Hodaj istrajno i dugo (42.195 km.) i stići ćeš do svog cilja

Bogdan Nikolić

Sa nordijskim hodanjem (nordic walking) sam se susreo i počeo rekreativno baviti 2013 god. živeći u Sloveniji. Dva puta godišnje su organizovane ture u hodanju na obližnju planinu Peca (2077 m), a gotovo svakog vikenda postoje manje zahtevne hodačke ture koje sam povremeno rekreativno upražnjavao. Živeo sam 4 god. u blizini centra slovenskih vrhunskih skijaša, u blizini malog grada Črna na Koroškem koga zovu i “Zlata na Koroškem” zbog velikog broja osovojenih zlatnih medalja u ski sportovima. Nordijski skijaši u nedostatku snega u letnjim mesecima koriste kao zamenske sledeće treninge:

- roller ski što je letnja varijanta nordijskog skijanja na skijama koje imaju manje dimenzije i točkiće na krajevima,

- nordijsko trčanje što je letnja varijanta skijaškog trčanja i

- nordijsko hodanje, odnosno kretanje koje je proizašlo iz skijaškog trčanja. Nordijsko hodanje je vrlo slično običnom hodanju sa naizmeničnom upotrebom štapova za nordijsko hodanje u ritmu i taktu koraka. Štapovi se koriste kako bi se tokom hoda odgurivalo i što efikasnije angažovali mišići celog tela. Pri nordijskom hodanju je jedna noga i jedan štap u stalnom kontaktu sa tlom.

Aktivno odnosno takmičarski počeo sam se baviti nordijski hodanjem 2023 god. posle povrede koju sam zadobio na trčanju. Povredio sam se prilikom dugotrajnih priprema da istrčim svoj prvi maraton. Maraton sam istrčao iste godine u Novom Sadu a par meseci kasnije istrčao sam još jedan u Beogradu te time još više pogoršao povredu koja nije bila sanirana do kraja. Nadajući se da ću brže zalečiti zadobijenu povredu a da ću i dalje biti prisutan na trkama povećao sam broj treninga brzog nordijskog hodanja a smanjio broj treninga trčanja. Vremenom sam povredu uspešno zalečio ali sam zadobio neke druge upale mišića jer se pri nordijskom hodanju aktiviraju mišići čitavog tela odnosno znatno veći broj mišića nego u trčanju zbog aktivne upotrebe štapova i angažovanju mišića celog tela.

Kod takmičarskog dela nordijskog hodanja postoje oficijalne distance: 5 km, 10 km, polumaratonska (21.097 km), maratonska distanca (42.195 km), 10 milja (16.093 km) i 20 milja (32.187 km). Također postoje i ultra distance: 100 km, 50 milja, 100 milja, 12h, 24h i višednevna takmičenja. Kod nas u Srbiji, organizatori trka su uvrštavali u takmičarske distance nordijskog hodanja većinom dužine za takmičenje od 5 ili 10 km. sa zajedničkim startom sa trkačima. Pošto se kod bržih nordijski hodača ostvaruju zavidne brzine po pređenom kilometru kao bolja varijanta se pokazao odgođen start za nekoliko minuta posle starta trkača čime se izbegava mogućnost povrede trkača ili nordijskog hodača te svi takmičari imaju isto vreme starta.

Nakon što sam osvajao prva mesta na trkama od 5 i 10 km, imao sam želju oprobati se i u dužim distancama pa sam u svojoj režiji odradio dužine 21.097 km kao i 32.187 km te mi je predstavljao izazov savladati maratonsku distancu nordijskim hodom. Prilika mi se ukazala na 1. Somborskom Hamburg maratonu koji se održavao u Somboru 03.11.2024 god.

Pre same trke proverio sam sa organizatorima i eminentnim autoritetima maratonskog trčanja u Srbiji da li je dozvoljeno učestvovati na maratonskoj trci nordijskim hodom sa upotrebom štapova za nordijski hod na šta sam dobio odobravajuću potvrdu i saopštenje da će rezultat biti zvaničan.

Na dan same utrke se skupilo 12 ljubitelja dugih distanci iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine te Slovenije. Sa moje strane je bila doza treme ravnopravno stati sa štapovima za nordijsko hodanje na liniju starta pored trkača koji imaju istrčanih +50 pa do +450 maratona i ultra maratona. No svi koji smo tog dana startovali smo i završili maraton. Sama staza je ravna sa dva okreta, dužina jednog kruga iznosi 8.5 km. trči ili hoda se 5 krugova.  Staza za trčanje i hodanje je na najlepšem mestu za trčanje u Somboru pored Velikog Bačkog kanala, podloga staze delom behaton i delom asfalt. Vreme je bilo idealno, prohladno i suvo. Tokom trke sam se dobro osećao te sam postizao vremena po pređenom kilometru sa kojim sam bio zadovoljan odnosno kako sam planirao. Manji problemi su bili na delu staze koji prolazi kroz šumicu te je otpalo lišće na podlozi uzrokovalo proklizavanje štapova što je bilo vidljivo na slabijem prolaznom vremenu u tom delu staze. Stalno bodrenje trkača - maratonaca koji se podržavaju sa lepim rečima i ohrabrivanjem pri svakom susretu, mi je pomoglo da dam više nego sam planirao i završim trku a da ne budem poslednji. Maraton se trči ili u mom slučaju hoda - glavom, moj cilj je bio završiti maratonsku distancu bez povrede. Maratonsku distancu 42.195 km sam ishodao u vremenu 5:39:54h.  

