Marija Bubalo - Ljubljana, 27.10.2019.
Marija Bubalo
Osvanula nedelja, svi su na ulicama i trkačka euforija je u punom jeku. Krenemo na start kad strojmašin započinje svoje prve taktove. Tuče ritam, a tuče i sve u meni. Kreće blaga panika. Zauzeli mi svoje pozicije, kreće himna, svi stoje, slovenci pevaju, a jedino ja s noge na nogu, pa obrni-okreni, znoje se dlanovi, pa sve gledam ko još nosi zeleni (maratonski) broj neeema ljudi, svaki 15-i čovek nosi zeleni...kuku i lele meni u šta se upustih!
I kreće! Start, prvi koraci i reka ljudi😍
Na 20-om km je usledilo odvajanje. U levoj traci ostaju polumaratonci, a u desnoj smo mi, maratonci. Ej MI...dobro zvuči😋 Posle odvajanja usledilo je i osetno smanjenje trkača na stazi, ali to je to, tu sam, nema nazad, ovo je moja trka.
Trčim i vrtim u glavi sve savete, tuđa iskustva, čekam grčeve, paniku, suze...ništa. Boli sve, istina, celo telo, ali trčim. Osmeh je na licu, deca bacaju 5, prolaznici navijaju-ovako nisam zamišljala, ali dopada mi se! Pogledam u jednom momentu na sat, 7km do cilja i kažem sebi "ajmo Marija legendo, to je to, istrčala si ga!" Korak po korak i eto mene u centru Ljubljane, zakoračim na kaldrmu, skrenem iza ćošeta kad tamo dva poznata i mnogo draga lica Damjan Samardzic i Nemanja Bunjevački i samo čujem "IDEMO MARIJAAA" 💙HVALA💙 Izlazim na ulicu iz koje se silazi u finiš. Noge same idu ka tabli na kojoj je ogromnim fontom napisana brojka 42, opet osmeh. Prolazim tablu, pogledam je, pružim korak i prelećem preostale metre nakon kojih gazim kroz kapiju i TO JE TO, MARATON JE MOJ, MEDALJA JE OKO VRATA!
Apatin je ovim dobio prvu maratonku koja je istrčala ovu zverinsku distancu, a ja sam dobila potvrdu da mogu ono što želim! 🍀
Utisci se još nisu slegli, nisam svesna veličine ovog poduhvata, ali podelih ipak s vama neke od momenata ovog veličanstvenog dana, a bilo je tu svega i svačega😆
