headerimg1
headerimg10
headerimg2
headerimg3
headerimg5
headerimg6
headerimg7
headerimg8
headerimg9

     35. Beogradski maraton

     42. Somborski polumaraton

     19. Osječki polumaraton

     29. Novosadski polumaraton

     7. Kruševački polumaraton

     8 VPŠ za Dečji osmeh

     Srebrno jezero - polumaraton

     5. Zimski noćni polumaraton

     Božićna trka Kula

 

 

 

150000 BERLINSKIH KORAKA

Vladimir Bulaić, ARK Somaraton

Na predlog Draga Boroje iz kluba100maratona , pristajem da napišem tekst o Berlin Maratonu 2021 iz mog ugla kao učesnika, koji startuje iz poslednjeg talasa maratona Blok H i pronalazi se u jednom od slogana maratona #RUNFORJOY.

Priča o Berlin Maratonu počinje kada me izvlače na lutriji maratona u decembru 2020 , čime dobijam pravo da kupim startni broj. Za one koje ne izvuče lutrija moja preporuka je agencija Active Traveling.

U februaru AIR Serbia , prodaje povoljno povratne karte za Berlin, tako da se i tom prilikom osećam kao dobitnik lutrije.

U junu organizatori , potvrdjuju održavanje maratona pod sloganom #RESTARTRUNNING , što podrazumeva i ispunjenje zahteva u vezi Covida 19. Uslovi su vakcinisan nekom vakcinom odobrenom u EU, ili da si preležao koronu, ili da si testiran od strane organizatora ( 40 evra na EXPO maratona). Za ulazak u Nemačku iz Srbije, u vreme maratona , uslov je da si vakcinisan ili retki izuzeci..

Dolazi i taj dan i slećemo na novi berlinski aerodrom Bradenburg , odakle se sjajnim gradskim prevozom upućujemo na stari , sada zatvoren aerodrom Templhof gde je maratonski EXPO i podela startnih paketa. Tamo gužva, ali brzo ide, svi strpljivo čekaju , a i maskota maratona Fridolin Flink nam prilazi i pozdravlja. Naravno slikamo se, treba zaslužiti podignut palac ili srce.

Dobijamo broj , oko ruke plavu narukvicu, čip koji se pertla na patiku, providnu torbu za garderobu ili poncho kupon posle trke, a ko je platio i majcu ili jaknu.. Tu malo čitam magazin maratona u kome je tekst i  o Bekeleu gde se analizira da li će ovog puta biti brži od Kipčogijevog svetskog rekorda postignutog u Berlinu. Inače Kipčogi se nalazi i na jednoj strani finišerske medalje, tako da kada prodjete kroz cilj dobijete Kipčogija. Već je petak popodne i nakon uspešnog smeštaja u omladinskom domu ( zamalo greškom i u Bismarck Zimmer tražeći recepciju) , odlučujem se za šetnju poznatom trgovačkom ulicom Kurfurstendamm, do Velike Zvezde i Bradenburške kapije. I baš u parku Tiergarten kod Grose Stern trčkara nasmejan Bekele sa još jednim likom koga ne prepoznajem ali mu je PB sigurno ispod 02:15 . Malo dalje u ulici 17 juna već se montiraju ogromni led ekrani , ograde, ozvučenje . Kažu da je to i najduži bulevar na svetu.Već se oseća maratonski vikend..  Pažnju mi privlači i figura Bud Spencera ispred istoimenog muzeja i njegov stomačić.

E Bud sa stomačićem ide teže i sporije, mislim na trčanje..ž

Ostaje još i cela subota pre trke, i izmedju toga da odmaram i jedem pastu ili da setam i obilazim atrakcije (sehenswürdigkeiten) grada, odlučujem se za ovo drugo, sto će doprineti da moj broj ukupnih Berlinskih koraka bude preko  150 000 od toga u maratonskom danu preko 60 000. U Deutsche Tehnikmuseum , vidim izložene Puma i Adidas patike iz 1984 koje su imale čip u djonu i na peti pomoću koga su merile broj koraka , distancu.. Kažu da posle  početnog oduševljenja nije bilo prevelikog interesovanja za ovim modelima. Baš sam tog dana obuo Infinity UA koje imaju tu tehnologiju samo sa blututom i koju zbog Garmin sata i ne koristim. Ima svašata da se vidi, pa i Cesna sa Crvenog Trga u Moskvi . Check point Charly , Gendarmenmarkt, Unter Linden , Reichstag,, fotografisanje sa Emilom, Ivanom i Radovanom..Grunewald železnička stanica , prodje subota.

Maratonski dan. Nedelja. Izborni dan takodje što se vidi po kartonskim plakatima okačenim o bandere. Na njima su fotošopirani politički kandidati sa kratkom porukom. Jedna od njih – Crveno kao ljubav. Na livadi ispred Reichstaga pristižu trkači i polako ulaze u svoje blokove za start. Muzika sa razglasa odlična, preovladjuje Disco. Vreme sparno, visoka vlažnost, malo i toplije posebno za nas koji krećemo oko 11. Pre samog starta svaki blok ima svoju koreografiju za zagrevanje.

Mi smo imali da digenemo obe ruke i rasirimo dlanove, pa onda ACHT left ACHT right, pa isto tako i nogama. Nakon toga i konačno start. Miriše zelenilo oko bulevara kojim trčimo , prvih 15km idemo svi ko jedan 6 min po km , nakon čega kreću iskakakanja. Odlična publika duž staze, na okrepama čaj i voda. Pre 25km nema gelova. Možda je trebalo uzeti neki pre trke ili poneti... . Pošto polovinu završavam 15 min sporije od željenog da bi napao svoj PB  , za drugu polovinu biram karnevalski tempo i da završim trku. Do sada sam mislio da Rusi najlepše izgovaraju Vladimirrr, ali su me Nemci oduševili sa njihovim Vladimirrr.