Nakon zvanično savladane maratonske distance proverama utvrđujem da sam prvi sportista – nordijski hodač u Srbiji koji je savladao 42.195 km nordijskim hodom.    

Predstavljanje nordijskog hodanja kao novog sporta je bilo 1997 god. u Finskoj i od tada je broj sportista koji upražnjavaju ovu aktivnost prešao 30 miliona ljudi u Evropi, sa tendencijom najbrže rastućeg sporta u svetu.

Veruj da možeš, nađi izazov i počni hodati - trčati.

20. godina WWW.SOMARATON.ORG.RS

Arpad Šarkezi

U svet trčanja ušao sam 1991. godine kada sam bio jedan od 36 učesnika trke koji je uspeo da savlada 27km od Sombora do Bezdana, odnosno Dunava, i prođe kroz cilj 12. ''Somborskog maratona'' kako se u to vreme zvala trka.

(https://photos.app.goo.gl/5bFQRWB3sez8tQAR8)

Od tada prošlo je 12 godina kada sam ponovo bio učesnik na ''Somborskom polumaratonu'', koji je 2003. godine okupio neznatno više učesnika. Kako je prošlo više od decenije između trka, nije bilo teško uočiti da na ''Somborskom polumaratonu'' nije bilo promena u broju učesnika, a ni po pitanju promocije trka i trkača.

Nakon svoja dva učešća na trci shvatio sam da je trčanje izuzetno zanimljiv sport, koristan za zdravlje za sve uzraste i da zaslužuje daleko više pažnje. Bilo je potrebno da se trčanje na neki način približi i prezentuje što većem broju potencijalnih sportista, trkača, svih drugih zainteresovanih budućih rekreativaca, ali i takmičara.

Zato sam odlučio da osnujem web sajt gde ću svakodnveno beležiti bitne trkačke trenutke bez obzira da li se radi o pobednicima ili poslednjim trkačima koji su ušli u cilj. Jer svi koji su prošli kroz cilj su i pobednici.

Somaraton se na internetu zvanično pojavio 8. novembra 2004. godine, kao prvi i jedini internet sajt za trkače i rekreativce, napisao sam u programu FRONT PAGE (sada u programu Joomla). U to vreme bio je smešten na serveru kod Somborskog internet provajdera Ravangrad (Damir Šuput), besplatno. Kasnije Somaraton je preuzet od strane internet provajdera SOWIRELESS (hvala Velimiru Varičaku) čiji je vlasnik pod istim uslovima omogućio dalje neprekidno funkcionisanje.

U cilju registracije web adrese u vreme pokretanja sajta potrebno je bilo priložiti i dva dokumenta. Registracija je bila besplatna kao web adresa sa .org i .co.

Jednim od ta dva dokumenta trebao sam dokazati da sam član neke sportske organizacije. Iako nisam bio član ni jednog sportskog kluba za pomoć i podršku obratio sam se našem Goranu Čegaru iz AK Apatina koji je odmah razumeo moje namere i potpisao i overio zahtev za registrovanje web adrese  www.somaraton.org.rs.

Drugim dokumentom sam trebao dokazati ko će biti vlasnik. U mnoštvu predloga i ideja, vlasništvo nad sajtom je preuzeo radio klub “Nikola Tesla” iz Sombora (gde sam i ja bio član) zahvaljujući predsedniku Draganu Nenadovu.

Nije bilo lako doći do liste rezultata od malobrojnih trka koji su se organizovali u to vreme, ipak uz pomoć poznanstva i prijatelja 2005. god. krenuo sam sa objavom rang liste maratonaca i polumaratonaca. Te godine na listi našao se svega 117 maratonaca, i samo 13 žena.

Sombor je do tog vremena imao samo 8 maratonaca, i ni jednu ženu maratonku.

Slobodno mogu potvrditi da je Somaraton mnogima promenio način života i bitno je uticao i utiče da se stanje na rang listi maratonaca/polumaratonaca promeni u pozitivnom pravcu.

Sombor trenutno ima 79 maratonaca od tog 21 maratonku!

http://www.somaraton.org.rs/index.php/23-ark-somaraton/662-somborski-maratonci

Trkačima su osim postignutih rezultata, interesante i fotografije - albumi kao i video zapisi.

Somaraton za ovaj protekli period od 20 godina ima bezbroj foto i video objava zahvaljujući kćerki Eriki Blašković i supruzi Mariji Šarkezi, koje u svim vremenskim prilikama, jakom suncu, vetru i kiši, pored staze sa svojim fotoaparatima “love” naše trkače.

Danas se Somaraton prati u okruženju, a popularan je i u svetu što pokazuje i statistički podatak na brojaču na index stranici, gde registruje svaki put prvu posetu. Tačno pre mesec dana 8. oktobra  Somaraton je dobio i 100.. državu posetioca, a ima već i preko 100.000 pregleda, 99.559 iz Srbije.