


 

Ana Subotić na Olimpijskim igrama u Londonu.

Poštovani  prijatelji završi se Olimpijski maratonski debi  ANE SUBOTIĆ, završila je na 71 mestu od  118 maratonki koje su bile na startu uz 11 njih koje su odustale,šta reći posle svega osim BRAVO ANČI!!! Mnogi će reći zašto bravo pa bila je 71, ZATO štoje uz velike bolove koji su se javili u kukovima završila maraton i nije odustala, ZATO što je u Londonu bila bez trenera prepuštena samasebi, ZATO što ASS ima maćehinski odnos prema njoj, ZATO što nema nikakvus tipendiju, ZATO što smo u pripremama z a London bili prepušteni sami sebi, ZATO što trenira u nemogućim uslovima bez atletske staze, ZATO što je u Londonu izmedju ostalih pobedila i Olimpijsku pobednicu iz Pekinga K.Dicu, ZATO,ZATO,ZATO koliko bih još mogao nabrajati. Iakao njen trener sam ponosan na nju i znam da će za 4 godine ostvariti vrhunski rezultat za zemlju Srbiju na Olimpijskoj maratonskoj trci u Riju.  IDEMO DALJE!!!

 


MARATON U BUDIMPEŠTI ili PANORAMSKO RAZGLEDANJE BUDIMPEŠTE    

Ćirić Dragan

19.Novosadski maraton

U nedelju 2. oktobra, održan je 26. SPAR Budimpešta maraton, moj 14. maraton po redu i moj najmasovniji maraton do sada – po rečima organizatora, 3650 maratonaca, od čega 1500 maratonaca iz inostranstva, iz čak 53 različite zemlje, a sa ostalim pratećim trkama preko 13000 trkača na ulicama Budimpešte!!

Prvi put sa doživeo da na stratu maratona, posle pucnja stratnog pištolja, gotovo tri minuta ne mogu da dođem do starne linije. Na ovako masovnim maratonima ovo je rešeno tako što se trči sa elektronskim čipom, a za konačni plaman je odlučujuće tzv. neto vreme, odnosno vreme koje ste proveli na stazi između startne i ciljne linije. Bez obzira na merenje neto-vremena, ne preporučujem da startujete među poslednjima, jer ćete onda u prvom delu staze izgubiti mnogo vremena obilazeći stotine, pa čak i hiljade maratonaca koji su sporijih od vas.


 

Mercury maraton - Budjejovice, Češka 28.01.2012.                              

Kompletni rezultati

5. Merkury indoor maraton (maraton u zatvorenom prostoru), koji je održan u subotu, 28. januara, u Češkim Buđejovicama, još kod kuće sam nazvao underground maraton (maraton u podzemlju), a supruzi sam, u šali, govorio da idem Češku da trčim maraton u podrumu! A, maraton je održan na ogromnom parkingu ispod tržnog centra Merkuri u Češkim Buđejovicama, dva sprata ispod zemlje! Ovo je razlog što su organizatori maratona garantovali učesnicima da, i ako u januaru, na stazi neće biti snega i vetra, i garantovali stalnu temperaturu od +13 stepeni!! Ali, maraton je imao i dva ograničenja – zbog dužine kruga od 666 metara, koji su maratonci morali da optrče 63 puta, broj učesnika je ograničen na 120 i nisu mogli da učestvuju trkači viši od 2 metra (?!!) - plafon parkinga je bio na 210 cm.

Među 120 ‘’odabranih’’ (koji su na vreme pogledali sajt organizatora), po prvi put našli su se i maratonci iz Srbije – Ninoslav Rašković iz Pančeva, Srećko Mićić iz Beograda, Drago Boroja iz Futoga i Dragan Ćirić iz Novog Sada.


 

21. Balkanske atletske veteranske igre 2011 - Domžale, Slovenija

Ćirić Dragan

Posle dvanaestak dana avgustovskih ‘’priprema’’ u Grčkoj, u kampu na samoj obali, ispod Olimpa, (dvodnevni planinarski uspon na Olimp, na Mitikas 2918m, najviši vrh Grčke i drugi po visini na Balkanu, na koji sam izveo 29 planinara iz Srbije i Makedonije), obilaska Meteora (manastira na vrhovima vulkanskih stena) i nekoliko jutarnjih trkački treninga, krenuo sam u Domžale (Slovenija) gde je od 2-4. septembra održano 21. Balkansko prvenstvo u atletici za veterane.Bio sam jedan od 50-tak veterana iz Srbije koji su nastupili na Balkanijadi, ali za razliku od većine koji su bili smešteni u Ljubljani i morali svako jutro rano da ustaju da bi u 8 časova bili na stadionu u Domžalama, a tek se uveče, po završetku takmičenja vraćali nazad, u Ljubljanu, ja sam, zahvaljujući Internet prijatelju iz Ljubljane obezbedio smeštaj u Domžalama, što je za mene bilo savršeno – soba na 500-600 metara od stadiona, švedski sto za doručak . . .

Nastupio sam u tri discipline u kategoriji M-55 - 1500m, 5000m i polumaraton - i iz Domžala se vratio sa dve bronzane medalje (5000m i polumaraton) a plasmani i ostvareni rezultati su u potpunosti potvrdili moje unapred izrečene prognoze. Naime, ranije sam više puta javno rekao, suprotno stavu mnogih sportskih reportera i novinara, da Srbi NISU sportska nacija. Ovakvo mišljenje baziram, između ostalog, i na (nedopustivo malom) broju atletskih stadiona sa tartan stazom i olimpijskih bazena u Srbiji (atletika i plivanje su bazni sportovi) i na (ne)organizaciji sporta u školama. Za razliku od nas koji smo više navijačka nacija (kada ispred Skupštine dočekujemo Noleta, odbojkašice, vaterpoliste, košarkaše . . .) Slovenci su zaista sportska nacija – tamo svi trče, planinare, voze bicikl . . . bave se sportom! Kako na veteranskim prvenstvima nema kvalifikacionih normi i nije ograničen broj učesnika, u Domžalama je, naravno, bilo više Slovenaca, nego takmičara iz svih ostalih balkanskih zemalja, pa ne čudi da su Slovenci pokupili gotovo sve medalje! U sve tri discipline u kojima sam nastupao prva dva mesta su osvojili Slovenci. U polumaratonu sam morao da istrčim svoje drugo najbolje vreme (1:28:52) da bih osvojio treće mesto (!!?), a na 1500m sam lični rekord popravio za 16 sekundi (5:19:38), ali je to bilo dovoljno tek za peto mesto!

Ipak, sa ostvarenim rezultatima sam potpuno zadovoljan, jer sam, osim jake (slovenačke) konkurencije, imao još nekoliko okolnosti protiv mene – prehladu zbog koje sam trčao pod antiobioticima i kapima za nos, sva tri dana Balkanijade temperature preko 30 stepeni što meni izuzetno ne prija i činjenicu da sam u kategoriji M-55 bio najstariji. Sedam dana po završetku Balkanijade prelazim u kategoriju M-60 i da je Balkanijada održana dve nedelje kasnije, poredeći rezultate u M-55 i M-60, ja bih se sa Balkanijade vratio sa dva zlata i jednim srebrom. Ali,  kako narod kaže - da je baba imala m.da bila bi deda – pa ćemo o rezultatima u M-60 pričaćemo posle Izmira (Turska) 2012.