Tekstovi

150000 BERLINSKIH KORAKA

Vladimir Bulaić, ARK Somaraton

Na predlog Draga Boroje iz kluba100maratona , pristajem da napišem tekst o Berlin Maratonu 2021 iz mog ugla kao učesnika, koji startuje iz poslednjeg talasa maratona Blok H i pronalazi se u jednom od slogana maratona #RUNFORJOY.

Priča o Berlin Maratonu počinje kada me izvlače na lutriji maratona u decembru 2020 , čime dobijam pravo da kupim startni broj. Za one koje ne izvuče lutrija moja preporuka je agencija Active Traveling.

U februaru AIR Serbia , prodaje povoljno povratne karte za Berlin, tako da se i tom prilikom osećam kao dobitnik lutrije.

U junu organizatori , potvrdjuju održavanje maratona pod sloganom #RESTARTRUNNING , što podrazumeva i ispunjenje zahteva u vezi Covida 19. Uslovi su vakcinisan nekom vakcinom odobrenom u EU, ili da si preležao koronu, ili da si testiran od strane organizatora ( 40 evra na EXPO maratona). Za ulazak u Nemačku iz Srbije, u vreme maratona , uslov je da si vakcinisan ili retki izuzeci..

Dolazi i taj dan i slećemo na novi berlinski aerodrom Bradenburg , odakle se sjajnim gradskim prevozom upućujemo na stari , sada zatvoren aerodrom Templhof gde je maratonski EXPO i podela startnih paketa. Tamo gužva, ali brzo ide, svi strpljivo čekaju , a i maskota maratona Fridolin Flink nam prilazi i pozdravlja. Naravno slikamo se, treba zaslužiti podignut palac ili srce.

Dobijamo broj , oko ruke plavu narukvicu, čip koji se pertla na patiku, providnu torbu za garderobu ili poncho kupon posle trke, a ko je platio i majcu ili jaknu.. Tu malo čitam magazin maratona u kome je tekst i o Bekeleu gde se analizira da li će ovog puta biti brži od Kipčogijevog svetskog rekorda postignutog u Berlinu. Inače Kipčogi se nalazi i na jednoj strani finišerske medalje, tako da kada prodjete kroz cilj dobijete Kipčogija. Već je petak popodne i nakon uspešnog smeštaja u omladinskom domu ( zamalo greškom i u Bismarck Zimmer tražeći recepciju) , odlučujem se za šetnju poznatom trgovačkom ulicom Kurfurstendamm, do Velike Zvezde i Bradenburške kapije. I baš u parku Tiergarten kod Grose Stern trčkara nasmejan Bekele sa još jednim likom koga ne prepoznajem ali mu je PB sigurno ispod 02:15 . Malo dalje u ulici 17 juna već se montiraju ogromni led ekrani , ograde, ozvučenje . Kažu da je to i najduži bulevar na svetu.Već se oseća maratonski vikend.. Pažnju mi privlači i figura Bud Spencera ispred istoimenog muzeja i njegov stomačić.

E Bud sa stomačićem ide teže i sporije, mislim na trčanje..ž

Ostaje još i cela subota pre trke, i izmedju toga da odmaram i jedem pastu ili da setam i obilazim atrakcije (sehenswürdigkeiten) grada, odlučujem se za ovo drugo, sto će doprineti da moj broj ukupnih Berlinskih koraka bude preko 150 000 od toga u maratonskom danu preko 60 000. U Deutsche Tehnikmuseum , vidim izložene Puma i Adidas patike iz 1984 koje su imale čip u djonu i na peti pomoću koga su merile broj koraka , distancu.. Kažu da posle početnog oduševljenja nije bilo prevelikog interesovanja za ovim modelima. Baš sam tog dana obuo Infinity UA koje imaju tu tehnologiju samo sa blututom i koju zbog Garmin sata i ne koristim. Ima svašata da se vidi, pa i Cesna sa Crvenog Trga u Moskvi . Check point Charly , Gendarmenmarkt, Unter Linden , Reichstag,, fotografisanje sa Emilom, Ivanom i Radovanom..Grunewald železnička stanica , prodje subota.

Maratonski dan. Nedelja. Izborni dan takodje što se vidi po kartonskim plakatima okačenim o bandere. Na njima su fotošopirani politički kandidati sa kratkom porukom. Jedna od njih – Crveno kao ljubav. Na livadi ispred Reichstaga pristižu trkači i polako ulaze u svoje blokove za start. Muzika sa razglasa odlična, preovladjuje Disco. Vreme sparno, visoka vlažnost, malo i toplije posebno za nas koji krećemo oko 11. Pre samog starta svaki blok ima svoju koreografiju za zagrevanje.

Mi smo imali da digenemo obe ruke i rasirimo dlanove, pa onda ACHT left ACHT right, pa isto tako i nogama. Nakon toga i konačno start. Miriše zelenilo oko bulevara kojim trčimo , prvih 15km idemo svi ko jedan 6 min po km , nakon čega kreću iskakakanja. Odlična publika duž staze, na okrepama čaj i voda. Pre 25km nema gelova. Možda je trebalo uzeti neki pre trke ili poneti... . Pošto polovinu završavam 15 min sporije od željenog da bi napao svoj PB , za drugu polovinu biram karnevalski tempo i da završim trku. Do sada sam mislio da Rusi najlepše izgovaraju Vladimirrr, ali su me Nemci oduševili sa njihovim Vladimirrr.

Naime duž trke imate motivatore koji vam pročitaju ime sa startnog broja i onda vas bodre. To jako prija trkačkok sujeti. Vladimirrr vi mahnete rukom a onda čujete Wauuu. Eto kad usporite i ime vam pročitaju...