Naime duž trke imate motivatore koji vam pročitaju ime sa startnog broja i onda vas bodre. To jako prija trkačkok sujeti. Vladimirrr vi mahnete rukom a onda čujete Wauuu. Eto kad usporite i ime vam pročitaju...

Gde je 25 km tu je 30, 35, 40 vidi se i Branderbuska kapija, uskoro prolazite kroz nju, gužva , navijanje , komentatori, kamere, i konačno medalja. A na njoj Kipčoge stisao pesnicu, kasnije saznajem Bekele završio treći i pobednik nije oborio svetski rekord.

Idem po poncho, bezalkoholno pivo i na fotografisanje sa medaljom.

Po izlasku iz maratonskog polja , zaboravim da vratim chip sa patike, što me motiviše da sprintam od Hauptbahnhof do Reichstag ispod 5 min po kilometru kako bi ipak uspeo da pomenuti chip vratim i ne ostanem bez 50 evra. To je bio i moj najbrži kilometar napravljen tog dana. Zadovoljan planiram još jedan preostali dan u Berlinu. Maratonsku bitnost pojačava gest vozača autobusa koji van redovne stanice staje i nudi da poveze. Tog dana je za maratonce bio besplatan prevoz.

Sutradan sa medeljom oko vrata u majci We fly Bgd posećujem Olimpijski stadion, Šarlotinu palatu ,Aleksandarplac,East Side Galery ...

Ove godine kako kažu na Berlinskom maratonu je učestvovalo oko 25000 takmičara, 20000 manje nego prethodnih godina zbog situacije.. Učestvovalo je oko 140 nacija i atmosferu, kako na trci tako i u gradu , karakterisao kosmopolitizam i tolerancija. Maraton je održan po 47. put. Sigurno jedan od najvećih maratona koji valja ponavljati.

Prvobitni teskt se dopao i prvom internet portalu za maratonce somaraton.org.rs, tj.  Arpadu Šarkeziju iskusnom maratoncu i osnivaču sajta sa kim sam u istom klubu ARK Somaraton. Pa sam dodao još par rečenica ..


Predrag Škorić - Tribalion - Tara 18.09.2021⁣⁣.

Dobih sinoć par puta pitanje: koji si bio? Prvi, najbolji i jedini!⁣⁣

Koji sam bio u odnosu na ostale učesnike? Ne znam. Nisam ih ni primetio. Celu trku sam se borio samo sa jednim i najvećim protivnikom. Borio sam se sa samim sobom!⁣⁣

Pobedio sam tremu pred trku i strah od nepoznatog. Pobedjen je nedostatak daha na samom startu. Bol u stopalu, stomaku, ledjima. Grčevi u listovima i zadnjoj loži. Početak hipotermije. Blato. 1000m kumulativnog uspona. Ledeno jezero. ⁣

Pobedio sam sebe i svoje dosadašnje limite!⁣⁣

22km trčanja, 35 prepreka, 100m plivanja ⁣!

Ulazak u završnicu, na poslednjih par prepreka i “Tataaaaaaaa” je platilo cenu juče! ⁣

Ispasti šampion i heroj za svoju decu je priznanje koje ne može zameniti nikakva medalja ili pobedničko postolje!⁣⁣

Vredelo je. I sve se isplatilo!⁣⁣

Hvala mojoj porodici na bezrezervnoj podršci i ljubavi ⁣

Hvala svima vama koji ste mi poslali more poruka podrške!⁣⁣

Posebno hvala Danielu i Ivana Šokac što su me izazvali na ovu avanturu (opsovao sam ih 100 puta juče), ali isto tako bili uz mene do samog cilja ⁣

Hvala i drugarima iz Ark Somaraton što su nas primili u ekipu i učinili da se osetimo kao da smo tu 100 godina. Kada si okružen šampionima, ne preostaje ti ništa drugo nego da i sam postaneš šampion!⁣

I kao što već rekoh, kada glava odluči da odustajanje nije opcija, telo će sve učiniti da te dovede do cilja!⁣⁣

Do nekog sledećeg izazova u nadi da će moje iskustvo inspirisati makar jednu osobu da krene u probijanje sopstvenih limita. Ako sam mogao ja, ti možeš 100% !!!⁣


Somaraton predstavlja svoje dame - Margareta Milaković

Pre nešto više od jedanaest godina kada je formalno osnovan Atletsko rekreativni klub ''Somaraton'' počeo je ubrzani razvoj trčanja u gradu Somboru, ali i okolini. Somaraton bio je samo logičan nasatavak trkačke priče koja u gradu postoji decenijama, a prepoznatljiva je najviše po najstarijoj uličnoj trci u našoj državi - Somborskom polumaratonu.

Kako je pre bilo čudno videti nekog kako trči po gradu svakako je bilo daleko čudnije videti neku damu da čini to isto. To je bila prava retkost.

Na svu sreću stvari su se promenile. Društvo kolegama trkačima počele su sve više da prave dame. Vremenom bilo ih je sve više i bile su jako uspešne. Čak šta više danas beležimo više klupskih uspeha kod dama nego kod muških trkača.

Danas je podjednako ženskih i muških trkača. I na to smo posebno ponosni. To je jedna od najvećih pobeda Somaratona. Najlepša slika je svakako start trke Dame trče kada svakog oktobra na startu vidimo više od stotinjak dama kako trče. Setite se pre desetak godina skoro da nije bilo ni jedne na našim ulicama.       

Predstavljamo prvu damu koja se učlanila u ARK Somaraton.

O meni : Zovem se Margareta Milaković.

Rođena sam i živim u Novom Sadu. Diplomirala sam na učiteljskom fakultetu u Somboru i stekla zvanje profesor razredne nastave. Radim u OŠ „Sveti Sava‟u Rumenki. Ponosna sam na svojih (do sada) šest (7. je u toku) generacija učenika.

