Ohridski maraton - 30 km. - 2016.
Teleki Đerđ. ARK Tron, Palić
Posle 6 godina evo me opet na Ohridskom "maratonu"(30km), jubilarnom, tridesetom. Sećanja nisu izbledela, tačno sam znao gde idem, takva staza, brutalno teška ali prelepa, ne može se zaboraviti. Trci je prethodilo nedelju dana prelepog letovanja na licu mesta. Start je u Svetom Naumu tčno na liniji granice izmedju Makedonije i Albanije a cilj na rivi u Ohridu. Dan trke, pljušti kiša. Autobusima nas nose na start u Naum istim putem kojim se vraćamo trčeći. Autobusom put od 30km traje više od sat vremena, žestoke uzbrdice, nizbrdice, serpentine i od kiše klizav put, šoferi su u ozbiljnim mukama. Javlja mi se sitna zla radost gledajući lica ostalih trkača koji su tu prvi put, na kojima se javljaju znaci panike kad shvataju da ovim putem se trči natrag. Do kraja nekoliko ljudi povraća u autobusu, ni ja nisam daleko ali uspevam da se suzdržim. Kad su nas na kraju apokaliptične vožnje istresli do starta je ostalo još više od sat vremena a mi stojimo usred ničega u gaćama i majcama a kiša lije ko iz kabla. Pojavio se dobrotvor u liku nekog debelog policajca koji nam je otključao neki napušteni vojni objekat gde nas je više od stotinu jurnulo unutra. Oronule mračne prostorije sa polomljenim nameštajem ormanima nabacanim djubretom i životinjskim izmetom. Neki trkači su pomislili ovom mestu je svejedno, pa su se i oni pokakili po raznim ćoškovima tako da je ubrzo ceo objekat "mirisao", ja sam pobegao van na kišu. No najzad se porodilo i vreme starta i svi smo jurnuli na čelu sa kenijcima. Posle 10m ravnog naglo skretanje kroz šumu nizbrdo do plaže u Naumu gde se trčalo par stotina metara na ravnom i onda je počelo. Prvo oko 6-7km uzbrdo kroz nacionalni park Galičicu, do vrha. Tamo sam prvi put u životu imao čast da trčim usred kišnog oblaka koji se nasadio na Galičicu i pljušti sa svih strana. Iznenadilo me je koliko je mračno usred oblaka. Onda sankanje nizbrdo i besomučna jurnjava. Kiša i dalje pljušti a na asfaltu teku razni potoci blata, stenja trave i svega. Do nivoa jezera dole, pa opet gore, pa dole pa gore....i tako do rive u Oridu gde smo čašćeni sa celim jednim kilometrom ravne staze do ciljne kapije. Gledam na sat(gledao sam i usput) i skoro da ne verujem 2.24.11. Da mi je neko pre trke rekao da mogu ispod 2 i po sata oma bi potpisao. Nema kategorija a u ukupnom plasmanu sam oko 20og mesta. Šalu na stranu, oni koji me znaju, znaju i to da ja odlično funkcionišem u ovakvim uslovima( u stvari jedva čekam da se poklope ovakvi uslovi), to me inspiriše a i nekoliko dana brdskih treninga za vreme letovanja i kvalitetnog odmora bez karantina, je uticalo na ovaj, za mene jako dobar rezultat. Ovo pisanje možda deluje negativno ali staza je inače zaista prelepa, divlja priroda, šume i čarobno jezero stalno pored, prelepi pejzaži(osim kad se vrtite kroz kišni oblak). Organizacija je pomalo kaubojska ali iz srca sjajnih makedonaca, a nekako tako i priliči ovoj divljoj trci. Biću ja još u Ohridu.
