TRKE SAMO ZA SLIKANJE I MEDALJE?

Nataša Ćulafić

Nekad se trčao jedan maraton - polu maraton u sezoni. A u sklopu priprema bar dve kratke trke ...To je imalo svoju draž. To je važilo za amatere , rekreativce i profesionalce. Svi su se na neki svoj način pripremali da budu što što bolji baš za planiranu trku. Birala se oprema baš za taj dan, da sve bude u najboljem redu. Uvek se očekivalo od nekih trkača da obore rekord staze. Nije bilo kalkulisanja. Svi učesnici su uživali da baš na najbržoj trci oni budu prisutni. Dobre, baš brze trkače niste mogli uvek da vidite jer oni su baš birali gde će trčati , i to se uvek nagadjalo. U poslednje tri godine, trke više nisu trke, već masovno okupljanje na koje se jako malo njih potrudi jer treba se prištedeti za narednih 10 vikenda i 20 trka. Da li nam se trčanje trka pretvorilo u samo slikanje medalje, koja je postala nešto što više ne vredi truda i rada, ili se pretvorilo u masovno "druženje" sa ljudima koje samo srećemo a ne poznajemo ih ...I na kraju najvažnije je da organizator obezbedi nešto za jelo i pivo. Kakav je to nivo onda druženja kada ne može da se ima razvijen socijalni život van okvira trka ?! I sad ...pitanje je ...Da li je ovaj trenutni broj trka doprineo trkačkoj zajednici ili ne ... Šta se time postiglo ...Ništa. Ja sam uvek zagovornik da treba da postoji period priprema i fokus na jednu trku, bez obzira na kom smo nivou. A druženje.. družite se ne vezano za to dal trke ima ili nema. Treniranjenu u grupi je uvek najbolja varijanta. Na treningu se družimo a na trci pokažemo koliko možemo ... Trka je da se TRKA ! I opet ...to baš nema veze na kom ste nivou ..budite tog dana sebi najbrži.

150000 BERLINSKIH KORAKA

Vladimir Bulaić, ARK Somaraton

Na predlog Draga Boroje iz kluba100maratona , pristajem da napišem tekst o Berlin Maratonu 2021 iz mog ugla kao učesnika, koji startuje iz poslednjeg talasa maratona Blok H i pronalazi se u jednom od slogana maratona #RUNFORJOY.

Priča o Berlin Maratonu počinje kada me izvlače na lutriji maratona u decembru 2020 , čime dobijam pravo da kupim startni broj. Za one koje ne izvuče lutrija moja preporuka je agencija Active Traveling.

U februaru AIR Serbia , prodaje povoljno povratne karte za Berlin, tako da se i tom prilikom osećam kao dobitnik lutrije.

U junu organizatori , potvrdjuju održavanje maratona pod sloganom #RESTARTRUNNING , što podrazumeva i ispunjenje zahteva u vezi Covida 19. Uslovi su vakcinisan nekom vakcinom odobrenom u EU, ili da si preležao koronu, ili da si testiran od strane organizatora ( 40 evra na EXPO maratona). Za ulazak u Nemačku iz Srbije, u vreme maratona , uslov je da si vakcinisan ili retki izuzeci..

Dolazi i taj dan i slećemo na novi berlinski aerodrom Bradenburg , odakle se sjajnim gradskim prevozom upućujemo na stari , sada zatvoren aerodrom Templhof gde je maratonski EXPO i podela startnih paketa. Tamo gužva, ali brzo ide, svi strpljivo čekaju , a i maskota maratona Fridolin Flink nam prilazi i pozdravlja. Naravno slikamo se, treba zaslužiti podignut palac ili srce.

