Utisci sa 27. BGD maratona
Vera Velimirović
Ja sam nakon istrčanih dva Bg. polumaratona, i nakon tri istrčana maratona, ove godine se odlučila za polumaraton. Htela sam na cilju da budem prisutna kad pristižu mnogi, i polumaratonci i maratonci. Da ih bodrim i da se zajedno sa njima veselim. I da usput budem pejs mom mužu, da ga bodrim i trčim zajedno sa njim Bg maraton. Utisak su mi ostavili bubnjari. Konačno i mi imamo bubnjare. Nikada neću zaboraviti u Bratislavi, kako sam na 39 km upala u krizu. Gledam njihove bubnjare i mislim u sebi ,,Dok ja do njih doguram,oni će se razići kućama,,. Kad ono bubnjari uhvatili ritam mojih koraka i udaraju sve jače i jače. Ja ih gledam , i čujem,i noge same idu sve brže i brže. Ljudi moji, ja ne mogu da vam opišem tu sreću ,srce kad nije iskočilo, oči pune suza. Zbog to osecanja je vredelo putovati u Bratislavu. I evo, i kod nas Dragoljub. Svaka mu čast! Još kad sam ga videla u povratku, morala sam to ovekovečiti. Tu smo moj drug Miljurko i ja izveli jedan ples, tj. skakanje isped bubnjara, jer nije moglo da se odoli.
Ili na ulasku u samu ciljnu ravninu, gde su bili trubači.Toliko te ta muzika ponese,da smo Saša Dimić i ja, morali malo ispoštujemo trubače i pokažemo da nam je drago što su i oni tu. Inače,Saša, Pera i ja smo se stalno prestizali i pozivali na kafu, jedna kafa, druga kafa, treća kafa, pa smo onda prešli na rakiju.Tako da Saša, ako budete čitali ovaj tekst, pozivi od Pere i mene, i dalje važe.
Plus cisterne sa rasprsivačima. Možes kros rosu ,a i ne moraš. Meni se to dopalo.
Okrepne stanice nadam se da su bile dobre dok i poslednji maratonac nije prošao.
Belhospis, organizacija, ručno radjenje medalje, sve ono što je vezano za šator i okolo, mislim na Hemofarm akciju i ostale sponzore,samo zaslužuju reči hvale.
Stvarno je lepo bilo biti učesnik 27.Beogradskog maratona.