Gde je 25 km tu je 30, 35, 40 vidi se i Branderbuska kapija, uskoro prolazite kroz nju, gužva , navijanje , komentatori, kamere, i konačno medalja. A na njoj Kipčoge stisao pesnicu, kasnije saznajem Bekele završio treći i pobednik nije oborio svetski rekord.

Idem po poncho, bezalkoholno pivo i na fotografisanje sa medaljom.

Po izlasku iz maratonskog polja , zaboravim da vratim chip sa patike, što me motiviše da sprintam od Hauptbahnhof do Reichstag ispod 5 min po kilometru kako bi ipak uspeo da pomenuti chip vratim i ne ostanem bez 50 evra. To je bio i moj najbrži kilometar napravljen tog dana. Zadovoljan planiram još jedan preostali dan u Berlinu. Maratonsku bitnost pojačava gest vozača autobusa koji van redovne stanice staje i nudi da poveze. Tog dana je za maratonce bio besplatan prevoz.

Sutradan sa medeljom oko vrata u majci We fly Bgd posećujem Olimpijski stadion, Šarlotinu palatu ,Aleksandarplac,East Side Galery ...

Ove godine kako kažu na Berlinskom maratonu je učestvovalo oko 25000 takmičara, 20000 manje nego prethodnih godina zbog situacije.. Učestvovalo je oko 140 nacija i atmosferu, kako na trci tako i u gradu , karakterisao kosmopolitizam i tolerancija. Maraton je održan po 47. put. Sigurno jedan od najvećih maratona koji valja ponavljati.

Prvobitni teskt se dopao i prvom internet portalu za maratonce somaraton.org.rs, tj. Arpadu Šarkeziju iskusnom maratoncu i osnivaču sajta sa kim sam u istom klubu ARK Somaraton. Pa sam dodao još par rečenica ..

Predrag Škorić - Tribalion - Tara 18.09.2021⁣⁣.

Dobih sinoć par puta pitanje: koji si bio? Prvi, najbolji i jedini!⁣⁣

Koji sam bio u odnosu na ostale učesnike? Ne znam. Nisam ih ni primetio. Celu trku sam se borio samo sa jednim i najvećim protivnikom. Borio sam se sa samim sobom!⁣⁣

Pobedio sam tremu pred trku i strah od nepoznatog. Pobedjen je nedostatak daha na samom startu. Bol u stopalu, stomaku, ledjima. Grčevi u listovima i zadnjoj loži. Početak hipotermije. Blato. 1000m kumulativnog uspona. Ledeno jezero. ⁣

Pobedio sam sebe i svoje dosadašnje limite!⁣⁣

22km trčanja, 35 prepreka, 100m plivanja ⁣!

Ulazak u završnicu, na poslednjih par prepreka i “Tataaaaaaaa” je platilo cenu juče! ⁣

Ispasti šampion i heroj za svoju decu je priznanje koje ne može zameniti nikakva medalja ili pobedničko postolje!⁣⁣

Vredelo je. I sve se isplatilo!⁣⁣

Hvala mojoj porodici na bezrezervnoj podršci i ljubavi ⁣

Hvala svima vama koji ste mi poslali more poruka podrške!⁣⁣

Posebno hvala Danielu i Ivana Šokac što su me izazvali na ovu avanturu (opsovao sam ih 100 puta juče), ali isto tako bili uz mene do samog cilja ⁣

Hvala i drugarima iz Ark Somaraton što su nas primili u ekipu i učinili da se osetimo kao da smo tu 100 godina. Kada si okružen šampionima, ne preostaje ti ništa drugo nego da i sam postaneš šampion!⁣

I kao što već rekoh, kada glava odluči da odustajanje nije opcija, telo će sve učiniti da te dovede do cilja!⁣⁣

Do nekog sledećeg izazova u nadi da će moje iskustvo inspirisati makar jednu osobu da krene u probijanje sopstvenih limita. Ako sam mogao ja, ti možeš 100% !!!⁣

Somaraton predstavlja svoje dame - Margareta Milaković

Pre nešto više od jedanaest godina kada je formalno osnovan Atletsko rekreativni klub ''Somaraton'' počeo je ubrzani razvoj trčanja u gradu Somboru, ali i okolini. Somaraton bio je samo logičan nasatavak trkačke priče koja u gradu postoji decenijama, a prepoznatljiva je najviše po najstarijoj uličnoj trci u našoj državi - Somborskom polumaratonu.

Kako je pre bilo čudno videti nekog kako trči po gradu svakako je bilo daleko čudnije videti neku damu da čini to isto. To je bila prava retkost.

Na svu sreću stvari su se promenile. Društvo kolegama trkačima počele su sve više da prave dame. Vremenom bilo ih je sve više i bile su jako uspešne. Čak šta više danas beležimo više klupskih uspeha kod dama nego kod muških trkača.

Danas je podjednako ženskih i muških trkača. I na to smo posebno ponosni. To je jedna od najvećih pobeda Somaratona. Najlepša slika je svakako start trke Dame trče kada svakog oktobra na startu vidimo više od stotinjak dama kako trče. Setite se pre desetak godina skoro da nije bilo ni jedne na našim ulicama.

Predstavljamo prvu damu koja se učlanila u ARK Somaraton.

O meni : Zovem se Margareta Milaković.

Rođena sam i živim u Novom Sadu. Diplomirala sam na učiteljskom fakultetu u Somboru i stekla zvanje profesor razredne nastave. Radim u OŠ „Sveti Sava‟u Rumenki. Ponosna sam na svojih (do sada) šest (7. je u toku) generacija učenika.

Tokom školovanja trčala sam i takmičila se na 60 i 100 metara. Nakon završenih studija nastavila sam samostalno (nisu postojali brojni sportsko - rekreativni klubovi) da trčim i vozim bickl, najčešće obalom Kanala DTD.

