MOJIH 108 KM.

Maraton maratona, Ada ciganlija, 10.03.2014.

Status bi bio predugacak, zato bih dok me ove emocije drze , napisala par redova.khk par...Imala sam zaista veliku zelju da poboljsam moj proslogodisnji rezultat na ultramaratonu na 12h koji je iznosio 94km. Zelja je bila ta famozna stotka.. Istrcala sam dva maratona dve nedelje pred ovaj ultramaraton, sto nije bilo tako pametno, s obzirom na cinjenicu da sam ih istrcala jako dobro, sa sve licnim rekordom. Pod tim ''jako dobro'', naravno da mislim na sebe, to je nekome potpuno zanemarljiv rezultat. Ali ova trka, kao i sve koje zelimo da uradimo najbolje sto mozemo, da odradimo neki cilj, se jednostavno ne planira, jer nikad se ne zna sta moze da se desi coveku, pa da svi planovi padnu u vodu. Imam srece sto me povrede zaobilaze, makar za sad, nista ozbiljnije me nije zakacilo, ali ono sto me ubilo, slomilo deo srca, dusu jeste veliki emotivni krah. Oni koji su mi blizi prijatelji znaju koliko ja volim zivotinje, svoje naravno malko vise od ostalih..Dan pred maraton Panorama mi je jedna maca uginula, dve nedelje nakon toga nastavlja se borba za zivot drugoj cica maci. Svakodnevna borba, moj veterinar Amir je dao sve od sebe, ali nismo uspeli. Srce mi se raspadalo, telo bolelo od neprospavanih noci, tuge, brige, jutro pred ultramaraton moja Didika mi je uginula u narucju. Da mi Trajce i Toni nisu dolazili, i da nisam imala da uradim neke obaveze po gradu, moguce da ne bih ni otisla na trku sutradan.  Skupila sam snagu, cula se sa dragim ljudima, kojih je samo par, koji su poput mene veliki ljubitelji zivotinja i samo oni razumeju sta znaci izgubiti ljubimca, i otisla da docekam svoje goste. Sledi neprospavana noc, ne zbog uzbudjenja zbog trke, vec zbog tuge koja me je razdirala. Ovo ce sve nekome zvucati smesno, ali to sam ja.. Bez i skoro nimalo jela, bolova u celom telu, krenula je trka. Gomila dragih ljudi, osmesi, nisam dozvolila da iko primeti moju tugu, Prvih 6h trcanja , pricanja do iznemoglosti sa Zokijem Prek. i Milojem Zemunologom, i Kostom je proslo prelako, uz jurnjavu, tokom koje su me iskusniji  maratonci , poput Drage Knezevica i Paje grdili da prestanem da pricam, jer se cujem na drugoj strani Ade, i da cu izgubiti snagu. Ocito mi je jezik bio neumoran. ;) plasila sam se malko  jer je zaista to bio fin ritam, jer smo za 6h imali 61k. Mozda je to moglo i sporije, laganije. Sve vreme trcanja sam imala logisticku podrsku, od Trajcetovog sina Tonija koji mi je dodavao sve sto i tati. Znaci dragi moji, ja sam sampion samo jer sam pila isto sto i Trajce, a to je cokoladno  mlekce, limunada sa solju, magnezija sam cepala, koka kolu. Toni je pritrcavao svaki put do mene i trcao dok ne popijem uz obaveznu :''Tato je rekao, pij to''. ;) osecala sam se poput fenomenalnih Slovenaca ono profi, koji su tako profi odradili trku, sa sve super ultra prikolicom, kombijem, ma ludilo. Da se zahvalim ovom prilikom Peri Vlatkovicu na drustvu par krugova, Slobi  i njegovom Medi na pejsovanju i ponovnom dolasku pred kraj trke, Zaretu naravno, koji je i nakon svoje trke dosao da istrci krug sa mnom,  Veri koja je dosla da nas podrzi, slika, Zokiju i Miloju najvise naravno zbog pregrmljenih prvih 6h lagano..Zoki i ja nastavljamo takticki nakon 6h , 200m jedemo oko okrepe, pa nastavljamo ceo krug do 2km trceci finim ritmom, nakon nekog vremena se i nas dvoje rastajemo, svako krece u ostatak trke sam sa svojim mislima. Ljudi kod okrepe, Od mog dragog Goksija, Miljura, Tanje i ekipe, Drazenka, Buceta naravno, Cire jednog, Cire drugog, Grbovica dragih, Tamarice, Ace Damnj, ma svih ljudi koji su bili tamo, podrzavali maksimalno, slikali, navijali, svi koji su posle zenske trke dosli i nas da podrze, Nidze Jovanica, Milosa Cerskog junaka, Slovenaca najvise Davida, Jovice Cucica, Sanelice, Dragice, Sasa i Anja, Abras, svi koje sam vas tamo videla, svima od srca hvala na svakoj lepoj reci koje ste mi uputili, molim vas ne zamerite ako sam koga preskocila. Ja sam dozivljavala svasta u toku trke, pogotovo dok sam sama bila, i suze i jauci, ali ne fizicke prirode,nego emotivne..Razmisljala sam o svemu sto mi se dogodilo u poslednje vreme, o ljudima koji su bili uz mene kada mi je bilo najteze, O mojim Anticima dragim, O Dragani Spehar,Ancici iz Omisa, o Jovancevima milim, o tim recima ohrabrenja, o Drazenku koji me je 5x dnevno zvao da pita kako sam, i o onima za koje sam mislila da su mi bliski, a kojih nije bilo u trenucima kada su mi najpotrebniji. To je znalo da boli, jako, i umalo da me razbije i slomi. Stoga je ova trka bila za mene velika borba, u kojoj nisam bila sama i samo zahvaljujuci mojim dragim prijateljima uspela sam, ispunila svoju zelju, pa i malko preko. hvala mom guruu Igoru Zelicu. Dobila sam i bracnu ponudu,  a svajcarac mi je rekao  " you re power woman, ultimate power'', jedan od poslednjih krugova imala sam cast da je Drago Boroja isao sa mnom, podrska od takvih faca je velika cast za mene. Emocije me pucaju, ispunila sam svoju zelju. Ovaj rezultat je nekome nista, smesan ili sta vec, meni koja sam zaista jedan rekreativac, je super, bolje nisam mogla.  Obecavam ovom prilikom pocinjem da treniram, casna pionirska. :)  Faca i sampion je za mene Trajce sa svojih neverovatnih 131km koji je sutradan lagano ustao u pola 6 i kuvao kafu, kao da nije ni trckao. ja priznajem zatezala me noga jako, jedva sam se popela na postolje, zahvaljujuci Paji, ali sutradan kao nova, pitajte Buceta,on je svedok dok smo lutali po Bgu. ;) Hvala svima koji su verovali u mene, ja sam bila skeptik..;)  Sve je u glavi, i malko u nogama. Sportski pozdrav od mene..deseti pehar, meni najteze osvojen...volim sve moje prijatelje, bez vas ne bih uspela. Deltice moje.