Tokom školovanja trčala sam i takmičila se na 60 i 100 metara. Nakon završenih studija nastavila sam samostalno (nisu postojali brojni sportsko - rekreativni klubovi) da trčim i vozim bickl, najčešće obalom Kanala DTD.

2001. godine prvi put sam ispešačila 33 km, stazom malog istočnog fruškogorskog maratona. Uključujem se u planinsko trčanje. Svakog narednog proleća „padala‟je po jedna staza fruškogorskog maratona (33 km-3 puta; 57 km; 82, 930 km - 1. mesto u konkurenciji žena, 6. u ukupnom plasmanu; 87 km, 49, 760 km-2 puta).

2007. godine uspešno sam savladala stazu fruškogorskog ultramaratona i postigla po ličnom mišljenju moj najuspešniji sportski rezultat na stazama izdržljivosti (102,750 km, vreme: 20 h i 57 min, plasman 2. mesto u ženskoj konkurenciji (17. u ukupnom plasmanu od 215 učesnika koji su savladali stazu). U međuvremenu, učestvujem na atletskim trkama između 2 i 10 km.

Tražeći informacije o trčanju i trkama nailazim na stranicu www.somaraton.org.rs. Pregledno uređena strana, jasne informacije o predstojećim trkama, zanimljivi kratki izveštaji praćeni fotografijama i pužić tzv. zaštitni znak privukli su moju pažnju. Počinjem redovno da pratim stranicu.

Sticajem okolnosti, 2010. godine prijavljujem se za moj prvi polumaraton, LAGO MAGGIORE (LMHM), u Italiji. Upoznajući se sa pravilima i organizacijom ove trke, uz obavezno lekarsko uverenje, već sama prijava ostavlja utisak ozbiljnosti organizatora i celokupne manifestacije. Uvažavajući navedeni događaj i značaj takmičenja pod imenom kluba, odlučujem da se učlanim u ARK SOMARATON. Obratila sam se Arpadu, čiji se kontakt podaci i danas nalaze na stranici Somaraton. Predusretljivo mi je odgovorio, dao tražene povratne informacije i 18. 9. 2010. postajem član ARK SOMARATONA.

U Novom Sadu te godine nije postojao nijedan atletsko rekreativni klub sa dostupnim obaveštenjem za učlanjenje. Klubovi koji su postojali u drugim gradovima nisu imali uvek ažurirane informacije, niti dostupne kontakt podatke.

6. marta 2011. godine, istrčala sam prvi polumaraton, LAGO MAGGIORE, u Italiji kao članica kluba ARK SOMARATON. Iste godine istrčala sam polumaraton u Somboru, a narednih godina takmičila sam se na kraćim stazama u svom okruženju i istrčala još nekoliko polumaratona u inostranstvu.

Od 2016. godine nisam učestvovala u atletskim trkama, ponovo, sticajem okolnosti posvetila sam se drugim aktivnostima (najviše planinarenju).

Arpad Šarkezi me je podsetio da sam prva, kako on kaže dama, koja je postala član ARK SOMARATONA. Danas ih klub broji svake godine sve više. Podstakao me je da se prisetim značajnih, lepih sportskih događanja i time izazvao motivaciju da se ponovo vidimo na tzv.drumskim stazama.Iako sam 2018. godine savladala 42.202 km, planinsku stazu fruškogorskog istočnog ekstremnog maratona, kombinovanjem trčanja i hodanja, atletski maraton još nije pao. Zahvaljujući Arpadu postavljam cilj za predstojeće godine!


30. GODINA OD POSLEDNJEG SOMBORSKOG MARATONA SOMBOR-B.DUNAV.

12.SOMBORSKI MARATON 11.05.1991. godine

  Arpad Šarkezi

U ranijem period života nisam bio u svetu atletike, ali sam ipak, bez ikakve pripreme, prijavio 12. Somborski maraton dužine od 27 km na relaciji Sombor – Strilić – Majevica – Bački Monoštor – Bezdan – Dunav. Trka se tada zvala Tradicionalni Somborski maraton, koja je održana 11.05.1991. godine, a organizatori su bili: Milenko Popić, Simo Bogdanović, Cvijo Savić, Bora Pavlović, Marko Vujinović i Slobodan Iđuški.

Maraton sam uspeo završiti u vremenu 2:47:19 iako su zadnji kilometri protekli u neizvesnoj borbi između mojih mišića i grčeva koji su me napadali sa svih strana! Ovom prilikom nisam ostvario ni jedan lični kontak sa ostalim somborskim učesnicima trke, nisam prijavio ni jednu drugu trku i napravio sam veliku pauzu sve do 2003. godine. Zapravo ovu moju prvu trku od pre 30 godina i neračunam kao početak moje maratonske karijere. A što se tiče Somborskog maratona, od te 1991 godine, zbog raznih okolnosti, trka se skraćuje i prelazi na dužinu polumaratona 21,1 km. Dvosmerna je sa startom i ciljem na istom mestu na glavnoj ulici, ispred kuće Laze Kostića i Robne kuće „Beograd” i danas predstavlja najlepšu trku u našoj zemlji sa velikim brojem učesnika.

Istakao bih da slučajni susreti nekada znače mnogo. Tako je i poznanstvo sa Miloradom Blažićem 2003 godine, praktično uticalo na moju trkačku karijeru, koja još uvek traje. Do sada sam istrčao: 1 ultramaraton (Osijek-Apatin 53km), 14 maratona i 111 polumaratona.