2001. godine prvi put sam ispešačila 33 km, stazom malog istočnog fruškogorskog maratona. Uključujem se u planinsko trčanje. Svakog narednog proleća „padala‟je po jedna staza fruškogorskog maratona (33 km-3 puta; 57 km; 82, 930 km - 1. mesto u konkurenciji žena, 6. u ukupnom plasmanu; 87 km, 49, 760 km-2 puta).

2007. godine uspešno sam savladala stazu fruškogorskog ultramaratona i postigla po ličnom mišljenju moj najuspešniji sportski rezultat na stazama izdržljivosti (102,750 km, vreme: 20 h i 57 min, plasman 2. mesto u ženskoj konkurenciji (17. u ukupnom plasmanu od 215 učesnika koji su savladali stazu). U međuvremenu, učestvujem na atletskim trkama između 2 i 10 km.

Tražeći informacije o trčanju i trkama nailazim na stranicu www.somaraton.org.rs. Pregledno uređena strana, jasne informacije o predstojećim trkama, zanimljivi kratki izveštaji praćeni fotografijama i pužić tzv. zaštitni znak privukli su moju pažnju. Počinjem redovno da pratim stranicu.

Sticajem okolnosti, 2010. godine prijavljujem se za moj prvi polumaraton, LAGO MAGGIORE (LMHM), u Italiji. Upoznajući se sa pravilima i organizacijom ove trke, uz obavezno lekarsko uverenje, već sama prijava ostavlja utisak ozbiljnosti organizatora i celokupne manifestacije. Uvažavajući navedeni događaj i značaj takmičenja pod imenom kluba, odlučujem da se učlanim u ARK SOMARATON. Obratila sam se Arpadu, čiji se kontakt podaci i danas nalaze na stranici Somaraton. Predusretljivo mi je odgovorio, dao tražene povratne informacije i 18. 9. 2010. postajem član ARK SOMARATONA.

U Novom Sadu te godine nije postojao nijedan atletsko rekreativni klub sa dostupnim obaveštenjem za učlanjenje. Klubovi koji su postojali u drugim gradovima nisu imali uvek ažurirane informacije, niti dostupne kontakt podatke.

6. marta 2011. godine, istrčala sam prvi polumaraton, LAGO MAGGIORE, u Italiji kao članica kluba ARK SOMARATON. Iste godine istrčala sam polumaraton u Somboru, a narednih godina takmičila sam se na kraćim stazama u svom okruženju i istrčala još nekoliko polumaratona u inostranstvu.

Od 2016. godine nisam učestvovala u atletskim trkama, ponovo, sticajem okolnosti posvetila sam se drugim aktivnostima (najviše planinarenju).

Arpad Šarkezi me je podsetio da sam prva, kako on kaže dama, koja je postala član ARK SOMARATONA. Danas ih klub broji svake godine sve više. Podstakao me je da se prisetim značajnih, lepih sportskih događanja i time izazvao motivaciju da se ponovo vidimo na tzv.drumskim stazama.Iako sam 2018. godine savladala 42.202 km, planinsku stazu fruškogorskog istočnog ekstremnog maratona, kombinovanjem trčanja i hodanja, atletski maraton još nije pao. Zahvaljujući Arpadu postavljam cilj za predstojeće godine!

30. GODINA OD POSLEDNJEG SOMBORSKOG MARATONA SOMBOR-B.DUNAV.

12.SOMBORSKI MARATON 11.05.1991. godine

Arpad Šarkezi

U ranijem period života nisam bio u svetu atletike, ali sam ipak, bez ikakve pripreme, prijavio 12. Somborski maraton dužine od 27 km na relaciji Sombor – Strilić – Majevica – Bački Monoštor – Bezdan – Dunav. Trka se tada zvala Tradicionalni Somborski maraton, koja je održana 11.05.1991. godine, a organizatori su bili: Milenko Popić, Simo Bogdanović, Cvijo Savić, Bora Pavlović, Marko Vujinović i Slobodan Iđuški.

Maraton sam uspeo završiti u vremenu 2:47:19 iako su zadnji kilometri protekli u neizvesnoj borbi između mojih mišića i grčeva koji su me napadali sa svih strana! Ovom prilikom nisam ostvario ni jedan lični kontak sa ostalim somborskim učesnicima trke, nisam prijavio ni jednu drugu trku i napravio sam veliku pauzu sve do 2003. godine. Zapravo ovu moju prvu trku od pre 30 godina i neračunam kao početak moje maratonske karijere. A što se tiče Somborskog maratona, od te 1991 godine, zbog raznih okolnosti, trka se skraćuje i prelazi na dužinu polumaratona 21,1 km. Dvosmerna je sa startom i ciljem na istom mestu na glavnoj ulici, ispred kuće Laze Kostića i Robne kuće „Beograd” i danas predstavlja najlepšu trku u našoj zemlji sa velikim brojem učesnika.

Istakao bih da slučajni susreti nekada znače mnogo. Tako je i poznanstvo sa Miloradom Blažićem 2003 godine, praktično uticalo na moju trkačku karijeru, koja još uvek traje. Do sada sam istrčao: 1 ultramaraton (Osijek-Apatin 53km), 14 maratona i 111 polumaratona.

