Utisci o polumaratonu u Somboru. 14.5.2023.
Bogdan Trbojević
Uvek u maju se održava najstariji polumaraton u Srbiji ovaj put 43.Somborski polumaraton koji održavaju trkači, prijatelji iz Sombora. Volim da trčim Ravan gradom već 10. put od kako sam počeo davne još 2010. Prvi put po kiši, a tako i ovaj put po kiši kao i onaj prvi put! 15.05.2010. Ovo je priča koju želim da ispričam jer sam slučajno upao u iskušenje trčanja na 21,1 km. Okupili smo se nas puno i kolima krenuli za Sombor, vozili smo se po selima da bi došli do Sombora, padala je kiša, meni je to po volji iako mlađi trkači vole sunčano vreme, a ja ne jer prošle godine je bilo “pakleno” po visokoj temperaturi i jedva sam se dovukao do cilja. Ovaj put je moje vreme i tako je bilo 01 : 54 : 22. Kad sam prvi put trčao samo da probam i nikad više 2010. godine, Mirko Dubovečak me je “kupio” rečima i ubedio da kad ispod dva sata istrčim polumaraton onda je “to” rezultat po nekim zapisima i uspeo sam! Poneo sam našu zastavu i pokušao da organizujem slikanje sa svim Tronovcima ali bila je takva gužva a i trebalo se zagrevati pred start. Na zajedničkoj fotografiji fale neki naši trkači i zato mi je žao! Paralelno imam druženje sa mojim kolegama sa posla i u 10.00 kreće trka, prelep start i moj osećaj da uživam samo da mi se ne desi da krenem prebrzo kako sam ja navikao, tu je moj drug Nenad Grković koji me usporava, znam ja da je on u pravu ali trka će trajati i trajati i samo se pamti ulazak u cilj! Moj ulazak u cilj je lepši od sna jer mlada devojka mi kači medalju za uspomenu, pozdravljam se sa Tijanom Odobašić i prilazim našim trkačima što polako piju pivo pored bine ? Satisfaction. Učestvujem u druženju “AFTER” posle trke i pijem pivo, fotografišem pobednike a od naših iz ARK Tron Imamo 4 pobednika u kategorijama a to su Dragan Ćirić ( Su), Dimitrije Crnokrak, Nemanja Rajković i Igor Janković, a na pobedničkom postolju su bili još Alexey Kochin i Siniša Šuić ! Bravo,bravo za sve nas koji smo istrčali a ima nas puno.
36. Beogradski maraton - Moj jubilarni dvadeseti! - 23.04.2023.
.JPG)
Arpad Šarkezi
36. Beogradski maraton koji je po broju učesnika oborio sve svoje dosadašnje rekorde – 10.500 trkača, bio je moj 20-ti u nizu sa 19 istrčanih polumaratona i 1 maraton.
U 54 godini života, 2004. godine, prvi put sam učestvovao na polumaratonskoj trci u okviru manifestacije BGD maratona u društvu Đuke Čeljuske i Milorada Blažića, tada jedinim aktivnim drugoprugašima iz Sombora sa rezultatom 1:58:18. Već sledeće 2005. godine postigao sam i lični najbolji rezultat 1:45:46.
U to vreme malo sam znao o maratonskim trkama i učesnicima (kojih je bilo u mnogo manjem broju nego danas), ali sam uvideo da ovaj sport zbog svoje atraktivnosti zaslužuje mnogo više paznje i odlučio se da napravim web sajt za maratonce i rekreativce, tako da od 2006. godine bez iskustva, onako kako sam zamislio, na web stranicama sam počeo objavljivati rezultate i fotografije sa svih trka gde sam bio učesnik. U Beogradu 2006. godine 129 maratonaca je završilo trku od 42 km. Najbolji domaći maratonci su bili: 21. Goran Čegar sa vremenom 2:38:29 i 22. Zdravko Mišović sa vremenom 2:28:48. Najbolja maratonka bila je Marijana Lukić (sada Čegar) sa vremenom 2:42:46, dok je 514 učesnika uspešno završilo polumaratonsku trku. http://www.somaraton.org.rs/files/bgdm2006.pdf
Od 2007. godine https://photos.app.goo.gl/CKibqzUFnx2aQYUN9 pa sve do 36. Beogradskog maratona, posle istrčane polumaratonske trke i uz odobrenje organizatora BG maratona, u ciljnoj zoni, nastavio sam da fotografišem svakog maratonca/učesnika koji je završio trku i na taj način pokušao da trčanje prikažem kao bitnu društvenu odgovornost što većem broju mogućih zaljubljenika u ovu atletsku disciplinu. 2014. godine dobio sam i ZAHVALNICU ZA IZUZETAN DOPRINOS ORGANIZACIJI 27. BGD SUISSEGAS MARATONA.
