Pretrčao sedmu deceniju.

Naš sugrađanin Arpad Šarkezi pre deceniju je zacrtao sebi cilj, koji je više nego uspešno ostvario, pa čak i premašio. Poželeo je da za deset godina istrči deset maratona, a sve to ne bi bilo čudno da Arpad nema 70 godina i da se trčanjem tokom života nije bavio samo rekreativno.

-

Evropski šampionat u radiogoniometriji Tara - Srbija 2005.

      Bavio sam se radiogoniometrijom, složenom sportsko-tehničkom disciplinom 51 godinu, rekreativno igrao futbal, ali da trčim pola sata, sat vremena ili četiri sata, nisam nikada ni pomišljao sve do 2003. godine. Sve je počelo, kao što to najčešće u životu bude, slučajno 2005. godine, baš kad je Srbija bila organizator Evropskog šampionata u radiogoniometriji. Naša zemlja je imala tad jaku reprezentaciju, a mi somborci smo bili glavni nosioci znanja i tehnike i pripremao sam se za to takmičenje na hipodromu kada me je video pokojni Milorad Blažić, koji me je ubedio da krenem više i ozbiljnije da trčim – kazao je Arpad.

"NIKAD VIŠE PA PONOVO"

Do sada je istrčao 11 maratona (42.1 km.), 88 polumaratona (21.1 km.) ultramaraton (Osijek – Apatin 52.3 km.), veliki broj kraćih trka…

Od 2004. je u organizaciji "Somborskog polumaratona", a tada je napravio i sajt – prvu internet stranicu u Srbiji za maratonce i rekreativce. Te godine je bilo svega 56 učesnika trke, a zahvaljujući sajtu več naredne dvadeset više, da bi lane ova trka imala više od 700 učesnika.

Družeći se sa maratoncima odlučio je da se i on oproba u najtežoj atletskoj disciplini. Odabrao je Novi Sad zbog poznate staze i lakog snalaženja u njemu ako slučajno odustane. Ali je uspeo da ga istrči za četiri i po sata. Po završetku maratona rekao je "nikad više", međutim sutradan kad se odmorio i povratio snagu, kad su nestali bolovi, pomislio je da bi mogao ponovo.

Beogradski maraton 2008. god.

-      Nisam se osećao ništa slabijim nego kad sam bio mlađi. U to vreme bio sam najstariji početnik maratonac i bilo mi je jasno da ne mogu da "vijam" vreme i obaram rekorde u brzini, pa sam kako bih stvorio neku svoju zanimljivu životnu priču, postavio dugoročni cilj. Rezultat mi nije bitan, ako se vredno trenira postaje se dovoljno psihofizički jak, ali važna je pomoć sa strane.

-      Sa maratonima sam završio, ali ću i dalje trčati dužine do 30 kilometara i pomagati i držati tempo onima kojima je pomoć potrebna – rekao je Arpad, koji je uvek motivacija početnicima je im je često u glavi misao "Ako može Arpad sa 70 godina, mogu i ja".

ČLAN REPREZENTACIJE ČETIRI DRŽAVE

Arpad Šarkezi je po profesiji radio-mehaničar. Zanat je naučio kod svog oca u servisu a potom je u vojsci imao izvrsnog učitelja koji je uspeo da ga zarazi čudesnim svetom radio-amatera.

Završio je potrebne kurseve i prijavio se na konkurs u policiji, gde je prošao kao najbolji kandidat i ostao da radi sve do penzije.

Svetski šampionat u radiogoniometriji Nanjing -  Kina 2000. god.

Do sada je učestvovao na osam svetskih šampionata u radiogoniometriji (1986. Jugoslavija, 1988. Švajcarska, 1990. Čehoslovačka, 1997. Nemačka, 1999. Mađarska, 2000. Kina, 2006. Bugarska, 2012. Srbija) i na tri evropska šampionata (1995. Slovačka, 1996. Bugarska, 2005. SCG).

Zanimljivo je da je kao reprezentativac branio boje čak četiri države (SFRJ, SRJ, SCG i Srbije), živeći sve vreme u istom gradu.

-      Najviše uspeha sam ostvario sa Branom Brajevićem i Dragom Petrovićem u kategoriji stariji seniori. Na SPARG u Sarajevu 1986. i na SPARG u Beatembergu – Švajcarska 1988. godine, osvojili smo treće mesto i bronzane medalje. Moj najveći lični uspeh je osvajanje prvog mesta na UKT, na jakom međunarodnom takmičenju organizovanom 1989, godine u Čehoslovačkoj – ispričao je Arpad Šarkezi.