Rezultati 12.SOMBORSKOG MARATONA

Pl	Stbr	Vreme	Prezime ime	God	Mesto
1	314	1:44:34	Alempić Savo	1955	Vrbas
2	24	1:47:42	Farkaš Čaba	1966	Vrbas
3	257	1:54:14	Boroja Drago	1953	Futog
4	364	1:54:59	Kelić Nikola	1973	Sombor
5	359	1:58:10	Idjuški Slobodan	1958	Sombor
6	84	2:01:09	Špajzer Vladislav	1949	Karavukovo
7	396	2:05:42	Čapko Djuro	1954	Vrbas
8	216	2:09:20	Radulović Tanja	1970	Vrbas
9	217	2:11:25	Zivlak Zoran	1960	Novi Sad
10	218	2:11:25	Djordjević Boško	1932	Beograd
11	477	2:11:40	Branković Ratko	1944	Novi Sad
12	81	2:15:23	Branislav Simela	1953	Zemun
13	246	2:15:32	Trnavac Veljko	1938	Takovo
14	392	2:15:32	Marković Stevan	1968	Bijeljina
15	388	2:17:19	Mileković Zoran	1952	Beograd
16	238	2:17:32	Popić Milenko	1945	Sombor
17	301	2:18:17	Borović Miroslav	1934	Beograd
18	224	2:20:16	Gordić Slavko	1941	Novi Sad
19	113	2:24:47	Despotović Stojan	1941	Bijeljina
20	49	2:25:14	Džaković Simo	1931	Beograd
21	454	2:26:34	Kozomara Slavica	1950	Beograd
22	99	2:28:07	Ganić Drago	1970	Sombor
23	354	2:28:35	Vujisić Milutin	1931	Beograd
24	226	2:31:15	Bogdanović Simo	1942	Sombor
25	244	2:32:21	Ikonić Miroljub	1950	Beograd
26	97	2:35:56	Bojović Branko	1969	Vrbas
27	34	2:37:57	Miloš Perica	1975	Sombor
28	352	2:37:57	Viderker Eduard	1969	Sombor
29	88	2:39:16	Ivanović Pavle	1927	Beograd
30	262	2:44:57	Juhas Miroslav	1973	Sombor
31	25	2:46:13	Jerković Boško	1955	Sombor
32	57	2:47:19	Šarkezi Arpad	1948	Sombor
33	277	2:47:24	Adžić Pavle	1923	Sv.Miletic
34	214	2:49:48	Lukač Robert	1972	Bezdan
35	242	2:51:31	Matijević Zoran	1961	Gakovo
36	209	3:08:42	Dolga Milan	1952	Novi Sad

Pripremio i objavio 2000. god : Sportski novinar Dušan Kolundžija

Čičovi

Salaško naselje Čičovi nalazi se pet do šest kilometara južno i jugoistočno od Sombora, preko Velikog bačkog kanala, a uz novi kanal Dunav-Tisa-Dunav koji je pokopan 1964. godine. Prvi put se pominje sredinom 16. veka pod imenom Čičo što ukazuje na mogućnost da prvi stanovnici potiču od crnogorskog plemena Čiče. Početkom 18. veka prvi put se pominje pod današnjim imenom Čičovi. Krajem 18. veka grof Josip Marković podigao je kapelu posvečenu Gospi snežnoj, a sto godina kasnije Čičovi imaju i svoju školu. Danas u 76 domaćinstva u Čičovima živi 211 duša.

Milivoj Kelić - Veliki propagator sporta

Talenat za atlekitu kod Milivoja Kelića otkrio je poznati somborski trener Radislav Marinković. Predložio je da počne sa brzim hodanjem, malo poznatom disciplinom, a želja je bila da Sombor počne da razvija i neguje sve atletske discipline, pa je tako Kelić određen za hodača. Prihvatio je inicijativu i ubrzo, upornim radom postao jedan od najboljih jugoslovenskih hodača.. Nepunih godinu dana nakon što je počeo da trenira, postavlja nezvanični a 1968. i zvanično juniorski državni rekord na 5000 m (24:42,8) što je bio rezultat među deset u Evropi. Slede pozivi za reprezentaciju i već u prvom nastupu osvaja bronzanu medalju na juniorskom prvenstvu Evrope a Livornu (Italija).

Po odsluženju vojnog roka, 1972. godine Kelić počinje ozbiljno da trenira pod nadzorom Bele Kelera. Dvostruki prvak Vojvodine, drugi u Srbiji i treći u Jugoslaviji, uspesi su koji su mu otvorili vrata seniorske državne reprezentacije. Povreda i operacija kičme 1975. godine u značajnoj su meri uticali na dalju karijeru. Ali, poznatom upornošću, Kelić 1977. godine postiže vreme od 23:37,2 u hodanju na 5000 mm a zatim iste godine učestvuje na dva super maratona : Zafreb – Čazma (60 km) i u Švajcarskoj na 100 km kao prvi atletičar iz Srbije.

Prema pedantnoj evidenciji svih treninga i trka, koje je Kelić vodio, imao je ukupno 2812 treninga, učestvovao na 313 trka, osvojio 74 zlatke, 39 srebrnih i 55 bronzanih medalja. Ukupno je pretrčao 30,431 km.

Koliko je bio uspešan kao takmičar, možda je još poznatiji postao kao neumorni organizator i inicijator brojnih sportskih susreta po kojima su se Čičovi pročuli nadaleko.

Povodom dobijanja asfaltnog puta u Čičovima je organizovao 1978, mali maraton (21. km) na kojem učestvuju takmičari iz Novog Sada, Beograda, Osijeka, Bačke Topole i Sombora.

Posle Kadinjače, Fruškogorskog i Kumrovačkog, bio je to četvrti maraton u Jugoslaviji.

Sledeće godine staza je skraćena na 14 km i na toj deonici Čičovački maraton i danas se održava. U ponoć na prelasku u 1979. godinu održana je novogodišnja ponoćna trka na 4 km u kojoj je Kelić bio pobednik ispred Kuljana Milenka Zvekića i Perice Samca.

Milivoju Keliću nikada nije nedostajalo ideja i energije. Tako je 1979. godine organizovao sportska takmičenja mladih u Čičovima u deset disciplina : skok u dalj, skok u vis iz mesta, vožnja bicikla, pikado, šah, badmington, vođenje lopte kroz čunjeve, trke u džakovima, 100 m i 1500 m.

Nezaboravni su sportski susreti omladine Čičova i Svetozara Miletića u kojima je učestvovalo 240 mladih. Svaki treći žitelj Čičova učestvovao je u sportskim aktivnostima.

