Medjunarodni  ekološki marathon Bezdan – Negotin 2011

Tanja Stojanovski

Nakon ove divne zavrsene price ,ponosim se sobom,sto je retkost,priznajem.  A,kazacu Vam I zasto! Ova,kao I onaj ludacki ultramaraton ,onomad na Adi,su odluke donesene onako iznebuha, sto se kaze.I svaki put kad to onako odlucim preko noci,ispadne savrseno. Ja, maratonka, hmm,bez ijednog  pretrcanog maratona,onako istinski pretrcanog, nabacih se organizatoru Mikiju Jankovicu,da budem deo ekipe koja planira da trci oko 600km od dalekog Bezdana do Negotina..bog te…na karti ta razdaljina bese pogolema, u zbilji jos vise ..kazu,pratimo tok Dunava.. moze,ja rek’o sebi: ‘’divno,pevusicu moju omiljenu “Rastao sam pored Dunava..’’ I trcakaracu lagano.taman videti lepu nam nasu zemlju, opet se druziti sa mojim divnim drugarima..ma milina. Ispiti gotovi,kako god ‘’gotovi’’, ja iza sebe imala pretrcanih.uh da l da kazem, Rash izvini,bejah me bilo sram da posaljem klubu koliko imam pretrcanih kilometara..ma jaako malo.sve u svemu,bejah odmorna totalno,al ne bas spremna.al mladost ludost, znate kako to ide..primise me,dva dana pred put nervosa,al kad videh Slobu,Mareta,Voju,Daneta,Anjusku..ma to je to!  Neka nova lica,lepa Saska,Mikijeva cerka,Milena Petrovic, cura I po,Dragan,meni do tad neznan lik,director Rile,vozac Sveta,doctor Vaske,naravno Miki Jankovic,nas minibus I odosmo.