ARPAD ŠARKEZI – ČOVEK KOJI JE PRETRČAO SEDMU DECENIJU ŽIVOTA

Posted on December 9, 2017 by vanja vulin

https://vanjavulin.com/2017/12/09/inspirativni-somborci-arpad-sarkezi-covek-koji-je-pretrcao-sedmu-deceniju-zivota/

Kada sam prvi put upoznala Arpada, bio je to moj prvi dan trčanja sa ekipom Ark So maratona. Kao i uvek, bila je subota i trčalo se 5 kilometara. U znak dobrodošlice, Arpad je pretrčao sve kilometre sa mnom, strpljivo, lagano, mojim tempom. Vreme mi je proletelo a tek sam kasnije shvatila da ovaj čovek trči zarad uživanja, on trči bez imalo napora, lagano i harmonično, usput zabavljajući ostale i tako im pomažući da pretrče zadate dužine. Kako biste i vi bolje upoznali ovog sjajnog trkača i još sjajnijeg čoveka, postavila sam mu nekoliko pitanja:

Zašto je 2017.godina važna za Vas? 

Približava se kraj godine, trkačka sezona je završena i to je period kada se sumiraju rezultati. Zato sam ove godine rešio da stavim na papir ne samo rezultate, već i šta sam do sada uradio u svojoj trkačkoj karijeri. Razloga za ovu moju odluku ima više, ali istakao bih dva ključna: da ove 2017. godine slavim sedmu deceniju života i da sam u svojoj trkačkoj karijeri ispunio desetogodišnji dugoročni cilj, a to je: da od šezdeset prve do sedamdesete godine istrčim bar jedan maraton godišnje.

Kad i kako je počela Vaša trkačka priča? 

Trčanjem sam se počeo baviti od 2003. godine kada sam istrčao nekoliko polumaratona od 21 km i učestovao na kraćim trkama (od 5km, 10 km). Razlog zbog čega sam tako kasno ušao u trkački svet jeste što sam imao premalo informacija iz ove sportske discipline. Novine su uglavnom pisale samo o pobednicima i najboljima, a poznavajući svoje sportske kvalitete nisam mogao videti sebe među ovim vrhunskim sportistima, smatrajući ih kao da su nadljudi, da su sa druge planete.

Prelomna godina za moju trkačku karijeru bila je 2004. godina kada sam prvi put učestvovao u organizaciji somborskog polumaratona, gde sam upoznao Milenka Popića glavnog organizatora i jednog od osnivača somborskog polumaratona, kao i tada najbolje maratonce iz okruženja. Godine 2004.  na somborskom polumaratonu bilo je 59 finišera, nije veliki broj, ali treba istaći da su svi imali rezultate za poštovanje.

Posle nekoliko godina stažiranja na kraćim trkama, 2008. godine sa napunjenih 60 godina života, skupio sam dovoljno snage da istrčim svoj prvi maraton – 42.195 m! Bilo je to u Novom Sadu i po savetima Zdravka Mišovića iz Kule na moje zadovoljstvo maratonska staza je pobeđena. Rezultat je bio mnogo bolji od očekivanog, ali moram priznati to nije bio nimalo lak zadatak.

Da li ste ikada pomišljali da odustanete? 

Nakon ulaska u cilj rekao sam sam sebi: u redu imaš istrčan maraton, možeš da se hvališ da si maratonac, ali hvala … maraton nikad više! Dan posle prvog maratona, kada su bolovi u mišićima nestali, a telo se odmorilo, počeo sam malo drugačije razmišljati: pa… i nije bilo tako strašno, mogao bi još koji put Arpade. S obzirom na to da postignuto vreme u Novom Sadu i nije neki rezultat za hvalisanje, rodila se ideja tj. desetogodišnji cilj: da ako me zdravlje posluži, svake godine istrčim bar jedan maraton do svoje sedamdesete godine života. Tako sam ideju o odustajanju pretvorio u ideju o uspevanju u zadatom cilju.

Kad podvučete crtu, šta je ispod nje? 

Za deset godina istrčao sam jedanaest maratona. Devet puta sam trčao maraton u Novom Sadu, jedan u Budimpešti, i jedan prilikom ultramaratona Sombor – Baja.

U ovom periodu osim pomenutih maratona uspešno sam istrčao i ultramaratonsku trku Osijek-Apatin od 52 km za šest sati i tri minuta, kao  i 88 polumaratona od 21 km, najviše od svih mojih dragih kolega Somboraca.

Kako  i zašto je nastala internet adresa www.somaraton.org.rs? 

Pošto sam zavoleo trčanje na duge staze, rodila se ideja da bi bilo dobro da napravim internet prezentaciju za polumaratonce/maratonce kako bi se ova sportska disciplina još više prezentovala novim potencijalnim trkačima, koji ne mogu imati vrhunske rezultate, ali žele da uživaju u trčanju, kao i ja. Stoga sam na web stranici stavio fokus na objavi rezultata sa foto i video prilozima, kao i najavi predstojećih trka. Posebno sam pazio, kao i dan-danas, da rezultati budu kompletni i tačni, a da na fotografijama budu viđeni, ne samo pobednici trke, nego i svi drugi učesnici na trci.