Osim ovoga, Kelić je bio inicijator prvog triatlona u Jugoslaviji 1992. godine na kojem je bilo 23 učesnika.

Iako mu danas zdravstveno stanje sve manje dozvoljava da se takmiči, Milivoj Kelić nastavlja da smišlja i pokreće nova takmičenja. Na zadovoljstvo i radost svih koji ga znaju, a posebno žitelja Čičova.

1. maraton, 21.10.1978. - Dužina staze 21 km.

1	Slavko Vojvodić	Osijek	1:41:20
2	Dragan Kurepa	Osijek	1:43:18
3	Đorđe Sladić	Osijek	1:43:21
4	Pavle Skenderović	B.Topola	1:58:13
5	Bogdan Beljanski	Sombor	2:02:30
6	Stevan Marković	Novi Sad	2:04:58
7	Milutin Vujsić	Beograd	2:05:25
8	Pavle Ivanović	Beograd	2:05:26
9	Milivoj Kelić	Čičovi	odustao

2. maraton, 20.10.1979. - Dužina staze 14 km.

1	Vladimir Špajzer	Odžaci	51:10:00
2	Slavko Vojvodić	Osijek	53:18:00
3	Josip Hamak	Osijek	54:49:00
4	Đorđe Sladić	Osijek	54:50:00
5	Milivoj Kelić	Čičovi	54:58:00
6	Miroslav Anđelković	Odžaci	55:10:00
7	Svetislav Došen	Apatin	55:31:00
8	Blažo Vodeničar	Sombor	55:35:00
9	Pavle Ivanović	Beograd	58:40:00
10	Pavle Skenderović	B.Topola	58:58:00
11	Milutin Vujsić	Beograd	1:00:31
12	Dragan Kurepa	Osijek	1:03:52
13	Pavle Adžić	Sv.Miletić	1:04:18
14	Stevan Marković	Novi Sad	1:05:08
15	Branislav Beljanski	Sombor	1:05:08
16	Nenad Heski	Borovo	1:05:10

3. maraton, 09.03.1980. - Dužina staze 14 km.

1	Milivoj Kelić	Čičovi	55:10:00
2	Blažo Vodeničar	Sombor	57:15:00
3	Milan Dubajić	Gakovo	57:40:00
4	Dušan Grubić	B.Brestovac	58:31:00
5	Arsen Mijatović	Sombor	58:40:00
6	Stevan Kelč	Apatin	58:50:00
7	Jovan Bujić	Apatin	59:40:00
8	Pavle Adžić	Sv.Miletić	1:05:30
9	Srevan Marković	Novi Sad	1:05:51

4. maraton, 18.10.1980. - Dužina staze 14 km.

1	Vladimir Špajzer	Odžaci	52:27:00
2	Slavko Vojvodić	Osijek	53:40:00
3	Dušan Grubić	B.Brestovac	55:35:00
4	Đorđe Sladić	Osijek	55:51:00
5	Blažo Vodeničar	Sombor	56:30:00
6	Miroslav Anđelković	Odžaci	57:12:00
7	Pavle Skenderović	B.Topola	1:01:12
8	Pavle Adžić	Sv.Miletić	1:05:30

5. maraton, 24.05.1981. - Dužina staze 14 km.

1	Slavko Vojvodić	Osijek	55:12:00
2	Miroslav Anđelković	Odžaci	56:02:00
3	Blažo Vodeničar	Sombor	56:18:00
4	Đorđe Sladić	Osijek	56:30:00
5	Arsen Mijatović	Sombor	57:15:00
6	Stevan Marković	Novi Sad	59:40:00
7	Duško Stojić	D.Miholjac	1:00:05

6. maraton, 21.10.1981. - Dužina staze 14 km.

1	Vladimir Špajzer	Odžaci	49:25:00
2	Željko Černič	Osijek	49:45:00
3	Milivoj Kelić	Čičovi	49:51:00
4	Slavko Vojvodić	Osijek	54:50:00
5	Blažo Vodeničar	Sombor	55:30:00
6	Milenko Zvekić	Kula	55:51:00
7	Miroslav Anđelković	Odžaci	55:58:00
8	Gojko Pavlović	Sv.Miletić	58:00:00
9	Milan Dubaić	Gakovo	58:12:00
10	Arsen Mijatović	Sombor	58:42:00
11	Žarko Čulibrk	Odžaci	59:10:00
12	Duško Stojić	D.Miholjac	1:01:15
13	Ilija Malinović	D.Miholjac	1:01:52
14	Jovan Lakatoš	Apatin	1:02:50
15	Stevan Marković	Novi Sad	1:05:18

7. maraton, 14.03.1982. - Dužina staze 14 km.

1	Milivoj Kelić	Čičovi	53:19:00
2	Stevan Kelč	Apatin	55:30:00
3	Jovan Bojić	Apatin	55:45:00
4	Blažo Vodeničar	Sombor	56:35:00
5	Arsen Mijatović	Sombor	57:40:00
6	Milan Dubaić	Gakovo	58:31:00
7	Đoka Mudrinić	Apatin	1:01:25

8. maraton, 18.09.1982. - Dužina staze 14 km.

1	Miroslav Anđelković	Odžaci	57:31:00
2	Blažo Vodeničar	Sombor	57:35:00
3	Arsen Mijatović	Sombor	58:40:00
4	Milan Dubaić	Gakovo	59:32:00
5	Svetislav Došen	Apatin	59:52:00
6	Stevan Kelč	Apatin	1:00:30
7	Jovan Bujić	Apatin	1:03:41
8	Duško Stojić	D.Miholjac	1:03:52
9	Ilija Milanović	D.Miholjac	1:04:12

9. maraton, 25.05.1986. - Dužina staze 14 km.

