headerimg1
headerimg10
headerimg2
headerimg3
headerimg5
headerimg6
headerimg7
headerimg8
headerimg9

     33. Beogradski maraton V - BG

     33. Beogradski maraton V - SO

     28. Novosadski maraton - rez.

     27. Podgori;ki maraton

     24. Crnovrški polumaraton

     Kragujevački polumaraton

    2. Čačanski polumaraton

    XIV Ultramaraton - Palić 

    13. Somborski maraton

    Trka "Mala sveta gora"

    11. NS noćni polumaraton

    41. Somborski polumaraton - Virt.

    7. VPŠ NS trka za dečji osmeh

    Srebrno jezero polumaraton 

    25. Niški zimski maraton

    Golaći trčali na Dorćolu

    3. Zimski noćni polumaraton

 

 

 

21. Balkanske atletske veteranske igre 2011 - Domžale, Slovenija

Ćirić Dragan

Posle dvanaestak dana avgustovskih ‘’priprema’’ u Grčkoj, u kampu na samoj obali, ispod Olimpa, (dvodnevni planinarski uspon na Olimp, na Mitikas 2918m, najviši vrh Grčke i drugi po visini na Balkanu, na koji sam izveo 29 planinara iz Srbije i Makedonije), obilaska Meteora (manastira na vrhovima vulkanskih stena) i nekoliko jutarnjih trkački treninga, krenuo sam u Domžale (Slovenija) gde je od 2-4. septembra održano 21. Balkansko prvenstvo u atletici za veterane.Bio sam jedan od 50-tak veterana iz Srbije koji su nastupili na Balkanijadi, ali za razliku od većine koji su bili smešteni u Ljubljani i morali svako jutro rano da ustaju da bi u 8 časova bili na stadionu u Domžalama, a tek se uveče, po završetku takmičenja vraćali nazad, u Ljubljanu, ja sam, zahvaljujući Internet prijatelju iz Ljubljane obezbedio smeštaj u Domžalama, što je za mene bilo savršeno – soba na 500-600 metara od stadiona, švedski sto za doručak . . .

Nastupio sam u tri discipline u kategoriji M-55 - 1500m, 5000m i polumaraton - i iz Domžala se vratio sa dve bronzane medalje (5000m i polumaraton) a plasmani i ostvareni rezultati su u potpunosti potvrdili moje unapred izrečene prognoze. Naime, ranije sam više puta javno rekao, suprotno stavu mnogih sportskih reportera i novinara, da Srbi NISU sportska nacija. Ovakvo mišljenje baziram, između ostalog, i na (nedopustivo malom) broju atletskih stadiona sa tartan stazom i olimpijskih bazena u Srbiji (atletika i plivanje su bazni sportovi) i na (ne)organizaciji sporta u školama. Za razliku od nas koji smo više navijačka nacija (kada ispred Skupštine dočekujemo Noleta, odbojkašice, vaterpoliste, košarkaše . . .) Slovenci su zaista sportska nacija – tamo svi trče, planinare, voze bicikl . . . bave se sportom! Kako na veteranskim prvenstvima nema kvalifikacionih normi i nije ograničen broj učesnika, u Domžalama je, naravno, bilo više Slovenaca, nego takmičara iz svih ostalih balkanskih zemalja, pa ne čudi da su Slovenci pokupili gotovo sve medalje! U sve tri discipline u kojima sam nastupao prva dva mesta su osvojili Slovenci. U polumaratonu sam morao da istrčim svoje drugo najbolje vreme (1:28:52) da bih osvojio treće mesto (!!?), a na 1500m sam lični rekord popravio za 16 sekundi (5:19:38), ali je to bilo dovoljno tek za peto mesto!

