20. godina WWW.SOMARATON.ORG.RS

Arpad Šarkezi

U svet trčanja ušao sam 1991. godine kada sam bio jedan od 36 učesnika trke koji je uspeo da savlada 27km od Sombora do Bezdana, odnosno Dunava, i prođe kroz cilj 12. ''Somborskog maratona'' kako se u to vreme zvala trka.

(https://photos.app.goo.gl/5bFQRWB3sez8tQAR8)

Od tada prošlo je 12 godina kada sam ponovo bio učesnik na ''Somborskom polumaratonu'', koji je 2003. godine okupio neznatno više učesnika. Kako je prošlo više od decenije između trka, nije bilo teško uočiti da na ''Somborskom polumaratonu'' nije bilo promena u broju učesnika, a ni po pitanju promocije trka i trkača.

Nakon svoja dva učešća na trci shvatio sam da je trčanje izuzetno zanimljiv sport, koristan za zdravlje za sve uzraste i da zaslužuje daleko više pažnje. Bilo je potrebno da se trčanje na neki način približi i prezentuje što većem broju potencijalnih sportista, trkača, svih drugih zainteresovanih budućih rekreativaca, ali i takmičara.

Zato sam odlučio da osnujem web sajt gde ću svakodnveno beležiti bitne trkačke trenutke bez obzira da li se radi o pobednicima ili poslednjim trkačima koji su ušli u cilj. Jer svi koji su prošli kroz cilj su i pobednici.

Somaraton se na internetu zvanično pojavio 8. novembra 2004. godine, kao prvi i jedini internet sajt za trkače i rekreativce, napisao sam u programu FRONT PAGE (sada u programu Joomla). U to vreme bio je smešten na serveru kod Somborskog internet provajdera Ravangrad (Damir Šuput), besplatno. Kasnije Somaraton je preuzet od strane internet provajdera SOWIRELESS (hvala Velimiru Varičaku) čiji je vlasnik pod istim uslovima omogućio dalje neprekidno funkcionisanje.

U cilju registracije web adrese u vreme pokretanja sajta potrebno je bilo priložiti i dva dokumenta. Registracija je bila besplatna kao web adresa sa .org i .co.

Jednim od ta dva dokumenta trebao sam dokazati da sam član neke sportske organizacije. Iako nisam bio član ni jednog sportskog kluba za pomoć i podršku obratio sam se našem Goranu Čegaru iz AK Apatina koji je odmah razumeo moje namere i potpisao i overio zahtev za registrovanje web adrese  www.somaraton.org.rs.

Drugim dokumentom sam trebao dokazati ko će biti vlasnik. U mnoštvu predloga i ideja, vlasništvo nad sajtom je preuzeo radio klub “Nikola Tesla” iz Sombora (gde sam i ja bio član) zahvaljujući predsedniku Draganu Nenadovu.

Nije bilo lako doći do liste rezultata od malobrojnih trka koji su se organizovali u to vreme, ipak uz pomoć poznanstva i prijatelja 2005. god. krenuo sam sa objavom rang liste maratonaca i polumaratonaca. Te godine na listi našao se svega 117 maratonaca, i samo 13 žena.

Sombor je do tog vremena imao samo 8 maratonaca, i ni jednu ženu maratonku.

Slobodno mogu potvrditi da je Somaraton mnogima promenio način života i bitno je uticao i utiče da se stanje na rang listi maratonaca/polumaratonaca promeni u pozitivnom pravcu.

Sombor trenutno ima 79 maratonaca od tog 21 maratonku!

http://www.somaraton.org.rs/index.php/23-ark-somaraton/662-somborski-maratonci

Trkačima su osim postignutih rezultata, interesante i fotografije - albumi kao i video zapisi.

Somaraton za ovaj protekli period od 20 godina ima bezbroj foto i video objava zahvaljujući kćerki Eriki Blašković i supruzi Mariji Šarkezi, koje u svim vremenskim prilikama, jakom suncu, vetru i kiši, pored staze sa svojim fotoaparatima “love” naše trkače.