Rezultati 12.SOMBORSKOG MARATONA

Pl   Stbr   Vreme   Prezime  ime   God   Mesto
1   314   1:44:34   Alempić  Savo   1955   Vrbas
2   24   1:47:42   Farkaš  Čaba   1966   Vrbas
3   257   1:54:14   Boroja  Drago   1953   Futog
4   364   1:54:59   Kelić   Nikola   1973   Sombor
5   359   1:58:10   Idjuški  Slobodan   1958   Sombor
6   84   2:01:09   Špajzer  Vladislav   1949   Karavukovo
7   396   2:05:42   Čapko  Djuro   1954   Vrbas
8   216   2:09:20   Radulović  Tanja   1970   Vrbas
9   217   2:11:25   Zivlak  Zoran   1960   Novi Sad
10   218   2:11:25   Djordjević  Boško   1932   Beograd
11   477   2:11:40   Branković  Ratko   1944   Novi Sad
12   81   2:15:23   Branislav  Simela   1953   Zemun
13   246   2:15:32   Trnavac  Veljko   1938   Takovo
14   392   2:15:32   Marković  Stevan   1968   Bijeljina
15   388   2:17:19   Mileković  Zoran   1952   Beograd
16   238   2:17:32   Popić  Milenko   1945   Sombor
17   301   2:18:17   Borović  Miroslav   1934   Beograd
18   224   2:20:16   Gordić  Slavko   1941   Novi Sad
19   113   2:24:47   Despotović  Stojan   1941   Bijeljina
20   49   2:25:14   Džaković  Simo   1931   Beograd
21   454   2:26:34   Kozomara  Slavica   1950   Beograd
22   99   2:28:07   Ganić  Drago   1970   Sombor
23   354   2:28:35   Vujisić  Milutin   1931   Beograd
24   226   2:31:15   Bogdanović  Simo   1942   Sombor
25   244   2:32:21   Ikonić  Miroljub   1950   Beograd
26   97   2:35:56   Bojović  Branko   1969   Vrbas
27   34   2:37:57   Miloš  Perica   1975   Sombor
28   352   2:37:57   Viderker  Eduard   1969   Sombor
29   88   2:39:16   Ivanović  Pavle   1927   Beograd
30   262   2:44:57   Juhas  Miroslav   1973   Sombor
31   25   2:46:13   Jerković  Boško   1955   Sombor
32   57   2:47:19   Šarkezi  Arpad   1948   Sombor
33   277   2:47:24   Adžić  Pavle   1923   Sv.Miletic
34   214   2:49:48   Lukač  Robert   1972   Bezdan
35   242   2:51:31   Matijević  Zoran   1961   Gakovo
36   209   3:08:42   Dolga  Milan   1952   Novi Sad

Pripremio i objavio 2000. god : Sportski novinar Dušan Kolundžija

Čičovi

Salaško naselje Čičovi nalazi se pet do šest kilometara južno i jugoistočno od Sombora, preko Velikog bačkog kanala, a uz novi kanal Dunav-Tisa-Dunav koji je pokopan 1964. godine. Prvi put se pominje sredinom 16. veka pod imenom Čičo što ukazuje na mogućnost da prvi stanovnici potiču od crnogorskog plemena Čiče. Početkom 18. veka prvi put se pominje pod današnjim imenom Čičovi. Krajem 18. veka grof Josip Marković podigao je kapelu posvečenu Gospi snežnoj, a sto godina kasnije Čičovi imaju i svoju školu. Danas u 76 domaćinstva u Čičovima živi 211 duša.

Milivoj Kelić - Veliki propagator sporta

Talenat za atlekitu kod Milivoja Kelića otkrio je poznati somborski trener Radislav Marinković. Predložio je da počne sa brzim hodanjem, malo poznatom disciplinom, a želja je bila da Sombor počne da razvija i neguje sve atletske discipline, pa je tako Kelić određen za hodača. Prihvatio je inicijativu i ubrzo, upornim radom postao jedan od najboljih jugoslovenskih hodača.. Nepunih godinu dana nakon što je počeo da trenira, postavlja nezvanični a 1968. i zvanično juniorski državni rekord na 5000 m (24:42,8) što je bio rezultat među deset u Evropi. Slede pozivi za reprezentaciju i već u prvom nastupu osvaja bronzanu medalju na juniorskom prvenstvu Evrope a Livornu (Italija).

Po odsluženju vojnog roka, 1972. godine Kelić počinje ozbiljno da trenira pod nadzorom Bele Kelera. Dvostruki prvak Vojvodine, drugi u Srbiji i treći u Jugoslaviji, uspesi su koji su mu otvorili vrata seniorske državne reprezentacije. Povreda i operacija kičme 1975. godine u značajnoj su meri uticali na dalju karijeru. Ali, poznatom upornošću, Kelić 1977. godine postiže vreme od 23:37,2 u hodanju na 5000 mm a zatim iste godine učestvuje na dva super maratona : Zafreb – Čazma (60 km) i u Švajcarskoj na 100 km kao prvi atletičar iz Srbije.

Prema pedantnoj evidenciji svih treninga i trka, koje je Kelić vodio, imao je ukupno 2812 treninga, učestvovao na 313 trka, osvojio 74 zlatke, 39 srebrnih i 55 bronzanih medalja. Ukupno je pretrčao 30,431 km.

Koliko je bio uspešan kao takmičar, možda je još poznatiji postao kao neumorni organizator i inicijator brojnih sportskih susreta po kojima su se Čičovi pročuli nadaleko.

Povodom dobijanja asfaltnog puta u Čičovima je organizovao 1978, mali maraton (21. km) na kojem učestvuju takmičari iz Novog Sada, Beograda, Osijeka, Bačke Topole i Sombora.

Posle Kadinjače, Fruškogorskog i Kumrovačkog, bio je to četvrti maraton u Jugoslaviji.

Sledeće godine staza je skraćena na 14 km i na toj deonici Čičovački maraton i danas se održava. U ponoć na prelasku u 1979. godinu održana je novogodišnja ponoćna trka na 4 km u kojoj je Kelić bio pobednik ispred Kuljana Milenka Zvekića i Perice Samca.

Milivoju Keliću nikada nije nedostajalo ideja i energije. Tako je 1979. godine organizovao sportska takmičenja mladih u Čičovima u deset disciplina : skok u dalj, skok u vis iz mesta, vožnja bicikla, pikado, šah, badmington, vođenje lopte kroz čunjeve, trke u džakovima, 100 m i 1500 m.