Ipak, sa ostvarenim rezultatima sam potpuno zadovoljan, jer sam, osim jake (slovenačke) konkurencije, imao još nekoliko okolnosti protiv mene – prehladu zbog koje sam trčao pod antiobioticima i kapima za nos, sva tri dana Balkanijade temperature preko 30 stepeni što meni izuzetno ne prija i činjenicu da sam u kategoriji M-55 bio najstariji. Sedam dana po završetku Balkanijade prelazim u kategoriju M-60 i da je Balkanijada održana dve nedelje kasnije, poredeći rezultate u M-55 i M-60, ja bih se sa Balkanijade vratio sa dva zlata i jednim srebrom. Ali,  kako narod kaže - da je baba imala m.da bila bi deda – pa ćemo o rezultatima u M-60 pričaćemo posle Izmira (Turska) 2012. 


   

NIKE - Budapest polumaraton, 04.09.2011.     

Zdravko Mišović

Budimpšta, samo ime dosta toga govori ali mislim da je stvarnost sasvim drugačija. Možda sam se malo zasitio po imenu većih trka a možda sam i malo više kritičan. Kreće mala ali odabrana ekipa, Dragana, Srećko i ja, bilo je mnogo razloga za sreću i uživanje. Posle dužeg vremena vraćam se nekoj trci i testiram svoje tetive, sa mojim ljudima, Srećku i Dragani rođendan i plan za trčanje ličnjaka! Krenuli da uživamo u Peši i expu a ono kao i obično, kasnimo i sve relativno kasno obavljamo. Gužva na granici i lutanje po Budimpešti su učinili svoje da ne izneverimo tradiciju, sebe, nikad i nigde ne stići na vreme J Zbog kasnog dolaska odmah smo otišli u prijavni centar i expo a tamo razočarenje, sve na livadi, startnina paprena a u paketu bukvalno ništa, sunđer i časopis(Distance running), majci trke nigde, kažu štampano 2500 a trkača preko 8000, ko je ovde lud, mnogi bi da je kupe i imaju suvenir ali očito su zakazali generalni sponzor polumaratona i organizator, proizvođač sportske opreme ali nije vredan da se spomene, zaista ovo nisam nigde sreo, video, doživeo... pored dranja za startninu mogli su i novac od prodaje majci da uzmu ono ništa ali i ovo se dešava... expo, smešan jedan proizvođač i ništa više a cene ko u svakoj drugoj radnji, mislim da se trgovci nisu puno najeli hleba. Pored pozdrava s prijateljima iz Srbije, Acom, Mihajlom, Kivijem, Nemanjom... zaista nismo imali puno razloga za duže zadržavanje. Odlazimo do hotela, smeštaj i pravac tržni centar, obilazak radnji, večera i idemo u krevet, bio je ovo naporan dan a sve pokazuje, ukazuje da će se sutra trčati po paklenom vremenu. Ustaje se oko 7h, start je u 10h, treba nešto i jesti, malo voća, bonžita, voda i to je to... Kreće se na start, biće pakleno, sunce prži... Šetnja do starta( 10 min.) i rastajemo se sa Srećkom, idemo na zagrevanje J Ulazimo u startni box, u prvim smo redovima, kreće se... Idemo svoj ritam, možda krećemo prebrzo 4:12, 4:18... staza niz nogu a sunce prži ali nema nazad na muci se poznaju junaci, 10 km(43:30h) mislim, malo brzo... kreće i blago valovit teren, kreću kilometri gde sve počinje biti teško, korak, staza, vreme, protivnici... Okrepne stanice, odlične... 13, 14 km tempo već polako pada na 4:30, tu sam da koliko toliko sve prokomentarišem i držim pod kontrolom... ako je to moguće, tempo i vreme uzimaju svoj danak, padamo na 4:40, nekako prolazi i uzbrdica na 17,5 km i na 20 km... teško to sve ide ali i treniralo se... cilj se odužio, Garmin pokazuje 21,29 km! 1:34:32, vreme novog ličnog rekorda, bravo Dragana! Pronalazeći Srećka, već umorni od vrućine i trke idemo u hotel. Spremanje, odlazak u tržni centar, ručak i lagano polazak kući. Utisci, trka koja ima 8600 trkača svakako jeste ozbiljna ali mislim da može i mora mnogo bolje. Zapadni sindrom, sve naplati a ništa ne daj ili ti malo, je uhvatilo i Budimpeštu a nagrade više nego smešne 300, 200, 150 eura! Bilo je prvenstvo Mađarske u polumaratonu pa zato puno trkača oko 1:10 i ispod, čak njih 8, svaka čast, kao i za koliniju Srba koja je čini mi se nikad nije bila brojnija. Mislim da sam za duži period završim s trčanjem po Budimpešti... dolaze i druge trke, biće ovo duga jesen. Želim vam svima dug, brz i lagan korak!