Dobijamo broj , oko ruke plavu narukvicu, čip koji se pertla na patiku, providnu torbu za garderobu ili poncho kupon posle trke, a ko je platio i majcu ili jaknu.. Tu malo čitam magazin maratona u kome je tekst i  o Bekeleu gde se analizira da li će ovog puta biti brži od Kipčogijevog svetskog rekorda postignutog u Berlinu. Inače Kipčogi se nalazi i na jednoj strani finišerske medalje, tako da kada prodjete kroz cilj dobijete Kipčogija. Već je petak popodne i nakon uspešnog smeštaja u omladinskom domu ( zamalo greškom i u Bismarck Zimmer tražeći recepciju) , odlučujem se za šetnju poznatom trgovačkom ulicom Kurfurstendamm, do Velike Zvezde i Bradenburške kapije. I baš u parku Tiergarten kod Grose Stern trčkara nasmejan Bekele sa još jednim likom koga ne prepoznajem ali mu je PB sigurno ispod 02:15 . Malo dalje u ulici 17 juna već se montiraju ogromni led ekrani , ograde, ozvučenje . Kažu da je to i najduži bulevar na svetu.Već se oseća maratonski vikend..  Pažnju mi privlači i figura Bud Spencera ispred istoimenog muzeja i njegov stomačić.

E Bud sa stomačićem ide teže i sporije, mislim na trčanje..ž

Ostaje još i cela subota pre trke, i izmedju toga da odmaram i jedem pastu ili da setam i obilazim atrakcije (sehenswürdigkeiten) grada, odlučujem se za ovo drugo, sto će doprineti da moj broj ukupnih Berlinskih koraka bude preko  150 000 od toga u maratonskom danu preko 60 000. U Deutsche Tehnikmuseum , vidim izložene Puma i Adidas patike iz 1984 koje su imale čip u djonu i na peti pomoću koga su merile broj koraka , distancu.. Kažu da posle  početnog oduševljenja nije bilo prevelikog interesovanja za ovim modelima. Baš sam tog dana obuo Infinity UA koje imaju tu tehnologiju samo sa blututom i koju zbog Garmin sata i ne koristim. Ima svašata da se vidi, pa i Cesna sa Crvenog Trga u Moskvi . Check point Charly , Gendarmenmarkt, Unter Linden , Reichstag,, fotografisanje sa Emilom, Ivanom i Radovanom..Grunewald železnička stanica , prodje subota.

Maratonski dan. Nedelja. Izborni dan takodje što se vidi po kartonskim plakatima okačenim o bandere. Na njima su fotošopirani politički kandidati sa kratkom porukom. Jedna od njih – Crveno kao ljubav. Na livadi ispred Reichstaga pristižu trkači i polako ulaze u svoje blokove za start. Muzika sa razglasa odlična, preovladjuje Disco. Vreme sparno, visoka vlažnost, malo i toplije posebno za nas koji krećemo oko 11. Pre samog starta svaki blok ima svoju koreografiju za zagrevanje.

Mi smo imali da digenemo obe ruke i rasirimo dlanove, pa onda ACHT left ACHT right, pa isto tako i nogama. Nakon toga i konačno start. Miriše zelenilo oko bulevara kojim trčimo , prvih 15km idemo svi ko jedan 6 min po km , nakon čega kreću iskakakanja. Odlična publika duž staze, na okrepama čaj i voda. Pre 25km nema gelova. Možda je trebalo uzeti neki pre trke ili poneti... . Pošto polovinu završavam 15 min sporije od željenog da bi napao svoj PB  , za drugu polovinu biram karnevalski tempo i da završim trku. Do sada sam mislio da Rusi najlepše izgovaraju Vladimirrr, ali su me Nemci oduševili sa njihovim Vladimirrr.

Naime duž trke imate motivatore koji vam pročitaju ime sa startnog broja i onda vas bodre. To jako prija trkačkok sujeti. Vladimirrr vi mahnete rukom a onda čujete Wauuu. Eto kad usporite i ime vam pročitaju...