Nezaboravni su sportski susreti omladine Čičova i Svetozara Miletića u kojima je učestvovalo 240 mladih. Svaki treći žitelj Čičova učestvovao je u sportskim aktivnostima.

Osim ovoga, Kelić je bio inicijator prvog triatlona u Jugoslaviji 1992. godine na kojem je bilo 23 učesnika.

Iako mu danas zdravstveno stanje sve manje dozvoljava da se takmiči, Milivoj Kelić nastavlja da smišlja i pokreće nova takmičenja. Na zadovoljstvo i radost svih koji ga znaju, a posebno žitelja Čičova.

1. maraton, 21.10.1978. - Dužina staze 21 km.

1   Slavko Vojvodić   Osijek   1:41:20
2   Dragan Kurepa   Osijek   1:43:18
3   Đorđe Sladić   Osijek   1:43:21
4   Pavle Skenderović   B.Topola   1:58:13
5   Bogdan Beljanski   Sombor   2:02:30
6   Stevan Marković   Novi Sad   2:04:58
7   Milutin Vujsić   Beograd   2:05:25
8   Pavle Ivanović   Beograd   2:05:26
9   Milivoj Kelić   Čičovi   odustao

2. maraton, 20.10.1979. - Dužina staze 14 km.

1   Vladimir Špajzer   Odžaci   51:10:00
2   Slavko Vojvodić   Osijek   53:18:00
3   Josip Hamak   Osijek   54:49:00
4   Đorđe Sladić   Osijek   54:50:00
5   Milivoj Kelić   Čičovi   54:58:00
6   Miroslav Anđelković   Odžaci   55:10:00
7   Svetislav Došen   Apatin   55:31:00
8   Blažo Vodeničar   Sombor   55:35:00
9   Pavle Ivanović   Beograd   58:40:00
10   Pavle Skenderović   B.Topola   58:58:00
11   Milutin Vujsić   Beograd   1:00:31
12   Dragan Kurepa   Osijek   1:03:52
13   Pavle Adžić   Sv.Miletić   1:04:18
14   Stevan Marković   Novi Sad   1:05:08
15   Branislav Beljanski   Sombor   1:05:08
16   Nenad Heski   Borovo   1:05:10

3. maraton, 09.03.1980. - Dužina staze 14 km.

1   Milivoj Kelić   Čičovi   55:10:00
2   Blažo Vodeničar   Sombor   57:15:00
3   Milan Dubajić   Gakovo   57:40:00
4   Dušan Grubić   B.Brestovac   58:31:00
5   Arsen Mijatović   Sombor   58:40:00
6   Stevan Kelč   Apatin   58:50:00
7   Jovan Bujić   Apatin   59:40:00
8   Pavle Adžić   Sv.Miletić   1:05:30
9   Srevan Marković   Novi Sad   1:05:51

4. maraton, 18.10.1980. - Dužina staze 14 km.

1   Vladimir Špajzer   Odžaci   52:27:00
2   Slavko Vojvodić   Osijek   53:40:00
3   Dušan Grubić   B.Brestovac   55:35:00
4   Đorđe Sladić   Osijek   55:51:00
5   Blažo Vodeničar   Sombor   56:30:00
6   Miroslav Anđelković   Odžaci   57:12:00
7   Pavle Skenderović   B.Topola   1:01:12
8   Pavle Adžić   Sv.Miletić   1:05:30

5. maraton, 24.05.1981. - Dužina staze 14 km.

1   Slavko Vojvodić   Osijek   55:12:00
2   Miroslav Anđelković   Odžaci   56:02:00
3   Blažo Vodeničar   Sombor   56:18:00
4   Đorđe Sladić   Osijek   56:30:00
5   Arsen Mijatović   Sombor   57:15:00
6   Stevan Marković   Novi Sad   59:40:00
7   Duško Stojić   D.Miholjac   1:00:05

6. maraton, 21.10.1981. - Dužina staze 14 km.

1   Vladimir Špajzer   Odžaci   49:25:00
2   Željko Černič   Osijek   49:45:00
3   Milivoj Kelić   Čičovi   49:51:00
4   Slavko Vojvodić   Osijek   54:50:00
5   Blažo Vodeničar   Sombor   55:30:00
6   Milenko Zvekić   Kula   55:51:00
7   Miroslav Anđelković   Odžaci   55:58:00
8   Gojko Pavlović   Sv.Miletić   58:00:00
9   Milan Dubaić   Gakovo   58:12:00
10   Arsen Mijatović   Sombor   58:42:00
11   Žarko Čulibrk   Odžaci   59:10:00
12   Duško Stojić   D.Miholjac   1:01:15
13   Ilija Malinović   D.Miholjac   1:01:52
14   Jovan Lakatoš   Apatin   1:02:50
15   Stevan Marković   Novi Sad   1:05:18

7. maraton, 14.03.1982. - Dužina staze 14 km.

1   Milivoj Kelić   Čičovi   53:19:00
2   Stevan Kelč   Apatin   55:30:00
3   Jovan Bojić   Apatin   55:45:00
4   Blažo Vodeničar   Sombor   56:35:00
5   Arsen Mijatović   Sombor   57:40:00
6   Milan Dubaić   Gakovo   58:31:00
7   Đoka Mudrinić   Apatin   1:01:25

8. maraton, 18.09.1982. - Dužina staze 14 km.

1   Miroslav Anđelković   Odžaci   57:31:00
2   Blažo Vodeničar   Sombor   57:35:00
3   Arsen Mijatović   Sombor   58:40:00
4   Milan Dubaić   Gakovo   59:32:00
5   Svetislav Došen   Apatin   59:52:00
6   Stevan Kelč   Apatin   1:00:30
7   Jovan Bujić   Apatin   1:03:41
8   Duško Stojić   D.Miholjac   1:03:52
9   Ilija Milanović   D.Miholjac   1:04:12

9. maraton, 25.05.1986. - Dužina staze 14 km.