Moj jubilarni dvadesti polumaraton u Beogradu pamtiću i po podršci klubskih članica Maji Bodrožić i Biljani Vezmar koje su samo dan ranije 22.04. savladale 33 km. na Fruškogorskom maratonu i nisu odolele BG stazi Ji poslednje kilometre sa Jasnom Milošević i Tatjanom Grbović.
I zato Beograd uvek kaže - ALWAYS MORE !!!!
127. Bostonski maraton, 17.04.2023. - Tijana Kabić
Upravo proslavljam svoj maraton br.13, 127. Boston maraton, najstariji maraton na svetu 
Rezultat 3:10:54!
Vrlo zahtevna valovita staza, zaista sam dala svoj trenutni maksimum, što nije bilo lako, naročito s obzirom na to da sam pre toga uživala u turizmu u USA 
Kad mi je bilo teško (a bilo je od samog početka, hladnoća, kiša, konfiguracija staze…) - samo sam se setila da su mnoge oči Sombora (i šire) uprte u mene, mada je i podrška na stazi takodje NEVEROVATNA!
Boston je zaista Olimpijada za nas rekreativce 
I sam dolazak ovde je bio trnovit, a pošto sam prva iz Sombora ikada koja je istrčala Boston - na neki način ulazim u istoriju
Najzaslužnija osoba za to je svakako moj trener Elvir Rakipović sa kojim imam tu potrebnu hemiju, i čija je predikcija moje trenutne forme bila u minut tačna, hvala puno i mom sparing partneru Robert Z Lalic sa kojim odradjujem najveći deo treninga poslednjih meseci, a svoj doprinos svakako ima i debeneesse.lifestyle , čiji režim ishrane pratim puna 3 meseca.
Hvala i svima koji su me bodrili i slali reči podrške i pre i posle trke
35. Beogradski polumaraton sa povezom preko očiju.
Ivan Miškeljin, trostruki šampion Srbije u maratonu, trčao je polumaraton na 35. Beogradskom maratonu sa povezom preko očiju. U razgovoru za Nova.rs pričao je zašto je to uradio, koji cilj želi da postigne ovim podvigom i kako je to uspeo da uradi. Inspiraciju za ovaj teški zadatak, Miškeljin je dobio sasvim slučajno. "Pre par godina u Takovskoj na stanici prišao mi je jedan čovek sa belim štapom, slabovid, pitao me je koji je autobus prošao. Bila je velika vrućina i pitao sam ga da li mu je vruće. On mi je odgovorio, nije vruće, vreme dolazi iznutra. Taj odgovor me je naveo da razmišljam, kako to vreme dolazi iznutra", priča Miškeljin za Nova.rs. Rešenje je otkrio tek na 35. Beogradskom maratonu. "Odgovor sam dobio sada, na Beogradskom maratonu, kada sam trčao sa povezom preko očiju. Bilo je veoma vruće, međutim ja to nisam osetio jer nisam video. Kada je neko dobro raspoložen, napolju može da bude kiša, sneg ili sunce i on će se dobro osećati. Sve zavisi od naše unutrašnjosti, kako mi sagledavamo čitav život". Pred sam početak maratona osetio je da ga obuzima strah. "Neposredno pred start, pre nego što stavite povez na oči, vidite nasmejana lica, različite dresove, razne boje, ali odjednom kada stavite povez nastaje mrak. U prvim trenucima kao strah da me je uhvatio. Ubrzo nakon toga se opustite i osetite kako druga čula preuzimaju kontrolu nad telom. Prolazite pored ljudi koji navijaju za vas i gotovo da njihovu podršku osetite tri puta više nego obično. Mogao sam više pažnje da posvetim tehnici, držanju tela jer mi ništa spolja nije odvlačilo pažnju". Polumaraton su ulepšali hrabri ljudi, kojima