1	Blažo Vodeničar	Sombor	58:55:00
2	Arsen Mijatović	Sombor	59:15:00
3	Milan Dubaić	Gakovo	1:00:30
4	Milivoj Kelić	Čičovi	1:02:15
5	Stevan Marković	Novi Sad	1:05:18
6	Milutin Vujsić	Beograd	1:05:30
7	Pavle Adžić	Sv.Miletić	1:06:18

10. maraton, 22.03.1987. - Dužina staze 14 km.

1	Milenko Zvekić	Kula	58:30:00
2	Blažo Vodeničar	Sombor	58:52:00
3	Milivoj Kelić	Čičovi	59:18:00
4	Arsen Mijatović	Sombor	1:02:51
5	Stevan Kelč	Apatin	1:03:50
6	Jovan Bujić	Apatin	1:04:15
7	Perica Samac	Kula	1:04:58
8	Duško Stojić	D.Miholjac	1:05:11

11. maraton, 08.10.1988. - Dužina staze 14 km.

1	Marko Vujinović	Sombor	58:13:00
2	Gojko Vuković	Sombor	59:30:00
3	Blažo Vodeničar	Sombor	59:35:00
4	Milivoj Kelić	Čičovi	59:41:00
5	Svetislav Došen	Apatin	1:01:32
6	Sima Bogdanović	Sombor	1:03:20

12. maraton, 25.03.1990. - Dužina staze 14 km.

1	Vladimir Špajzer	Odžaci	55:00:00
2	Slobodan Iđuški	Sombor	55:41:00
3	Marko Vujinović	Sombor	57:32:00
4	Gojko Vuković	Sombor	1:00:05
5	Milenko Popić	Sombor	1:03:05
6	Sima Bogdanović	Sombor	1:05:00
7	Milivoj Kelić	Čičovi	1:27:15

13. maraton, 13.04.1991. - Dužina staze 14 km.

1	Vladimir Špajzer	Odžaci	54:50:00
2	Slobodan Iđuški	Sombor	55:58:00
3	Nikola Kelić	Čičovi	57:41:00
4	Dušan Škorić	Apatin	58:51:00
5	Milenko Popić	Sombor	1:03:00
6	Sima Bogdanović	Sombor	1:04:20
7	Miroslav Juhas	Sombor	1:10:15
8	Bogdan Bogdanović	Sombor	1:12:30
9	Svetislav Došen	Apatin	1:16:58
10	Zoran Matijević	Gakovo	1:16:59
11	Slobodan Lalić	Gakovo	1:45:00
12	Aleksandar Fituš	Sombor	1:45:12
13	Lazar Petrović	Sombor	1:45:30
14	Damir Petrović	Sombor	1:45:30
15	Jasna Bogdanović	Sombor	1:50:12

14. maraton, 04.04.1992. - Dužina staze 14 km.

1	Nikola Kelić	Čičovi	54:48:00
2	Vladimir Špajzer	Odžaci	55:18:00
3	Slobodan Iđuški	Sombor	55:58:00
4	Milenko Popić	Sombor	1:06:34
5	Sima Bogdanović	Sombor	1:06:50
6	Aleksandar Fituš	Sombor	1:07:15
7	Zoran Matijević	Gakovo	1:08:30
8	Svetislav Došen	Apatin	1:10:20
9	Lazar Petrović	Sombor	1:15:31
10	Damir Petrović	Sombor	1:15:31
11	Jasna Bogdanović	Sombor	1:28:13

15. maraton, 10.04.1993. - Dužina staze 14 km.

Muški:

1	Slobodan Iđuški	Sombor	55:50:00
2	Milivoj Stojanović	Sombor	1:02:13
3	Aleksandar Žižić	Sombor	1:02:53
4	Milenko Popić	Sombor	1:03:14
5	Aleksandar Fituš	Sombor	1:08:39
6	Goran Zelić	Sombor	1:12:18
7	Zoltan Pavić	Sombor	1:12:18
8	Aleksandar Dragić	Sombor	1:17:43
9	Josip Drvar	Sombor	1:20:22
10	Milorad Blažić	Sombor	1:20:25
11	Milan Perić	Sombor	1:25:02
12	Jovica Molnar	Sombor	1:25:02
13	Saša Mirosavljević	Sombor	1:30:15
14	Vladislav Vojnović	Sombor	1:33:30
15	Igor Lukenda	Sombor	1:33:30
16	Mirko Vulin	Sombor	1:44:00

Dame:

1	Mira Došen	Sombor	1:16:57
2	Mihaela Veninger	Sombor	1:16:57
3	Jasna Bogdanović	Sombor	1:40:25
4	Jelena Eustahio	Sombor	1:55:50

16. maraton, 16.04.1994. - Dužina staze 14 km.

1	Vujadin Alempić	Novi Sad	47:33:00
2	Zoran Janković	Kula	47:42:00
3	Zdravko Mišović	Kula	48:38:00
4	Ratko Đurđevac	Kula	52:03:00
5	Miloš Vukas	Sombor	57:19:00
6	Miloš Kesić	Sombor	57:19:00
7	Đuro Čapko	Vrbas	57:47:00
8	Branko Bojović	Vrbas	59:11:00
9	Milenko Popić	Sombor	1:00:11
10	Milivoj Stojanović	Sombor	1:02:34
11	Sergej Besermenji	Vrbas	1:06:58
12	Stjepan Haman	Kula	1:07:30
13	Goran Zelić	Sombor	1:08:59
14	Radomir Lavrnja	Kula	1:08:59
15	Antun Hubai	Sombor	1:11:54
16	Dragan Kolarić	Sombor	1:11:55
17	Josip Drvar	Sombor	1:12:05
18	Sima Bogdanović	Sombor	1:13:07
19	Milorad Blažić	Sombor	1:13:33
20	Monika Bognar	Sombor	1:21:08
21	Viktor Despotović	Sombor	1:24:00

17. maraton, 15.04.1995. - Dužina staze 14 km.