1   Blažo Vodeničar   Sombor   58:55:00
2   Arsen Mijatović   Sombor   59:15:00
3   Milan Dubaić   Gakovo   1:00:30
4   Milivoj Kelić   Čičovi   1:02:15
5   Stevan Marković   Novi Sad   1:05:18
6   Milutin Vujsić   Beograd   1:05:30
7   Pavle Adžić   Sv.Miletić   1:06:18

10. maraton, 22.03.1987. - Dužina staze 14 km.

1   Milenko Zvekić   Kula   58:30:00
2   Blažo Vodeničar   Sombor   58:52:00
3   Milivoj Kelić   Čičovi   59:18:00
4   Arsen Mijatović   Sombor   1:02:51
5   Stevan Kelč   Apatin   1:03:50
6   Jovan Bujić   Apatin   1:04:15
7   Perica Samac   Kula   1:04:58
8   Duško Stojić   D.Miholjac   1:05:11

11. maraton, 08.10.1988. - Dužina staze 14 km.

1   Marko Vujinović   Sombor   58:13:00
2   Gojko Vuković   Sombor   59:30:00
3   Blažo Vodeničar   Sombor   59:35:00
4   Milivoj Kelić   Čičovi   59:41:00
5   Svetislav Došen   Apatin   1:01:32
6   Sima Bogdanović   Sombor   1:03:20

12. maraton, 25.03.1990. - Dužina staze 14 km.

1   Vladimir Špajzer   Odžaci   55:00:00
2   Slobodan Iđuški   Sombor   55:41:00
3   Marko Vujinović   Sombor   57:32:00
4   Gojko Vuković   Sombor   1:00:05
5   Milenko Popić   Sombor   1:03:05
6   Sima Bogdanović   Sombor   1:05:00
7   Milivoj Kelić   Čičovi   1:27:15

13. maraton, 13.04.1991. - Dužina staze 14 km.

1   Vladimir Špajzer   Odžaci   54:50:00
2   Slobodan Iđuški   Sombor   55:58:00
3   Nikola Kelić   Čičovi   57:41:00
4   Dušan Škorić   Apatin   58:51:00
5   Milenko Popić   Sombor   1:03:00
6   Sima Bogdanović   Sombor   1:04:20
7   Miroslav Juhas   Sombor   1:10:15
8   Bogdan Bogdanović   Sombor   1:12:30
9   Svetislav Došen   Apatin   1:16:58
10   Zoran Matijević   Gakovo   1:16:59
11   Slobodan Lalić   Gakovo   1:45:00
12   Aleksandar Fituš   Sombor   1:45:12
13   Lazar Petrović   Sombor   1:45:30
14   Damir Petrović   Sombor   1:45:30
15   Jasna Bogdanović   Sombor   1:50:12

14. maraton, 04.04.1992. - Dužina staze 14 km.

1   Nikola Kelić   Čičovi   54:48:00
2   Vladimir Špajzer   Odžaci   55:18:00
3   Slobodan Iđuški   Sombor   55:58:00
4   Milenko Popić   Sombor   1:06:34
5   Sima Bogdanović   Sombor   1:06:50
6   Aleksandar Fituš   Sombor   1:07:15
7   Zoran Matijević   Gakovo   1:08:30
8   Svetislav Došen   Apatin   1:10:20
9   Lazar Petrović   Sombor   1:15:31
10   Damir Petrović   Sombor   1:15:31
11   Jasna Bogdanović   Sombor   1:28:13

15. maraton, 10.04.1993. - Dužina staze 14 km.

Muški:

1   Slobodan Iđuški   Sombor   55:50:00
2   Milivoj Stojanović   Sombor   1:02:13
3   Aleksandar Žižić   Sombor   1:02:53
4   Milenko Popić   Sombor   1:03:14
5   Aleksandar Fituš   Sombor   1:08:39
6   Goran Zelić   Sombor   1:12:18
7   Zoltan Pavić   Sombor   1:12:18
8   Aleksandar Dragić   Sombor   1:17:43
9   Josip Drvar   Sombor   1:20:22
10   Milorad Blažić   Sombor   1:20:25
11   Milan Perić   Sombor   1:25:02
12   Jovica Molnar   Sombor   1:25:02
13   Saša Mirosavljević   Sombor   1:30:15
14   Vladislav Vojnović   Sombor   1:33:30
15   Igor Lukenda   Sombor   1:33:30
16   Mirko Vulin   Sombor   1:44:00

Dame:

1   Mira Došen   Sombor   1:16:57
2   Mihaela Veninger   Sombor   1:16:57
3   Jasna Bogdanović   Sombor   1:40:25
4   Jelena Eustahio   Sombor   1:55:50

16. maraton, 16.04.1994. - Dužina staze 14 km.

1   Vujadin Alempić   Novi Sad   47:33:00
2   Zoran Janković   Kula   47:42:00
3   Zdravko Mišović   Kula   48:38:00
4   Ratko Đurđevac   Kula   52:03:00
5   Miloš Vukas   Sombor   57:19:00
6   Miloš Kesić   Sombor   57:19:00
7   Đuro Čapko   Vrbas   57:47:00
8   Branko Bojović   Vrbas   59:11:00
9   Milenko Popić   Sombor   1:00:11
10   Milivoj Stojanović   Sombor   1:02:34
11   Sergej Besermenji   Vrbas   1:06:58
12   Stjepan Haman   Kula   1:07:30
13   Goran Zelić   Sombor   1:08:59
14   Radomir Lavrnja   Kula   1:08:59
15   Antun Hubai   Sombor   1:11:54
16   Dragan Kolarić   Sombor   1:11:55
17   Josip Drvar   Sombor   1:12:05
18   Sima Bogdanović   Sombor   1:13:07
19   Milorad Blažić   Sombor   1:13:33
20   Monika Bognar   Sombor   1:21:08
21   Viktor Despotović   Sombor   1:24:00

17. maraton, 15.04.1995. - Dužina staze 14 km.