atletika daje beskonačni izvor snage. "Beogradski maraton je startovalo 23 ljudi sa invaliditetom (invalidi u kolicima, invalidi sa multipla sklerozom, invalidi sa mentalnom retardacijom i ljudi sa oštećenim vidom) i 49 volontera asistenata. Razgovarao sam sa učesnicima posle i za njih maraton predstavlja nešto posebno. To im je najveća “fešta”. U ovom društvu se ne pridaje dovoljno pažnje njima i sada, kada trče ulicama Beograda ili Novog Sada ljudi navijaju, bodre ih i oni dobijaju tu potrebnu podršku od društva koju inače nemaju". Zahvalio se volonterima koji su pomagali osobama sa invaliditetom. "Trka mi je brzo prošla jer nisam imao predstavu o vremenu. Tokom trke svi smo morali da čekamo, neko bi se izdvojio. U jednom momentu smo pomislili da smo izgubili jednog učesnika, ali čitavo to zajedništvo me je oduševilo. Pogotovo volonteri koji su došli da pomognu. Shvatio sam da ima ipak ljudi koji si spremni da oduzmu svoje vreme da bi pomogli nekom. Osetio sam da ima nade, da mogu neke stvari da se izmene. Da nije sve u novcu i spoljašnjim manifestacijama već da možemo mnogo da uradimo". Velike probleme su učesnici maratona imali sa prevozom. "Dolazili su iz različitih krajeva Srbije i morali su sami da organizuju prevoz. Imali su velike muke oko autobusa koji nema rampu za invalide. Volonteri su sami plaćali benzin da bi mogli da pomognu drugima". Miškeljin objašnjava šta je sve potrebno da bi ljudi sa invaliditetom mogli normalno da učestvuju u budućim takmičenjima.
"Prvo bi bilo potrebno da Srpski tim za izazove dobije autobus (20 mesta) sa rampom, kojim bi ljude prevozili na takmičenja. Zatim, kolica. Ljudi su molili ustanove za jedna kolica kako bi učestvovali na maratonu. Trebalo bi im pružiti šansu, jer se oni nažalost nisu asimilovali sa društvom. Inkluzija je prihvaćena u školama, ali nažalost postoji veliki broj profesija gde nisu. Trke su fantastična stvar, kada osete podršku dobro se osećaju. Trke su njihov prozor u svet". Shvatio je da je problem mnogo širi, nego što mu se na prvi pogled činilo. "Kada sam prošao kroz cilj osećao sam se tako ispunjeno, ali voleo bih zaista da sam ovim gestom uspeo da uradim nešto. Da se nađu donatori koji bi obezbedili potrebne stvari. Trčao sam sa povezom da bih skrenuo pažnju ljudima, ali sam shvatio da je problem mnogo širi. Kvalitet života u jednoj zemlji se ogleda u brizi o osobama sa invaliditetom. Ako im društvo ne pruža šansu, ne pomaže im, ono je na najnižem nivou". "Ovo kažem kao trostruki šampion Srbije u maratonu, kome rezultati i titule više ništa ne znače. Želim da skrenem pažnju na te ljude, da im se izađe u susret. Beogradski maraton im je dao besplatne startnine, nisu plaćali startne brojeve kako bih učestvovali". Navijači su ga podržali u ovom sjajnom podvigu. "Reakcije publike su bile sjajne. Preko društvenih mreža dobio sam puno podrške i zaista bih hteo da ovo ne bude samo jedna kap u moru. Već da ona donese jedan talas koji će nešto zaista da promeni. Pozvao bih ljude da se više angažuju i više pažnje posvete inkluziji, jer samo zajedno možemo ispraviti tu nepravdu", zaključio je Miškeljin.