Gde je 25 km tu je 30, 35, 40 vidi se i Branderbuska kapija, uskoro prolazite kroz nju, gužva , navijanje , komentatori, kamere, i konačno medalja. A na njoj Kipčoge stisao pesnicu, kasnije saznajem Bekele završio treći i pobednik nije oborio svetski rekord.

Idem po poncho, bezalkoholno pivo i na fotografisanje sa medaljom.

Po izlasku iz maratonskog polja , zaboravim da vratim chip sa patike, što me motiviše da sprintam od Hauptbahnhof do Reichstag ispod 5 min po kilometru kako bi ipak uspeo da pomenuti chip vratim i ne ostanem bez 50 evra. To je bio i moj najbrži kilometar napravljen tog dana. Zadovoljan planiram još jedan preostali dan u Berlinu. Maratonsku bitnost pojačava gest vozača autobusa koji van redovne stanice staje i nudi da poveze. Tog dana je za maratonce bio besplatan prevoz.

Sutradan sa medeljom oko vrata u majci We fly Bgd posećujem Olimpijski stadion, Šarlotinu palatu ,Aleksandarplac,East Side Galery ...

Ove godine kako kažu na Berlinskom maratonu je učestvovalo oko 25000 takmičara, 20000 manje nego prethodnih godina zbog situacije.. Učestvovalo je oko 140 nacija i atmosferu, kako na trci tako i u gradu , karakterisao kosmopolitizam i tolerancija. Maraton je održan po 47. put. Sigurno jedan od najvećih maratona koji valja ponavljati.

Prvobitni teskt se dopao i prvom internet portalu za maratonce somaraton.org.rs, tj.  Arpadu Šarkeziju iskusnom maratoncu i osnivaču sajta sa kim sam u istom klubu ARK Somaraton. Pa sam dodao još par rečenica ..

Predrag Škorić - Tribalion - Tara 18.09.2021⁣⁣.

Dobih sinoć par puta pitanje: koji si bio? Prvi, najbolji i jedini!⁣⁣

Koji sam bio u odnosu na ostale učesnike? Ne znam. Nisam ih ni primetio. Celu trku sam se borio samo sa jednim i najvećim protivnikom. Borio sam se sa samim sobom!⁣⁣

Pobedio sam tremu pred trku i strah od nepoznatog. Pobedjen je nedostatak daha na samom startu. Bol u stopalu, stomaku, ledjima. Grčevi u listovima i zadnjoj loži. Početak hipotermije. Blato. 1000m kumulativnog uspona. Ledeno jezero. ⁣

Pobedio sam sebe i svoje dosadašnje limite!⁣⁣

22km trčanja, 35 prepreka, 100m plivanja ⁣!

Ulazak u završnicu, na poslednjih par prepreka i “Tataaaaaaaa” je platilo cenu juče! ⁣

Ispasti šampion i heroj za svoju decu je priznanje koje ne može zameniti nikakva medalja ili pobedničko postolje!⁣⁣

Vredelo je. I sve se isplatilo!⁣⁣

Hvala mojoj porodici na bezrezervnoj podršci i ljubavi ⁣

Hvala svima vama koji ste mi poslali more poruka podrške!⁣⁣

Posebno hvala Danielu i Ivana Šokac što su me izazvali na ovu avanturu (opsovao sam ih 100 puta juče), ali isto tako bili uz mene do samog cilja ⁣

Hvala i drugarima iz Ark Somaraton što su nas primili u ekipu i učinili da se osetimo kao da smo tu 100 godina. Kada si okružen šampionima, ne preostaje ti ništa drugo nego da i sam postaneš šampion!⁣

I kao što već rekoh, kada glava odluči da odustajanje nije opcija, telo će sve učiniti da te dovede do cilja!⁣⁣

Do nekog sledećeg izazova u nadi da će moje iskustvo inspirisati makar jednu osobu da krene u probijanje sopstvenih limita. Ako sam mogao ja, ti možeš 100% !!!⁣