1   Vujadin Alempić   Novi Sad   48:52:00
2   Zoran Janković   Kula   49:06:00
3   Mirko Erdelji   Sombor   50:55:00
4   Zdravko Mišović   Kula   51:39:00
5   Ratko Đurđevac   Kula   51:52:00
6   Drago Boroja   Futog   56:35:00
7   Đuro Čapko   Vrbas   56:36:00
8   Vladimir Špajzer   Odžaci   57:48:00
9   Miloš Kesić   Sombor   57:56:00
10   Milenko Popić   Sombor   57:57:00
11   Stevan Cepančić   Stapar   1:02:36
12   Branko Bojović   Vrbas   1:02:38
13   Dragan Jelić   Vrbas   1:07:24
14   Rade Lavrnja   Vrbas   1:07:27
15   Sergej Besermenji   Vrbas   1:07:29
16   Stjepan Haman   Kula   1:09:03
17   Sima Bogdanović   Sombor   1:14:22
18   Mihalj Bodonji   Sombor   1:14:59
19   Goran Zelić   Sombor   1:17:34
20   Grgo Knezi   Sombor   1:25:32
21   Svetozar Čolaković   Novi Sad   odustao

18. maraton, 13.04.1996. - Dužina staze 14 km.

1   Vujadin Alempić   Novi Sad   45:43:00
2   Zoran Janković   Kula   46:18:00
3   Zdravko Mišović   Kula   46:20:00
4   Goran Čegar   Apatin   46:50:00
5   Ratko Đurđevac   Kula   47:48:00
6   Zoran Tasić   Srpski Miletić   50:18:00
7   Miškec Požonji   Vrbas   51:48:00
8   Đuro Čapko   Vrbas   55:25:00
9   Milenko Popić   Sombor   56:38:00
10   Ljubomir Panić   Vrbas   1:02:07
11   Slavko Vojvodić   Vukovar   1:02:30
12   Branko Bojović   Vrbas   1:03:35
13   Dragan Jelić   Vrbas   1:03:35
14   Sima Bogdanović   Sombor   1:03:46
15   Nikola Petrović   Vukovar   1:04:56
16   Stjepan Haman   Kula   1:07:10
17   Đorđe Sladić   Vukovar   1:07:20

19. maraton, 06.06.1998. - Dužina staze 14 km.

1   Slobodan Iđuški   Sombor   1:03:25
2   Milenko Popić   Sombor   1:08:33
3   Goran Banović   Sombor   1:09:19
4   Lepold Oberman   Sombor   1:14:10
5   Aleksandar Janić   Sombor   1:17:20
6   Stevan Čepančić   Stapar   1:25:05

20. maraton, 25.04.1999. - Dužina staze 13.5 km.

1   Zdravko Mišović   Kula   47:50:00
2   Zoran Janković   Kula   48:27:00
3   Jožef Čuport   Kula   53:30:00
4   Slobodan Iđuški   Sombor   56:59:00
5   Milenko Popić   Sombor   57:55:00
6   Dragan Popović   Kula   58:50:00
7   Marko Vujinović   Sombor   1:02:00
8   Sima Bogdanović   Sombor   1:08:40
9   Aleksandar Janić   Sombor   1:11:50
10   Milorad Blažić   Sombor   1:16:42
11   Željko Ivković   Sombor   1:19:50
12   Gašpar Matarić   Sombor   1:19:51
13   Jasna Bogdanović   Sombor   1:20:36

Nikola Kelić - „Ekspres iz Čičova“

Uz oca Milivoja, Nikola je počeo da trči kao dečak, a ozbiljnije tek 1989. godine. Na polumaratonu u Đurđenovcu osvojio je prvo mesto kod juniora, a u toj godini bio je treći na 16 km. u Subotici i najmlađi učesnik supermaratona Zagreb – Čazma (60 km). Trebalo mu je pet sati i 15 minuta da stigne do cilja. U istoriji Somborskog maratona zapisano je da je ovaj plavokosi mladić pretrčao 27 km za 1:54:59 što je najbolji rezultat Somboraca svih vremena.

Nikola je bio aktivan samo tri godine i u tom kratko vremenu osvojio je deset prvih mesta, sedam drugih i osam trećih a ako se zna da je učestvovao ukupno na 49 trka, jasno je da se radi o izvanrednom talentu. Međutim, „ekspres iz Čičova“  kako se brzo pojavio tako je brzo i nestao sa scene.


TRČANJE MOŽE I DJELUJE JAKO POZITIVNO NA NAŠU PSIHU

Ultramaratonac Elvir Rakipović

Pozitivni učinci trčanja na psihički život izuzetno su važni. Upoznao sam mnogo prijatelja koji ne mogu bez trčanja, a i ja sam takav. Mi ne trčimo zato što to osjećamo kao neku obvezu, već jednostavno zato što nam trčanje donosi zadovoljstvo koje osjećamo u svakodnevnom životu. Često prijateljima znam reći „danas ću se odmoriti sa 2 – 3 sata laganog trčanja“. I doista tako bude, nakon takvog treninga nisam umoran, već odmoran, na taj način napunim svoj „akumulator“.

Poznata je činjenica da je za većinu „bolesti civilizacije“ odgovoran čuveni medicinski trijas simptoma faktora rizika – hipokinezija (nedostatak kretanja), nervna napetost (stres) i prekomjerna tjelesna težina. Ovom trijasu trebamo „zahvaliti“ stalan pad stupnja zdravlja u našem društvu. Rekreativnim trčanjem možemo pozitivno djelovati na ovaj trijas simptoma. Lagano trčanje prihvaćeno je kao sredstvo zdravlja i to ne samo za ljude srednje nego i starije dobi.