Danas se Somaraton prati u okruženju, a popularan je i u svetu što pokazuje i statistički podatak na brojaču na index stranici, gde registruje svaki put prvu posetu. Tačno pre mesec dana 8. oktobra  Somaraton je dobio i 100.. državu posetioca, a ima već i preko 100.000 pregleda, 99.559 iz Srbije.

Sanja Djordjević, Osijek - utisci sa 44.Somborskog polumaratona.

U nedjelju,19.5.2024. istrčala sam još jedan, meni najdraži, Somborski polumaraton! Prepuna sam dojmova koji se još uvijek slažu na svoje mjesto, a trebalo je neko vrijeme da se slože, pa da i ja sjednem i napišem "par riječi" o ovom događaju, danu i doživljaju (kako ja uglavnom pišem poduže statuse, nestrpljivi i nezainteresirani ne moraju ni čitati, a svoje mišljenje o tome neka zadrže za sebe, odmah da se zna!).

Dakle,da počnem: Dan je bio prelijep, ali za trčanje prevruć, no, kako sam "ljetno dijete", vrućina mi ne pada tako teško kao nekim ljudima ! Teže je to što se ima određeni višak težine, zbog kojeg je trčanje, recimo to tako, malo veći izazov nego kada ga nema ... Ako tome dodamo još i nedostatak odmora uvijek pred trku i samo 2,5h noćnog odmora, mogu biti i više nego zadovoljna što sam i ovaj polumaraton istrčala i to za nijansu lakše nego prošli, Osječki, jer se u međuvremenu treniralo koliko-toliko! Bilo je i nepredvidivih i čudnih trenutaka, kao taj da mi se sat nije uključio u gps mod, iako je pokazao kao da je uključen na mjerenje, na samom startu, i onda sam nakon oko dva km pogledala i vidjela da je bio van gps moda,pa sam ga u toku trke opet uključila da bi konačno normalno nastavio sa radom, pa tako imam na satu 19, umjesto 21km ...Vrlo napredna i nadasve inteligentna tehnologija i gadgeti, samo to ću reći! . Kolega koji me je vozio do Sombora se nažalost ozlijedio i morao je kući i zbog toga i zbog gostiju koji su ga nestrpljivo čekali i ja mu ovim putem još jednom želim što brži oporavak i povratak treninzima, a čestitam mu i na istrčanom drugom polumaratonu u životu, on će tu trku pamtiti i po dobrim i po lošim stvarima, ali najviše će biti ponosan što je pobijedio sebe!

Okrepa nakon utrke je malo pričekala, ali bilo je tu mnogo dobrih ljudi koje mi je drago da sam opet srela i vidjela. Nakon ručka organizatora, izvrsnog graha, otišla sam sa ekipom na ručak i pivo u restoran De Sol, gdje smo se opustili uz odličnu klopu, pivo i lounge glazbu, okruženi predivnim zelenilom i u blizini vode... imali smo dojam da nam samo fale ležaljke i da bi lagano mogli odmoriti umorne noge...

Domaćini i organizatori ovog događaja zaslužuju najveće komplimente i pohvale za svoju vrijednu i odličnu organizaciju na svjetskom nivou, pa i više od toga! Dobrodošlica, startni paket, prelijepa atlet majica, svi volonteri na stazi, mnogobrojne okrepe, svaki je kilometar bio vidljivo obilježen zelenom tablom, ponegdje i sa motivacijskom porukom, smjer kretanja označen i na cesti i trakama, tako da nitko ne može zalutati sve i da hoće, muzika mrak-baš onakva koja ti daje energiju da ideš dalje i kada pomisliš da si umoran, puno baš, baš kvalitetnih rock bendova (što je meni,a vjerujem i dobrom dijelu trkača izuzetno važno!), odlični i mnogobrojni fotografi i snimatelji na čitavoj stazi, a u cilju srdačan doček organizatora Arpada Šarkezija, čija cijela obitelj aktivno sudjeluje u organizaciji ovog događaja kao fotografi, snimatelji, iza objektiva . Zahvaljujem se od srca posebno Arpadu, kao i svima koji su organizirali ovu vrhunsku trku na svjetskom nivou, a rekla bih i iznad toga, onako kako to samo Sombor zna, trčala sam je puno puta i vraćam se opet, prvom prilikom. Ovakva srdačnost i gostoljubivost ne doživljava se svaki dan i mogu reći da sam sretna i ponosna što sam bila dio ovog trkačkog spektakla! Vidimo se nagodinu!

