Maraton - Jerusalem, Israel - 26.03.2022.
Vladimir Kolić
Ovako je juče započeo moj pakao. Jerusalim nije baš poznat po hladnom vremenu i kišama koje danima padaju. Međutim, stigli smo u sredu oko podneva i do petka predveče kiša nije stala. Bilo je takvih pljuskova da nismo mogli da provirimo kroz prozor, a kamoli da izađemo s kišobranom. Dan trke, ustajanje u 5:30, napolju mrkli mrak. Celu noć kroz san čujem da udara kiša. Kad je sat zazvonio, onaj osećaj da bih sve dao da na mobilnom ugledam poruku da se trka odlaže za npr. popodne, pa da se vratim pod topli jorgan. Ali izgleda da sam samo nastavio i budan da sanjam. Proveravam temperaturu. Kaže 4 stepena, uz real feel -3. Kiša napolju ubija. Sliva se u rekama. Pomišljam, nikada nisam video grad koji nema 50 m ravne površine. Lisabon je za Jerusalim Pančevo. Elem, kao što se da videti na fotki, navlačim na sebe sve kese koje sam našao u smeštaju, uključujući i one iz Maxija koje sam poneo iz Bga. Ukupno 5, + ovu veliku pvc zaštitu i krećem u boj. Čuo sam, a i proverio za elevaciju staze i pre dolaska u Izrael. Znao sam da će staza biti sa usponima, ALI... u životu nisam video da 42 km KONSTANTNO idu gore - dole, gore dole... i to u deonicama od po 1-2 km. Da sam znao da ponesem štapove za trail. Lažem, poslednjih 100 m maratona je po ravnom. Pobrinuli su se dobri domaćini da ispadnemo lepo na fotkama dok finiširamo. Ja koji ne volim uzbrdice, pa posle 10. km sam psovao kao kočijaš. Borim se sa uzbrdicama, sa rekom kišnice koja mi je odavno pokvasila noge i čarape, ledenim vetrom koji mi šiba lice i promrzle šake kroz mokre rukavice. Setio sam se filma "Igmanski marš", iako nije bio sneg. Stvarno, razmišljao sam da nije slučajno što prolazim kroz takvu golgotu baš u gradu gde je Isus Hrist proživljavao svoje najveće patnje. Nije za poredjenje, ali to mi je nekako dalo snagu da se ne žalim, iako mi do života nije bilo, a ne do trčanja. Na kraju, medalja je tu. Verovatno će biti jedna od najdražih. Jer što se do nečega teže dodje, ima veću vrednost i to vam je draže. Ovaj maraton i putovanje imaće posebnu priču. Kroz ciljnu kapiju sam prošao za 04:40:40. (simpatične cifre, za mene koji volim numerologiju).
Predrag Janković - 1944. godište. 
Miroslav Žakula
15. maja 2o22. godine čovek na slici je na Beogradskom maratonu pretrčao 42 kilometra I 195 metara...Pretrčali su i drugi...Neko će reći: Naš čika iz daleka prolupao... Stanite, gospodo draga... Niste čuli do kraja...Čovek sa slike se zove Predrag Janković...Rođen u Ljigu 1944. godine.. Dotični gospodin ima trenutno 78 godina... i dotični gospodin, iako malo znam o njemu je genijalac...Ne nosi štapove sa sobom i druga pomagala...I posle 42 kilometra i 195 metara naš čovek iz Ljiga nije pao u nesvest ...i nije mu bila muka...Otišao je kući da se istušira...i posle je i nešto pojeo za ručak...i šta sada ? Sigurno vas interesuje, čiji je taj delija? Voleo bi i ja da znam...Dobro, Dobro... ipak znam nešto... Rodna kuća mu je tu negde u samom centru male varoši...Znam da je bio odličan đak i student... i da je završio za zubara... a da je čitav radni vek proveo u Beogradu....gde i sada živi... Sećam ga se da se mnogo lepo oblačio kao mlad... Vidjao sam ga na autobuskoj stanici kada bi čekao autobus za Beograd... Sećam se njegovog prelepog đubretarca...Tih kasnih sedamdesetih su bili u modi...Sećam se njegovih svetlih rolki... i malo duže frizure... ali uredne i čiste kose...I eto pridodasmo još jedan biser na ogrlici zvanoj: Naši Ljižani... I kada neko kaze: Selo ko selo...Mala varoš je mala varoš...Sa pregršt divnih ljudi koji su u njoj rodjeni... Doduše, sada malo bolesna i umorna... Diće se ona jednoga dana.. .A našem Predragu želimo dug i srećan život... Da još maratona pretrči... A vama koji čitate moja pisanija, čika iz daleka želi srećnu subotu.. veselu i millu... Raspevanu i razigranu !
