Ultramaraton samoprevazilaženja, Ušće 20/21.09.2014.   >>> Rezultati

U subotu je u Beogradu održan 18. Beogradski ultramaraton samoprevazilaženja na 6, 12 i 24 sata u organizaciji Šri činmoj maraton kluba. Na ovom takmičenju nastupila su i dvojica predstavnika Atletsko rekreativnog kluba "Somaraton" iz Sombora: Mirko Erdelji i Damir Marković, zabeleživši istorijski uspeh u trčanju ultramaratona u Somboru.

                U veoma jakoj konkurenciji takmičara iz Srbije i država iz okruženja Mirko Erdelji zauzeo je treće mesto u ukupnom plasmanu trke na 12 sati, istrčavši 108 kilometara, a odmah iza njega u cilj je ušao i Damir Marković istrčavši 106 kilometara što mu je bilo dovoljno za četvrto mesto u generalnom plasmanu. Njih dvojica su bili ujedno i najbolje plasirani takmičari iz Srbije.

                Treba napomenuti da u istoriji somborskog dugoprugaškog trčanja, do sada, niko nije trčao više od 100 kilometara čime su ispisane nove stranice istorije u našem gradu.

                Pored sjajnog nastupa i plasmana, njih dvojica, su distancu od 100 kilometara, istrčali bolje od dosadašnjeg najboljeg rezultata Milenka Popića, legende somborkog maratonskog trčanja. Damir Marković je ovu deonicu savladao za 10 sati 39 minuta i 48 sekundi, a Mirko Erdelji je postavio novi somborski rekord na 100 kilometara koji sada iznosi 10 sati 23 minuta i 01 sekunda. Uspeh naših predstavnika još je veći imajući u vidu činjenicu da su njih dvojica nastupili pre samo tri nedelje na Ultramaratonu Sombor Baja.

                Još jedan veliki uspeh i sjajan nastup somborskih "puževa", a Atletsko rekreativni klub "Somaraton" još jednom je potvrdio da preuzima primat najboljeg klub maratonaca u državi.

Zoran Janković - 100. maraton, Kula, 22.08.2014. 

PROFESORE, KULJANI, NAŠ DUBOKI NAKLON

Samo ću se na kratko vratiti u prošlost, da ne bi puno pisao o sebi, ali moram se malo osvrnuti. Pre dvadeset godina kada sam ušao u svet maratona, posle nekoliko meseci treninga, dočekali su me legende Borislav Dević, Goran Raičević, Vujadin Alempić, Drago Boroja, Zdravko Mišović (bez obzira što sam koji dan stariji od njega, za mene je bio osoba kojoj sam se divio zbog njgovih rezultata) i naravno, čovek koji je samo svojom pojavom izazivao divljenje Zoran Janković-Profa. Naravno uvek prisutna brada, impresivni rezultati u svim trkama, ali to mu ni onda nije bilo dovoljno. Uvek je bio u centru pažnje sa svojim pričama, a mi početnici na trkama upijali smo svaku njegovu reč, događaj, priču... Prvo mesto na 3.000 metara, a onda sledeće nedelje istrčanih 400 kilometara. Od čega je ovaj čovek, pitao sam se. Koliko sam se divio njemu, mogu samo da potvrdim sa činjenicom, da sam priželjkivao dan kada ću u nekoj trci uspeti da ga pobedim. I to se desilo tek prošle godine, posle dvadeset godina i činjenice da sam petnaestak godina mlađi, što me naravno ne sprećava da mu sa vremena na vreme nabacim da sam ipak brži od njega. Naravno sve je to šala, ali bolje je da vi to ne pokušavate.