1	Vujadin Alempić	Novi Sad	48:52:00
2	Zoran Janković	Kula	49:06:00
3	Mirko Erdelji	Sombor	50:55:00
4	Zdravko Mišović	Kula	51:39:00
5	Ratko Đurđevac	Kula	51:52:00
6	Drago Boroja	Futog	56:35:00
7	Đuro Čapko	Vrbas	56:36:00
8	Vladimir Špajzer	Odžaci	57:48:00
9	Miloš Kesić	Sombor	57:56:00
10	Milenko Popić	Sombor	57:57:00
11	Stevan Cepančić	Stapar	1:02:36
12	Branko Bojović	Vrbas	1:02:38
13	Dragan Jelić	Vrbas	1:07:24
14	Rade Lavrnja	Vrbas	1:07:27
15	Sergej Besermenji	Vrbas	1:07:29
16	Stjepan Haman	Kula	1:09:03
17	Sima Bogdanović	Sombor	1:14:22
18	Mihalj Bodonji	Sombor	1:14:59
19	Goran Zelić	Sombor	1:17:34
20	Grgo Knezi	Sombor	1:25:32
21	Svetozar Čolaković	Novi Sad	odustao

18. maraton, 13.04.1996. - Dužina staze 14 km.

1	Vujadin Alempić	Novi Sad	45:43:00
2	Zoran Janković	Kula	46:18:00
3	Zdravko Mišović	Kula	46:20:00
4	Goran Čegar	Apatin	46:50:00
5	Ratko Đurđevac	Kula	47:48:00
6	Zoran Tasić	Srpski Miletić	50:18:00
7	Miškec Požonji	Vrbas	51:48:00
8	Đuro Čapko	Vrbas	55:25:00
9	Milenko Popić	Sombor	56:38:00
10	Ljubomir Panić	Vrbas	1:02:07
11	Slavko Vojvodić	Vukovar	1:02:30
12	Branko Bojović	Vrbas	1:03:35
13	Dragan Jelić	Vrbas	1:03:35
14	Sima Bogdanović	Sombor	1:03:46
15	Nikola Petrović	Vukovar	1:04:56
16	Stjepan Haman	Kula	1:07:10
17	Đorđe Sladić	Vukovar	1:07:20

19. maraton, 06.06.1998. - Dužina staze 14 km.

1	Slobodan Iđuški	Sombor	1:03:25
2	Milenko Popić	Sombor	1:08:33
3	Goran Banović	Sombor	1:09:19
4	Lepold Oberman	Sombor	1:14:10
5	Aleksandar Janić	Sombor	1:17:20
6	Stevan Čepančić	Stapar	1:25:05

20. maraton, 25.04.1999. - Dužina staze 13.5 km.

1	Zdravko Mišović	Kula	47:50:00
2	Zoran Janković	Kula	48:27:00
3	Jožef Čuport	Kula	53:30:00
4	Slobodan Iđuški	Sombor	56:59:00
5	Milenko Popić	Sombor	57:55:00
6	Dragan Popović	Kula	58:50:00
7	Marko Vujinović	Sombor	1:02:00
8	Sima Bogdanović	Sombor	1:08:40
9	Aleksandar Janić	Sombor	1:11:50
10	Milorad Blažić	Sombor	1:16:42
11	Željko Ivković	Sombor	1:19:50
12	Gašpar Matarić	Sombor	1:19:51
13	Jasna Bogdanović	Sombor	1:20:36

Nikola Kelić - „Ekspres iz Čičova“

Uz oca Milivoja, Nikola je počeo da trči kao dečak, a ozbiljnije tek 1989. godine. Na polumaratonu u Đurđenovcu osvojio je prvo mesto kod juniora, a u toj godini bio je treći na 16 km. u Subotici i najmlađi učesnik supermaratona Zagreb – Čazma (60 km). Trebalo mu je pet sati i 15 minuta da stigne do cilja. U istoriji Somborskog maratona zapisano je da je ovaj plavokosi mladić pretrčao 27 km za 1:54:59 što je najbolji rezultat Somboraca svih vremena.

Nikola je bio aktivan samo tri godine i u tom kratko vremenu osvojio je deset prvih mesta, sedam drugih i osam trećih a ako se zna da je učestvovao ukupno na 49 trka, jasno je da se radi o izvanrednom talentu. Međutim, „ekspres iz Čičova“ kako se brzo pojavio tako je brzo i nestao sa scene.

TRČANJE MOŽE I DJELUJE JAKO POZITIVNO NA NAŠU PSIHU

Ultramaratonac Elvir Rakipović

Pozitivni učinci trčanja na psihički život izuzetno su važni. Upoznao sam mnogo prijatelja koji ne mogu bez trčanja, a i ja sam takav. Mi ne trčimo zato što to osjećamo kao neku obvezu, već jednostavno zato što nam trčanje donosi zadovoljstvo koje osjećamo u svakodnevnom životu. Često prijateljima znam reći „danas ću se odmoriti sa 2 – 3 sata laganog trčanja“. I doista tako bude, nakon takvog treninga nisam umoran, već odmoran, na taj način napunim svoj „akumulator“.

Poznata je činjenica da je za većinu „bolesti civilizacije“ odgovoran čuveni medicinski trijas simptoma faktora rizika – hipokinezija (nedostatak kretanja), nervna napetost (stres) i prekomjerna tjelesna težina. Ovom trijasu trebamo „zahvaliti“ stalan pad stupnja zdravlja u našem društvu. Rekreativnim trčanjem možemo pozitivno djelovati na ovaj trijas simptoma. Lagano trčanje prihvaćeno je kao sredstvo zdravlja i to ne samo za ljude srednje nego i starije dobi.