Ja se za vrijeme trčanja opustim i nikad mi nije dosadno. Više od 90% svojih ultramaratonskih treninga odrađujem sam, ponekad mi društvo prave divlje životinje koje često sretnem trčeći nasipom iza ZOO, zatim nasipom prema Kopačevu, te raznim drugim šumama i stazama oko Osijeka. Dok tako trčim prirodom i po svim vremenskim uvjetima, postanem svjestan kakve nas ljepote okružuju. Zadovoljan sam što osjećam da sam aktivan i u dobroj kondiciji.

Mentalni učinci trčanja su nepobitni, pogotovo ono lagano, dugotrajno trčanje u ravnomjernom tempu. Takav način trčanja nam donosi sasvim određeno smirenje nakon užurbanog tempa današnjeg života, praćenog obiljem psihičkih stresova. Ovakva aktivnost pomaže čovjeku da postigne opuštanje i da se uspostavi ravnoteža djelovanja žlijezda sa unutrašnjim lučenjem i autonomnog živčanog sustava.

Trčanjem si jačamo volju. Samo se jakom voljom može svladati glavni neprijatelj – vlastita lijenost. U onim dugim, usamljenim satima na cestama, trkač nalazi određen stupanj sreće i svoj identitet. Usudio bi se kazati da je to gotovo neki duhovni, netjelesni doživljaj, iskustvo. Trčanje je radost tijela i duha.

Trčanje ne osigurava samo tjelesnu izdržljivost nego i psihičku smirenost, stabilnost, ali isto tako i elan i radnu energiju. Čovjek koji je fizički spreman, vjerujte mi on je i psihički stabilniji u kriznim situacijama, a to sam osjetio na sebi tijekom Domovinskog rata. Kako raste naš kapacitet za fizički rad tako raste kapacitet i za mentalni rad. Povećava se tolerancija na stresove, a dnevne se brige čine znatno manje i lakše rješive.

Rekreativno trčanje nije „štoperica“ i po svaku cijenu pretrčati unaprijed zadanu dužinu. Rekreativno nas trčanje treba odmoriti i opustiti od dnevnih aktivnosti i stresa koji se nakuplja u nama ovim ubrzanim načinom života. Trebamo si zadati jedan realan cilj i prema njemu lagano kaskati.

Ko postepeno i polako napreduje – duže traje i ostaje na vrhu piramide.


 Somaratonac Arpad Šarkezi istrčao „Beogradski maraton“ u svom dvorištu.   

Somborac Arpad Šarkezi trčanjem je počeo da se bavi 2003. godine i to u 53.godini života. Nakon nekoliko trka na 5 i 10 kilometara sledi prvi pretrčan polumaraton, a u 60. godini života i prvi maraton, najveći izazov za svakog trkača. A tome se dodaje i jedan ultramaraton, Osijek – Apatin od 52 kilometara.
Poslednjih nekoliko godina Arpad je kao deo ekipe „Somaraton“ redovno jedan od najstarijih učesnika na trkama širom Srbije.
Pitali smo Arpada zašto je da tako kažemo, kasno počeo da trči, šta ga je u to u 53 godini uvuklo u ovaj sport?
“Prvi put sam trčao 1991. godine i to trku 12. somborski maraton, od Ćelavog trga u Somboru do Bezdanske čarde 27 kilometara. Bez velike pripreme, ničim izazvan sam rešio da istrčim tu trku. Uspeo sam da je završim za 2 sata 46 minuta i 16 sekundi. Kad sam stigao u cilj, bio sam preumoran, sa puno grčeva, i mislio sam da trčanje nije za mene. Trčao sam samo kao totalni rekreativac i to kraće staze. Ali onda je došla 2003.godina, i uz nagovor drugara, nažalost sada pokojnoga Milorada Blažića otišao sam na trku od 13 km u Bačku Topolu. Na toj trci sam upoznao veliki broj ljudi i tada shvatio da je trčanje najbolji sport na svetu.“

Pitali smo ga da li ima podataka koliko je istrčao trka, polumaratona, maratona?

„Imam 110 istrčanih polumaratona do sada, kao i 13 maratona i jedan ultra maraton.“

Sad u vreme pandemije, izolacija, i prestanka svih sportskih takmičenja Arpad i dalje vredno trenira i trči u svom dvorištu i daje primer svim sportistima. Trka „Beogradski maraton“ je trebala da se održi 26.aprila ali je za sada odložena za oktobar mesec. Virus nije sprečio Arpada da u to vreme, kad već ne može ulicama našeg glavnog grada, u svom dvorištu istrči polumaratonsku trku. Zanimalo nas je kako je došao na ovu ideju da istrči 21 km u svom dvorištu i sve to snimi kao mali sportski klip?

„Ove 2020 godine imao sam u planu 3 polumaratona – Novi Sad, Osijek i Beograd. Kako nas je zadesilo ovo što nas je zadesilo i kad smo saznali da se trke odlažu napravio sam sebi plan da ja trčim u mom dvorištu. Napravio sam stazu u mom dvorištu, reklame, sat. Obezbedio snimatelja, dodelu nagrada i napravio pravu malu priču za koju sam pretpostavio da će se svideti mnogima. Glavni cilj je bio da podstaknem i druge da to urade i mislim da sam uspeo u tome.“

O Arpadu Šarkeziju bi mogli mnogo da pričamo. Recimo samo za kraj da je jedan je od osnivača Atletskog rekreativnog kluba „Somaraton“, koji je trenutno jedan od najorganizovanijih i najuspešnijih somborskih sportskih klubova. Uz to je osnivač prvog internet portala www.somaraton.org.rs namenjenog trkačima širom sveta, na kojem svi trkači dobijaju sve osnovne informacije o trčanju u našoj okolini, pregledavaju objave rezultata i mogu videti slike sa svojih maratona.


  2. Zrenjaninski maraton

  13. Trka Prijateljstva Kula

 

 

        Unos rezultata

        Plasman 2022 godina

        Plasman 2021. godina

        Plasman 2020. godina

        Plasman 2019. godina.

        10. Najbržih 2020. godina.

 

               

                 Klub 100 maratona