TRKE SAMO ZA SLIKANJE I MEDALJE?
Nataša Ćulafić
Nekad se trčao jedan maraton - polu maraton u sezoni. A u sklopu priprema bar dve kratke trke ...To je imalo svoju draž. To je važilo za amatere , rekreativce i profesionalce. Svi su se na neki svoj način pripremali da budu što što bolji baš za planiranu trku. Birala se oprema baš za taj dan, da sve bude u najboljem redu. Uvek se očekivalo od nekih trkača da obore rekord staze. Nije bilo kalkulisanja. Svi učesnici su uživali da baš na najbržoj trci oni budu prisutni. Dobre, baš brze trkače niste mogli uvek da vidite jer oni su baš birali gde će trčati , i to se uvek nagadjalo. U poslednje tri godine, trke više nisu trke, već masovno okupljanje na koje se jako malo njih potrudi jer treba se prištedeti za narednih 10 vikenda i 20 trka. Da li nam se trčanje trka pretvorilo u samo slikanje medalje, koja je postala nešto što više ne vredi truda i rada, ili se pretvorilo u masovno "druženje" sa ljudima koje samo srećemo a ne poznajemo ih ...I na kraju najvažnije je da organizator obezbedi nešto za jelo i pivo. Kakav je to nivo onda druženja kada ne može da se ima razvijen socijalni život van okvira trka ?! I sad ...pitanje je ...Da li je ovaj trenutni broj trka doprineo trkačkoj zajednici ili ne ... Šta se time postiglo ...Ništa. Ja sam uvek zagovornik da treba da postoji period priprema i fokus na jednu trku, bez obzira na kom smo nivou. A druženje.. družite se ne vezano za to dal trke ima ili nema. Treniranjenu u grupi je uvek najbolja varijanta. Na treningu se družimo a na trci pokažemo koliko možemo ... Trka je da se TRKA ! I opet ...to baš nema veze na kom ste nivou ..budite tog dana sebi najbrži.
150000 BERLINSKIH KORAKA
Vladimir Bulaić, ARK Somaraton
Na predlog Draga Boroje iz kluba100maratona , pristajem da napišem tekst o Berlin Maratonu 2021 iz mog ugla kao učesnika, koji startuje iz poslednjeg talasa maratona Blok H i pronalazi se u jednom od slogana maratona #RUNFORJOY.
Priča o Berlin Maratonu počinje kada me izvlače na lutriji maratona u decembru 2020 , čime dobijam pravo da kupim startni broj. Za one koje ne izvuče lutrija moja preporuka je agencija Active Traveling.
U februaru AIR Serbia , prodaje povoljno povratne karte za Berlin, tako da se i tom prilikom osećam kao dobitnik lutrije.
U junu organizatori , potvrdjuju održavanje maratona pod sloganom #RESTARTRUNNING , što podrazumeva i ispunjenje zahteva u vezi Covida 19. Uslovi su vakcinisan nekom vakcinom odobrenom u EU, ili da si preležao koronu, ili da si testiran od strane organizatora ( 40 evra na EXPO maratona). Za ulazak u Nemačku iz Srbije, u vreme maratona , uslov je da si vakcinisan ili retki izuzeci..
Dolazi i taj dan i slećemo na novi berlinski aerodrom Bradenburg , odakle se sjajnim gradskim prevozom upućujemo na stari , sada zatvoren aerodrom Templhof gde je maratonski EXPO i podela startnih paketa. Tamo gužva, ali brzo ide, svi strpljivo čekaju , a i maskota maratona Fridolin Flink nam prilazi i pozdravlja. Naravno slikamo se, treba zaslužiti podignut palac ili srce.
Dobijamo broj , oko ruke plavu narukvicu, čip koji se pertla na patiku, providnu torbu za garderobu ili poncho kupon posle trke, a ko je platio i majcu ili jaknu.. Tu malo čitam magazin maratona u kome je tekst i o Bekeleu gde se analizira da li će ovog puta biti brži od Kipčogijevog svetskog rekorda postignutog u Berlinu. Inače Kipčogi se nalazi i na jednoj strani finišerske medalje, tako da kada prodjete kroz cilj dobijete Kipčogija. Već je petak popodne i nakon uspešnog smeštaja u omladinskom domu ( zamalo greškom i u Bismarck Zimmer tražeći recepciju) , odlučujem se za šetnju poznatom trgovačkom ulicom Kurfurstendamm, do Velike Zvezde i Bradenburške kapije. I baš u parku Tiergarten kod Grose Stern trčkara nasmejan Bekele sa još jednim likom koga ne prepoznajem ali mu je PB sigurno ispod 02:15 . Malo dalje u ulici 17 juna već se montiraju ogromni led ekrani , ograde, ozvučenje . Kažu da je to i najduži bulevar na svetu.Već se oseća maratonski vikend.. Pažnju mi privlači i figura Bud Spencera ispred istoimenog muzeja i njegov stomačić.