Ja se za vrijeme trčanja opustim i nikad mi nije dosadno. Više od 90% svojih ultramaratonskih treninga odrađujem sam, ponekad mi društvo prave divlje životinje koje često sretnem trčeći nasipom iza ZOO, zatim nasipom prema Kopačevu, te raznim drugim šumama i stazama oko Osijeka. Dok tako trčim prirodom i po svim vremenskim uvjetima, postanem svjestan kakve nas ljepote okružuju. Zadovoljan sam što osjećam da sam aktivan i u dobroj kondiciji.

Mentalni učinci trčanja su nepobitni, pogotovo ono lagano, dugotrajno trčanje u ravnomjernom tempu. Takav način trčanja nam donosi sasvim određeno smirenje nakon užurbanog tempa današnjeg života, praćenog obiljem psihičkih stresova. Ovakva aktivnost pomaže čovjeku da postigne opuštanje i da se uspostavi ravnoteža djelovanja žlijezda sa unutrašnjim lučenjem i autonomnog živčanog sustava.

Trčanjem si jačamo volju. Samo se jakom voljom može svladati glavni neprijatelj – vlastita lijenost. U onim dugim, usamljenim satima na cestama, trkač nalazi određen stupanj sreće i svoj identitet. Usudio bi se kazati da je to gotovo neki duhovni, netjelesni doživljaj, iskustvo. Trčanje je radost tijela i duha.

Trčanje ne osigurava samo tjelesnu izdržljivost nego i psihičku smirenost, stabilnost, ali isto tako i elan i radnu energiju. Čovjek koji je fizički spreman, vjerujte mi on je i psihički stabilniji u kriznim situacijama, a to sam osjetio na sebi tijekom Domovinskog rata. Kako raste naš kapacitet za fizički rad tako raste kapacitet i za mentalni rad. Povećava se tolerancija na stresove, a dnevne se brige čine znatno manje i lakše rješive.

Rekreativno trčanje nije „štoperica“ i po svaku cijenu pretrčati unaprijed zadanu dužinu. Rekreativno nas trčanje treba odmoriti i opustiti od dnevnih aktivnosti i stresa koji se nakuplja u nama ovim ubrzanim načinom života. Trebamo si zadati jedan realan cilj i prema njemu lagano kaskati.

Ko postepeno i polako napreduje – duže traje i ostaje na vrhu piramide.

Somaratonac Arpad Šarkezi istrčao „Beogradski maraton“ u svom dvorištu.

Stevan Žižić - 28. aprila 2020.

Somborac Arpad Šarkezi trčanjem je počeo da se bavi 2003. godine i to u 53.godini života. Nakon nekoliko trka na 5 i 10 kilometara sledi prvi pretrčan polumaraton, a u 60. godini života i prvi maraton, najveći izazov za svakog trkača. A tome se dodaje i jedan ultramaraton, Osijek – Apatin od 52 kilometara.

Poslednjih nekoliko godina Arpad je kao deo ekipe „Somaraton“ redovno jedan od najstarijih učesnika na trkama širom Srbije.

Pitali smo Arpada zašto je da tako kažemo, kasno počeo da trči, šta ga je u to u 53 godini uvuklo u ovaj sport?

“Prvi put sam trčao 1991. godine i to trku 12. somborski maraton, od Ćelavog trga u Somboru do Bezdanske čarde 27 kilometara. Bez velike pripreme, ničim izazvan sam rešio da istrčim tu trku. Uspeo sam da je završim za 2 sata 46 minuta i 16 sekundi. Kad sam stigao u cilj, bio sam preumoran, sa puno grčeva, i mislio sam da trčanje nije za mene. Trčao sam samo kao totalni rekreativac i to kraće staze. Ali onda je došla 2003.godina, i uz nagovor drugara, nažalost sada pokojnoga Milorada Blažića otišao sam na trku od 13 km u Bačku Topolu. Na toj trci sam upoznao veliki broj ljudi i tada shvatio da je trčanje najbolji sport na svetu.“

Pitali smo ga da li ima podataka koliko je istrčao trka, polumaratona, maratona?

„Imam 110 istrčanih polumaratona do sada, kao i 13 maratona i jedan ultra maraton.“

Sad u vreme pandemije, izolacija, i prestanka svih sportskih takmičenja Arpad i dalje vredno trenira i trči u svom dvorištu i daje primer svim sportistima. Trka „Beogradski maraton“ je trebala da se održi 26.aprila ali je za sada odložena za oktobar mesec. Virus nije sprečio Arpada da u to vreme, kad već ne može ulicama našeg glavnog grada, u svom dvorištu istrči polumaratonsku trku. Zanimalo nas je kako je došao na ovu ideju da istrči 21 km u svom dvorištu i sve to snimi kao mali sportski klip?

„Ove 2020 godine imao sam u planu 3 polumaratona – Novi Sad, Osijek i Beograd. Kako nas je zadesilo ovo što nas je zadesilo i kad smo saznali da se trke odlažu napravio sam sebi plan da ja trčim u mom dvorištu. Napravio sam stazu u mom dvorištu, reklame, sat. Obezbedio snimatelja, dodelu nagrada i napravio pravu malu priču za koju sam pretpostavio da će se svideti mnogima. Glavni cilj je bio da podstaknem i druge da to urade i mislim da sam uspeo u tome.“

O Arpadu Šarkeziju bi mogli mnogo da pričamo. Recimo samo za kraj da je jedan je od osnivača Atletskog rekreativnog kluba „Somaraton“, koji je trenutno jedan od najorganizovanijih i najuspešnijih somborskih sportskih klubova. Uz to je osnivač prvog internet portala www.somaraton.org.rs namenjenog trkačima širom sveta, na kojem svi trkači dobijaju sve osnovne informacije o trčanju u našoj okolini, pregledavaju objave rezultata i mogu videti slike sa svojih maratona.

Page 2 of 13