Mislim da svako ko uspe da istrči 100 maratona, zaslužuje barem trku u njegovu čast. Zoki ne da to zaslužuje, već to se podrazumeva, pre svega što je od tih stotinu verovatno 80 istrčao ispod tri sata, a polovinu i brže od 2:40. Zaslužio je ovaj čovek svoju trku, ali nešto ne videh ljude iz Atletskog saveza da uveličaju ovaj događaj. Ljudi ovaj čovek ima više titula državnog prvaka nego većina nas trka.
Kada je, takođe veliki maratonac Drago Boroja, koji vodi računa o istrčanim maratonima svih nas objavio da je Profa istrčao 99 maratona, gotovo svi su bili ubeđeni da će se trka organizovati u Kuli, a ko drugi da je organizuje, već njegov učenik Zdravko Mišović. Na koliko su samo trka zajedno išli, iako to nikada neće reći, znam da Profa u Zdravku vidi svog učenika, ali i sina. Toliko su bliski, iako to možda ne deluje tako, ali takvi su oni. Bez obzira na takav odnos Zdravko je čovek velikog srca, humanista i u svemu daje sebe maksimalno...
Tako je bilo i u petak na prvoj maratonskoj trci u Kuli. Velikoj želji Kuljana maratonaca. Konačno su dobili svoj maraton i to kojim povodom. Profi u čast.
Iako je ova trka trebalo da bude trening trka i događaj posvećen Zokiju, od samog početka su krenule zamerke, oko termina, dužine staze, medalja... Naravno da se organizator svima trudio da izađe u susret, koliko je to moguće, jer jednostavno Zdravko je takav čovek, a samo ljudi koji organizuju trke znaju koliko to iziskuje ulaganja, a kada to radi jeedan čovek, odnosno veoma mali broj ljudi oko njega, to je već poduhvat.
Kada su oko pola pet počeli da pristižu trkači, Kuljanima su bila puna srca. Do Profe gotovo da nije moglo doći, mnogobrojni novinari, kamermani, kome to ne prija, a i zaslužio je. A kada su počele da pristižu legende koje se sa Zokijem poznaju duže nego sa članovima svojih porodica, koje su došle iz poštovanja prema ovom čoveku nikome nije ostao ravnodušan. Radni dan, trka posle podne, ali stotinak trkača iz Srbije, a poneki gost iz inostranstva, potrvdili su veličinu rada i doprinosa kulskih maratonaca.Predivne grupne slike pred start.
I konačno trka je krenula. Stotina trkača, vrlo brzo je ispunila celu dužinu staze od tri kilometra. Često je put bio i suviše uzak da se mimoiđu dve grupe trkača. Domaćini su davali podršku svima od samog starta i svašta je bilo u ponudi za okrepu od strane meštana. Trkači raspoloženi od samog starta zbijali su šale, većina je tu bila iz razloga prelepog jubileja, a ne trke, ali i to nije bilo ostavljeno po strani. Opuštena atmosfera, a Šašavi ultraši su bili šašavijiu odnosu na uobičajnu šašavost, ali teško je biti šašaviji od onih najšašavijih Somaratonaca. Tako da se svašta moglo videti na stazi. Raznorazne dosetke, sklekovi, neki balvani, a tek što im je tvrd taj kulski asfalt... sveopšte šašavilo. Polumaratonci završiše trku i niko nije padalo na pamet da se udalji, svi su bili oko okrepe, pomagali maratoncima davali podršku. A na okrepnoj stanici... svega, čaki i piva, gde to ima.
I onda erupcija oduševljenja, Profa ulazi u cilj sa Veljkom. Ima li šta lepše u karijeri sportiste trkača, kada znaš da su svi ti ljudi tu zbog tebe. Malo nas će imati tu priliku.
Niko nije dobio medalju na cilju, ali zato kulminacija večeri. Završnica u Planinarskom domu, bogatstvo na stolovima da se trkači povrate, trebalo je to sve nabaviti.
A vrhunac, svaki trkač je prozvan, uslikan uz dodelu medalje, a oni najbolji su osvojili i umetničke grafike. Na kraju erupcija, Profi poklon uručuje najpre njegov učenik, a zatim od Dragane Špehar i Zdravka Mišovića dobija upakovanu sliku. Svi vidimo da je slika, ali šta je na njoj. Kada ju je otpakovao portret Zorana Jankovića u dresu dok trči, tri anđela za koja većina nas zna šta predstavlja... Čovek je ovaj događaj zaslužio, a malo je ljudi sposobno da mu ga i priredi. Pravo je zadovljstvo poznavati vas i hvala vam na ovom prelepšom događaju i drago mi je što sam prisustvovao ovom delu istorije....

Mirko Erdelji, Sombor

25. Petrovdanski mini maraton, B.Palanka, 12.07.2014.

U organizaciji Sportskog saveza  Bačke Palanke  u subotu, 12. jula 2014, održana je tradicionalna 25. Petrovdanska trka u dužini 14 km. Takmičari su uz naklonjeno svežije vreme startovali u Bačkoj Palanci ispred pravoslavne crkve, u 18 sati, i preko Nove Gajdobre do pravoslavnog hrama  u Gajdobri.

Učestvovalo je 73 takmičara uz učešće poznatih maratonaca. Prvi kroz cilj prošao je Saša Stolić iz Beograda, ispred Gorana Čegara iz Apatina, a Josip Major član ARK Somaratona opet na pobedničkom postolju, zauzeo je treće mesto.

Kod devojaka prva je prošla kroz cilj Tanja Stojanovski trenutno najbolja ultramaratonka u državi ispred Biljane Tadić i Bjanke Petković.

Iz Atletsko Rekreativnog Kluba  Somaratona trčali su Đuka Čeljuska (5 mesto), Miloš Kesić (10 mesto), Arpad Šarkezi (48 mesto) I Aleksandar Krneta (60 mesto).