DAMIR MARKOVIĆ
Trčanjem se rekrativno bavi od svoje 20 godine, a omiljeno mesto za trcanje mu je somborski hipodrom gde sam ili sa nekim od poznanika uživa u prirodi i svim koristima koje donosi trčanje. Inicijalna kapisla za korak dalje i uključivanje u takmičarski pogon bila je 2009. godina i jubilarni 30-ti Somborski maraton i razgovor sa starijim kolegama koji u nogama imaju mnogo trka. Posle prvog istrčanog polumaratona, slede nove trke u Kuli, Kanjiži, Bačkoj Topoli...Posle je sve što bi rekli ''istorijao''. Sledile su brojne trke, ali pre svega nova poznanstva i novi ljudišto je najveće bogatsvo u trčanju. Kako je po svojoj prirodi uvek od svega želeo nešto više ili mu se to tako samo događalo, sa prijeteljima iz Sombora inicira i 2010. godine osniva Atletesko rekreativni klub Somaraton, koji je konačno pod svoje okrilje okupio sve somborske dugoprugaše. Klub danas broji skoro 60 članova i jedan je od najmasovnih klubova koji nastupaju na trkama u našoj zemlji, ali i u inostranstvu. Ono na šta je ponosan jeste da je sa svojim kolegama, a pre svega prijateljima preuzeo organizovanje Somborskog polumaratona, jedne od najstarijih trka u Srbiji. Danas je to jedan od masovnijih, a ono na šta je posebno ponosan jedna od najomljenijih trka u Srbiji. Takođe uspešno organizuje i Ultramaraton Baja Sombor kao i Prvi Somborski maraton koji je održan 2013. godine. Svojim zalaganjem želi da širi pozitivni trkački ''duh'' da zajedno sa kolegama širi iz dana u dan trkačku zajednicu i da pomaže novim zaljubljenicima u trčanje da naprave svoje prve trkačke korake. Iako ponekad ovaj aktivizam izgleda kao borba za vetrenjačama, kao pravi maratonac nikad ne odustaje.
Damir Marković je autor nekoliko tekstova na temu trčanja, a kako sam kaže, veliku zahvalnost za bavljenje maratonskim trkama, kao i na savetima o treninzima trkača duguje najviše svojim prijateljima - somborskim maratoncima, jer bez njih ništa ne bi bilo tako dobro.