Da bih dodatno motivisao trkače napravio sam Rang liste za maratonce i  polumaratonce, i u muškoj i u ženskoj konkurenciji, u nameri da rezultati privuku što veći broj zaljubljenika u trčanje. Pokazalo se da je Rang lista bila pun pogodak, jer se broj trkača povećavao iz godine u godinu.

Tako je i nastao internet portal www.somaraton.org.rs gde su mnogi trkači kao i trkači/početnici dobijali sve osnovne informacije o trčanju u našoj okolini, objave rezultata i prelepe slike sa svojih maratona.

Kako je nastao sam klub Ark So maraton? 

Godine 2010. osniva se Atletsko rekreativni klub „Somaraton“ Sombor gde svake godine raste broj novih članova – ljubitelja trčanja, a trenutno klub ima 150 članova. Razvojem društvenih mreža i redovnim vođenjem somborskog sajta primećeno je da se sve više naših sugrađana prijavljuje i učestvuje na raznim trkama, polumaratonima i maratonima širom naše zemlje.

Iz godine u godinu upoznajem sve više trkača-maratonaca ali te 2008. godine morao sam probati i reći sebi kako možeš da se družiš sa maratoncima ako sam nisi istrčao nijedan??? I eto samo sam se prepustio i uživao u svakom pređenom km i ispunio desetogodišnji cilj – 11 istrčanih maratona.

Imate li neku poruku za čitaoce? 

Ovim putem pozivam sve mlade da se uključe u sport, da ne čekaju lepše vreme nego samo da obuju patike i krenu na „svoju stazu“, prema svom klubu u susret novim ciljevima i izazovima, za dobro zdravlje, a telo i um će im sigurno zahvaliti na tome.

KARLO HUBAI, BICIKLISTA KOJI POMERA GRANICE SPORTOM PROTIV DIJABETESA 

Ovaj rođeni biciklista i avanturista 2012. godine postao je prvi čovek iz Srbije sa dijabetesom, koji je u Sloveniji završio dupli ajronmen Somborac Karlo Hubai (35), iako ima šećernu bolest, uspešan je sportista. Dijabetes tipa jedan ustanovljen mu je kada je kao sedamnaestogodišnjak bio na sistematskom pregledu, ali ga to ni u jednom momentu nije omelo u bavljenju sportom. Karlo svakodnevno vozi bicikl ili trči, voli ekstremne ultramaratone, biciklističke i trijatlonske, kao i brevete. Trenira u okolini Sombora, minimalna dužina treninga mu je 60 kilometara, a vikendom trenira vozeći 150 do 200 kilometara. Kada je loše vreme i pada sneg, vežba kod kuće vozeći trenažer.

Godišnje pređe biciklom više od 10.000 kilometara, a pretrči više od 2.000 kilometara. Ovaj rođeni biciklista i avanturista 2012. godine postao je prvi čovek iz Srbije sa dijabetesom, koji je u Sloveniji završio dupli ajronmen. Karlo je stalno podizao lestvicu svojih mogućnosti i nije želeo da mu činjenica što je osoba sa dijabetesom zasmeta da učini neke stvarno velike poduhvate, kao što su učešća na ajronmen takmičenjima. Prvi ajronmen, koji podrazumeva 3,8 km plivanja, 180 km vožnje biciklom i 42,2 km trčanja - sve to bez prekida, završio je 2010. godine u mađarskom gradu Nađštadu. Naredne godine ponovio je učešće kao član štafete sastavljene od osoba sa dijabetesom, a potom je tri godine za redom učestvovao na duplom ajronmenu u Bakovcima u Sloveniji. Dva dupla ajronmena (7,6 km plivanja, 360 km vožnje biciklom i 84.4 km trčanja), je uspešno završio, a treći put (2014) je zbog povrede nažalost morao odustati na biciklizmu. - Cilj ovog sporta nije pobediti nego završiti trku, jer više od polovine takmičara odustane pre samog kraja. Za dijabetes je ova disciplina veoma korisna, jer je svaki njen deo umerenog intenziteta, što je dobro kada je u pitanju regulacija nivoa šećera.

To što imam dijabetes znači da mnogo više moram da vodim računa o svemu, a to pomalo menja i način života. Pre treninga moram da merim šećer, pazim šta ću da pojedem, moram sa sobom na trening da nosim hranu i vodu. Koliko je to otežavajuća okolnost, toliko i motiviše - kazao je Karlo Hubai, inače član Biciklističkog kluba „Bike 2000“ i ARK „Somaraton“. Najduža trka na kojoj je učestvovao je biciklistička trka oko Slovenije (1.230 km) i trka oko Hrvatske (više od 1.400 km), na koju planira da ide i ove godine 18. juna. Limit za završetak ove trke je 110 sati (četiri i po dana), sa usputnim kratkim pauzama za odmor. - Voleo bih da uradim i tripl ajronmen. On se svake godine održava u drugoj državi, pa kad bude negde blizu nadam se da ću biti spreman i završiti ga - kazao je Karlo Hubai.