headerimg1
headerimg10
headerimg2
headerimg3
headerimg5
headerimg6
headerimg7
headerimg8
headerimg9

     12. Novosadski noćni maraton

     12. Trka Prijateljstva Kula

     34. Beogradski maraton

     Ultra trail Tara Planina

     1. Zrenjaninski maraton

     Mem. trka Dragutin Tomašević

     Trka CARICA 2021 M.Stapar

     Srebrno jezero polumaraton

     Božična trka u Kuli

 

 

 

Somaraton predstavlja svoje dame - Margareta Milaković

Pre nešto više od jedanaest godina kada je formalno osnovan Atletsko rekreativni klub ''Somaraton'' počeo je ubrzani razvoj trčanja u gradu Somboru, ali i okolini. Somaraton bio je samo logičan nasatavak trkačke priče koja u gradu postoji decenijama, a prepoznatljiva je najviše po najstarijoj uličnoj trci u našoj državi - Somborskom polumaratonu.

Kako je pre bilo čudno videti nekog kako trči po gradu svakako je bilo daleko čudnije videti neku damu da čini to isto. To je bila prava retkost.

Na svu sreću stvari su se promenile. Društvo kolegama trkačima počele su sve više da prave dame. Vremenom bilo ih je sve više i bile su jako uspešne. Čak šta više danas beležimo više klupskih uspeha kod dama nego kod muških trkača.

Danas je podjednako ženskih i muških trkača. I na to smo posebno ponosni. To je jedna od najvećih pobeda Somaratona. Najlepša slika je svakako start trke Dame trče kada svakog oktobra na startu vidimo više od stotinjak dama kako trče. Setite se pre desetak godina skoro da nije bilo ni jedne na našim ulicama.       

Predstavljamo prvu damu koja se učlanila u ARK Somaraton.

O meni : Zovem se Margareta Milaković.

Rođena sam i živim u Novom Sadu. Diplomirala sam na učiteljskom fakultetu u Somboru i stekla zvanje profesor razredne nastave. Radim u OŠ „Sveti Sava‟u Rumenki. Ponosna sam na svojih (do sada) šest (7. je u toku) generacija učenika.

Tokom školovanja trčala sam i takmičila se na 60 i 100 metara. Nakon završenih studija nastavila sam samostalno (nisu postojali brojni sportsko - rekreativni klubovi) da trčim i vozim bickl, najčešće obalom Kanala DTD.

2001. godine prvi put sam ispešačila 33 km, stazom malog istočnog fruškogorskog maratona. Uključujem se u planinsko trčanje. Svakog narednog proleća „padala‟je po jedna staza fruškogorskog maratona (33 km-3 puta; 57 km; 82, 930 km - 1. mesto u konkurenciji žena, 6. u ukupnom plasmanu; 87 km, 49, 760 km-2 puta).

2007. godine uspešno sam savladala stazu fruškogorskog ultramaratona i postigla po ličnom mišljenju moj najuspešniji sportski rezultat na stazama izdržljivosti (102,750 km, vreme: 20 h i 57 min, plasman 2. mesto u ženskoj konkurenciji (17. u ukupnom plasmanu od 215 učesnika koji su savladali stazu). U međuvremenu, učestvujem na atletskim trkama između 2 i 10 km.

Tražeći informacije o trčanju i trkama nailazim na stranicu www.somaraton.org.rs. Pregledno uređena strana, jasne informacije o predstojećim trkama, zanimljivi kratki izveštaji praćeni fotografijama i pužić tzv. zaštitni znak privukli su moju pažnju. Počinjem redovno da pratim stranicu.

Sticajem okolnosti, 2010. godine prijavljujem se za moj prvi polumaraton, LAGO MAGGIORE (LMHM), u Italiji. Upoznajući se sa pravilima i organizacijom ove trke, uz obavezno lekarsko uverenje, već sama prijava ostavlja utisak ozbiljnosti organizatora i celokupne manifestacije. Uvažavajući navedeni događaj i značaj takmičenja pod imenom kluba, odlučujem da se učlanim u ARK SOMARATON. Obratila sam se Arpadu, čiji se kontakt podaci i danas nalaze na stranici Somaraton. Predusretljivo mi je odgovorio, dao tražene povratne informacije i 18. 9. 2010. postajem član ARK SOMARATONA.

U Novom Sadu te godine nije postojao nijedan atletsko rekreativni klub sa dostupnim obaveštenjem za učlanjenje. Klubovi koji su postojali u drugim gradovima nisu imali uvek ažurirane informacije, niti dostupne kontakt podatke.

6. marta 2011. godine, istrčala sam prvi polumaraton, LAGO MAGGIORE, u Italiji kao članica kluba ARK SOMARATON. Iste godine istrčala sam polumaraton u Somboru, a narednih godina takmičila sam se na kraćim stazama u svom okruženju i istrčala još nekoliko polumaratona u inostranstvu.

Od 2016. godine nisam učestvovala u atletskim trkama, ponovo, sticajem okolnosti posvetila sam se drugim aktivnostima (najviše planinarenju).

Arpad Šarkezi me je podsetio da sam prva, kako on kaže dama, koja je postala član ARK SOMARATONA. Danas ih klub broji svake godine sve više. Podstakao me je da se prisetim značajnih, lepih sportskih događanja i time izazvao motivaciju da se ponovo vidimo na tzv.drumskim stazama.Iako sam 2018. godine savladala 42.202 km, planinsku stazu fruškogorskog istočnog ekstremnog maratona, kombinovanjem trčanja i hodanja, atletski maraton još nije pao. Zahvaljujući Arpadu postavljam cilj za predstojeće godine!