UltraBalaton 2024.

U petak i subotu 03. i 04. maja odražano je još jedno izdanje izuzetno teškog ultra maratona oko jezera Balaton u Mađarskoj. Popularni Ultrabalaton predstavlja izazov za najspremnije trkače koji pred sobom imaju 211 kilometara koje moraju da pretrče. Ovaj neverovatni izazov kao prvi Somborac i član Atletsko rekrativnog kluba ‘’Somaraton’’ uspešno je istrčao Valentin Vranić. Valentinu je bilo potrebno 22 sata i 28 minuta da pređe više od 200 kilometara. Iako je cilj bio da se završi trka, Somaratonac je tokom cele trke ostao stabilan i fizički i psihički tako da je trku završio na sjajnom 20. mestu u generalnom plasmanu i kao 17. u muškoj konkurenciji.

Valentin Vranić

UB - 211km - 22ó 28p - 20. hely(összesített)

Nehéz szavakba önteni egy ekkora volumenű verseny eseményeit, bennem felmerülő érzéseket, érzelmeket. Azt mondják addig lehetetlen valami amíg valaki azt meg nem csinálja. Namost, azt, hogy ez lehetséges azt előttem számos futó, sportoló már bizonyította, de, hogy én mit keresek egy ekkora kaliberű versenyen?! Két dologgal vérteztem magam fel, az egyik, hogy pár éve már megfogalmazódott bennem, hogy én részt veszek egyszer az UB-n, az idő múlásával az elképzelésből konkrét cél formálódott. A másik már a belefektetett munka és áldozat ami ezzel jár. Ezt leginkább a hozzám legközelebb állók tapasztalhatták és ennek a kendőzetlen mivoltát.

A start előtti pillanatokban elhangzott egy olyan mondat, hogy erre csakis mi egyedül vagyunk képesek. A tenyerembe néztem, hálát adtam azért, hogy most itt lehetek és először éreztem azt, hogy itt már nincs visszaút, az aggályok és kétségek egyre halkabbak voltak már bennem.

Bármennyire is egyéniben van vezetve ez a teljesítmény, messze nem az. Hiszen minden ultrafutó mögött, ott áll egy csapat aki végigkíséri a verseny teljes hosszán, támogatja, nem engedi megtörni, küzd a fáradtsággal és a jelenlétükkel csakis azt támasztják alá, hogy itt a helyed és értük is küzdened kell. Még remélem számtalanszor lesz még rá alkalmam, hogy megköszönjem nektek Kinga Cselenák és Toldi Péter ultrafutó, hogy ott voltatok mellettem és a lehető legjobban végigvezényeltétek a frissítést és a támogatásom.

Az időjárás nagyon kedvező volt a futásra, baromira nagy szerencse, hogy a mostanság igen szeszélyes időjárás nem egy újfent megkoránlott hőséggel dúsított nyári napot hozott. Ez sokat könnyített, hogy fejben ezzel még ne kelljen “bajlódni”. Sikerült a táv szinte teljes hosszában fejben, mentálisan erősnek maradnom és az egy ultrán folyamatosan felmerülő nehézségeket megoldani vagy elfogadni. Legtöbbször a célban való elképzelésem, vizualizálásom volt a legfőbb motivációm a nehéz pillanatokban.

Egy ilyen verseny teljesítése annyival gazdagabbá teszi az embert. Közelebbinek érzi saját magát a képességeivel és a hite is megerősödik, alázatot tanít.

Köszönöm mindannyiótoknak akik gondoltatok rám és követtetek.