Tijana Odobašić, ultramaratonka, Sombor.
Sve je počelo od jedne srede...
Kažem sebi, kad ću ,ako ne sad. I tako, krenem ja da trčim, pa da smršam koju kg. Dodjem kući: Mama,trčala sam 15 minuta bez prestanka... Posle nekog vremena: Mama, trčala sam 25 minuta, pa 35... I tako mi na hipo , pridju Arpad, Joca, Vlada, pa mi kažu da se priključim klubu Ark Somaraton i da zajedno trčimo trke. Sećam se, imala sam neke stare patike ,kupljene za 700 din, čak su i pukle ispod... Ali, kupila sam nove za svoju prvu trku-polumaraton. Inače mi niko nije verovao da ću moći istrčati, pošto nisam ni sitna ni mršava, ali to mi je samo probudilo inat. Priznajem,bilo mi je jako teško, ali sa molitvama u mislima, uspela sam i prvi prolazak kroz cilj, nikad neću zaboraviti.
Tokom vremena, spremila sam se i za maraton i tako postala prva somborka sa istrčanim maratonom. Ne znam čime sam zaslužila takvu čast, ali od srca hvala dragom Bogu na tome. Što se tiče 2015. godine, mogu da kažem da je to bila moja godina. Par pehara, puno trka i čak istrčan maraton u drugoj državi i ultramaraton od 52 km.
Za Ljubljanu ,hvala Samanti Gilice i Zdravku, što su baš mene odabrali da idem kao i Jeleni Stanimirovic i mom Arpadu i onim ljudima koje i ne poznajem i koje znam, što su bili u mogućnosti da učestvuju u ostvarenju jednog velikog sna! Svima vam zelim mnogo sreće i kad god bude nešto slično, da znate, da sam i ja tu, za vas. Hvala i mojoj najboljoj drugarici Sanji Ostojić koja nije preskočila ni jednu trku, a da mi ne čestita, isto tako mojoj Jeleni Janjatović, koja će se vratiti u trkačke pohode. Hvala SVIMA OD SRCA ZA SVAKU PODRŠKU I KOMENTAR PA ČAK I KRITIKU! Priča i dalje traje, a to je da vas neko ceni po izgledu, a da ne znaju šta se krije u vama-u ovom slučaju kondicija, tako da i dalje ljudi ne veruju, ni da trčim 21, a kamoli da mogu 52km. Prošlo je 4 godine kako sam u klubu. Sada imam više pari patika, jednu policu u ormanu sportske opreme, policu sa peharima i klin pun medalja, a mislila sam da nikad neću imati ni jednu...
Da je kasno. E pa, nikad nije kasno! Samo se molite za ono što želite. Ako se nešto od toga i ne ostvari, to samo Bog zna zašto neke molitve nisu uslišane. I tako, ja sam ispunila svoje snove. Dobila sam 2 nagrade za rekreativca godine i nadam se da se niko ne ljuti zbog toga, jer ipak smatram da je bilo zasluženo s'obzirom na to da sam svih 19 trka sama platila+ oprema, a Ljubljana poklon i da sam mnogo vremena i truda uložila u treninge. Po meni, rekreativni sport treba da se boduje po što većem broju trka, kao promocija zdravog života, a ne po nekim mestima... [ a imala sam 4 treća mesta Bogu hvala]
No, sada je dosao red da i drugi osvajaju, a to je draga Zorica Kulić, brza Tijana Kabić, nova mlada nada Dejana Butorac... Pozivam sve momke i devojke da se priključe trčanju, jer kad uspete, to je samo ono VAŠE, to ste Vi uradili , a ne radili za nekog ili nešto tudje reklamirali. Bolje ćete se osećati, ljudi će vas više ceniti i vaše ime će biti poznato u pozitivnom smislu, a vi zdravi, veseli i srećni...