 

Medjunarodni  ekološki marathon Bezdan – Negotin 2011

Tanja Stojanovski

Nakon ove divne zavrsene price ,ponosim se sobom,sto je retkost,priznajem.  A,kazacu Vam I zasto! Ova,kao I onaj ludacki ultramaraton ,onomad na Adi,su odluke donesene onako iznebuha, sto se kaze.I svaki put kad to onako odlucim preko noci,ispadne savrseno. Ja, maratonka, hmm,bez ijednog  pretrcanog maratona,onako istinski pretrcanog, nabacih se organizatoru Mikiju Jankovicu,da budem deo ekipe koja planira da trci oko 600km od dalekog Bezdana do Negotina..bog te…na karti ta razdaljina bese pogolema, u zbilji jos vise ..kazu,pratimo tok Dunava.. moze,ja rek’o sebi: ‘’divno,pevusicu moju omiljenu “Rastao sam pored Dunava..’’ I trcakaracu lagano.taman videti lepu nam nasu zemlju, opet se druziti sa mojim divnim drugarima..ma milina. Ispiti gotovi,kako god ‘’gotovi’’, ja iza sebe imala pretrcanih.uh da l da kazem, Rash izvini,bejah me bilo sram da posaljem klubu koliko imam pretrcanih kilometara..ma jaako malo.sve u svemu,bejah odmorna totalno,al ne bas spremna.al mladost ludost, znate kako to ide..primise me,dva dana pred put nervosa,al kad videh Slobu,Mareta,Voju,Daneta,Anjusku..ma to je to!  Neka nova lica,lepa Saska,Mikijeva cerka,Milena Petrovic, cura I po,Dragan,meni do tad neznan lik,director Rile,vozac Sveta,doctor Vaske,naravno Miki Jankovic,nas minibus I odosmo.


 

JUBILEJ ATLETSKOG KLUBA „ APATIN“

Svečanom dodelom priznanja zaslužnim sportistima, pojedincima i institucijama Atletski klub „Apatin“ obeležio je na skroman način svoj mali/veliki jubilej – desetogodišnjicu postojanja.U svečanoj sali Skupštine Opštine Apatin, nakon pozdravne reči dr. Živorada Smiljanića, predsednika Opštine Apatin, kao i Slobodana Brankovića, genseka Atletskog saveza Srbije i Janoša Čikoša, zamenika pokrajinskog sekretara za sport i omladinu, u video – prezentaciji pred stotinjak prisutnih, prikazano je sve ono što je obeležilo pedesetak godina atletike u Apatinu, sa posebnim osvrtom na poslednjih deset godina, kada su postignuti najznačajniji rezultati.Među dobitnicima zahvalnica za podršku i pomoć u razvoju atletskog sporta u Apatinu našli su se i Arpad Šarkezi, vlasnik veb sajta: www.somaraton.org.rs i njegov saradnik Milorad Blažić .Pre svečane ceremonije gosti su, u pratnji domaćina, Gorana Čegara i Slavka Jerkovića, imali priliku da razgledaju izložbene eksponate u Muzeju sporta, jedinstvenom u Srbiji, gde zasluženo mesto pripada i slavljeniku – AK „Apatin“.

 
 

 

   34. Beogradski maraton

   Zrenjaninski maraton

        Unos rezultata

        Plasman 2021. godina

        Plasman 2020. godina

        Plasman 2019. godina.

        10. Najbržih 2020. godina.

 

               

                 Klub 100 maratona