TRKA ZA PLANETU ZEMLJU
Snežana Jovicki
Planeta je ugrožena ljudskom nebrigom, kako skrenuti pažnju na taj problem? Kako izvući omladinu iz stanova i odlepiti ih sa kompjutera? Šta napraviti i osmisliti da bar malo zavole školu i nastavnike a da nije vezano za poklanjaje ocena i bezanje sa časova?Ideja je došla od mojih koleginica koje predaju geografiju i biologiju, dalje je tu zamisao podržao direktor. Prvi put naša Tehnička škola iz Železnika ima zvaničnu trku. Drago nam je da su rekreativci , roditelji sa decom, studenti podržali našu trku. U organizaciji nam je dosta toga nedostajalo, imali smo nalepnice pande, bedževe, lepo vreme i puno dobre volje i elana da se istrči pet kilometara. Mnogi naši učenici nisu motivisani za trčanje, bave se drugim sportovima ili još gore, ne bave se uopšte sportom, vise pred kompjuterima i kafićima, puše ili piju. Ideja je bila upravo to... odvući ih u prirodu i pokrenuti, motivisati za zdrav život i sport, jer je to dobra alternativa ulici, drogi i kriminalu. Napravili smo prvi korak, pobednici sa ove trke revijalnog karaktera učestvovaće na Beogradskom maratonu. Možda će slike i priče iz ove reportaže pokrenuti zrnce ideje i za druge škole . Tehnička škola se zahvaljuje beogradskom maratonu i sajtu trčanje rs. na podršci i saradnji. Očekujemo da će iduće godine u ovo vreme mnogo veći broj učesnika trčati za planetu Zemlju, a da će naših motivisanih učenika trkača biti mnogo više. Učinili smo prvi korak, sve ostalo će biti lakše. Pobednici ove trke-naši učenici, biće učesnici štafetnog maratona na beogradskom maratonu 2016. godine.Krećemo se brzinom puža ka cilju, ali smo se pokrenuli... očekujemo da se naša upornost isplati. Uspela sam da animiram koleginice, profesorke geografije i biologije, dve Jelene, možda sledeće godine bude mnogo profesora i učenika iz drugih škola. Neka naša ideja bude kosmički velika kao poruka za Trku planeta Zemlja, našem gradu potrebni su zdravi mladi ljudi, a o tome moraju da misle i profesori, nezavisno od toga šta predaju jer smo svi pedagozi. Družili smo se u subotu sa decom, potrošili naše privatno vreme. MIslim da kao prosvetni radnici ne smemo da budemo sebični i škrtarimo na račun neke velike ideje i cilja za dobrobit školstva, naravno, to je moje usamljeno mišljenje i pravo da mislim kako nastavnik treba da bude i prijatelj učenicima. Razmislimo koliko neko dete u budućnosti može da ima koristi od neke akcije nastavnika koja se dešava van škole, pokušajmo da ne budemo sebični i uskogrudi u posmatranju svoje profesije jer na to nemamo pravo. Uostalom profesija nastavnik, kao i profesija lekara traži žrtve i davanje, nesebičnost, toleranciju i kreativnost. Nadam se da nisam usamljena u svom stavu i dokle god me učenici i kolege podržavaju, kretaću se kosmičkom brzinom prema planeti Zemlji kao nekoj novoj i lepšoj planeti gde će mladi imati bolju i zdraviju budućnost.