E Bud sa stomačićem ide teže i sporije, mislim na trčanje..ž
Ostaje još i cela subota pre trke, i izmedju toga da odmaram i jedem pastu ili da setam i obilazim atrakcije (sehenswürdigkeiten) grada, odlučujem se za ovo drugo, sto će doprineti da moj broj ukupnih Berlinskih koraka bude preko 150 000 od toga u maratonskom danu preko 60 000. U Deutsche Tehnikmuseum , vidim izložene Puma i Adidas patike iz 1984 koje su imale čip u djonu i na peti pomoću koga su merile broj koraka , distancu.. Kažu da posle početnog oduševljenja nije bilo prevelikog interesovanja za ovim modelima. Baš sam tog dana obuo Infinity UA koje imaju tu tehnologiju samo sa blututom i koju zbog Garmin sata i ne koristim. Ima svašata da se vidi, pa i Cesna sa Crvenog Trga u Moskvi . Check point Charly , Gendarmenmarkt, Unter Linden , Reichstag,, fotografisanje sa Emilom, Ivanom i Radovanom..Grunewald železnička stanica , prodje subota.
Maratonski dan. Nedelja. Izborni dan takodje što se vidi po kartonskim plakatima okačenim o bandere. Na njima su fotošopirani politički kandidati sa kratkom porukom. Jedna od njih – Crveno kao ljubav. Na livadi ispred Reichstaga pristižu trkači i polako ulaze u svoje blokove za start. Muzika sa razglasa odlična, preovladjuje Disco. Vreme sparno, visoka vlažnost, malo i toplije posebno za nas koji krećemo oko 11. Pre samog starta svaki blok ima svoju koreografiju za zagrevanje.
Mi smo imali da digenemo obe ruke i rasirimo dlanove, pa onda ACHT left ACHT right, pa isto tako i nogama. Nakon toga i konačno start. Miriše zelenilo oko bulevara kojim trčimo , prvih 15km idemo svi ko jedan 6 min po km , nakon čega kreću iskakakanja. Odlična publika duž staze, na okrepama čaj i voda. Pre 25km nema gelova. Možda je trebalo uzeti neki pre trke ili poneti... . Pošto polovinu završavam 15 min sporije od željenog da bi napao svoj PB , za drugu polovinu biram karnevalski tempo i da završim trku. Do sada sam mislio da Rusi najlepše izgovaraju Vladimirrr, ali su me Nemci oduševili sa njihovim Vladimirrr.
Naime duž trke imate motivatore koji vam pročitaju ime sa startnog broja i onda vas bodre. To jako prija trkačkok sujeti. Vladimirrr vi mahnete rukom a onda čujete Wauuu. Eto kad usporite i ime vam pročitaju...
Gde je 25 km tu je 30, 35, 40 vidi se i Branderbuska kapija, uskoro prolazite kroz nju, gužva , navijanje , komentatori, kamere, i konačno medalja. A na njoj Kipčoge stisao pesnicu, kasnije saznajem Bekele završio treći i pobednik nije oborio svetski rekord.
Idem po poncho, bezalkoholno pivo i na fotografisanje sa medaljom.
Po izlasku iz maratonskog polja , zaboravim da vratim chip sa patike, što me motiviše da sprintam od Hauptbahnhof do Reichstag ispod 5 min po kilometru kako bi ipak uspeo da pomenuti chip vratim i ne ostanem bez 50 evra. To je bio i moj najbrži kilometar napravljen tog dana. Zadovoljan planiram još jedan preostali dan u Berlinu. Maratonsku bitnost pojačava gest vozača autobusa koji van redovne stanice staje i nudi da poveze. Tog dana je za maratonce bio besplatan prevoz.
Sutradan sa medeljom oko vrata u majci We fly Bgd posećujem Olimpijski stadion, Šarlotinu palatu ,Aleksandarplac,East Side Galery ...
Ove godine kako kažu na Berlinskom maratonu je učestvovalo oko 25000 takmičara, 20000 manje nego prethodnih godina zbog situacije.. Učestvovalo je oko 140 nacija i atmosferu, kako na trci tako i u gradu , karakterisao kosmopolitizam i tolerancija. Maraton je održan po 47. put. Sigurno jedan od najvećih maratona koji valja ponavljati.
Prvobitni teskt se dopao i prvom internet portalu za maratonce somaraton.org.rs, tj. Arpadu Šarkeziju iskusnom maratoncu i osnivaču sajta sa kim sam u istom klubu ARK Somaraton. Pa sam dodao još par rečenica ..
