32. Novosadski polumaraton, 23.03.2025.

U Novom Sadu održano je 32. izdanje polumaratona koje se tradiconalno održava u martu mesecu. Više od 1.500 učesnika učestvovalo je u nekoj od tri distance na 5, 10 ili 21 kilometar kao i u disciplinama nordijskog hodanja.

Članovi Atletsko rekreativnog kluba ‘‘Somaraton‘‘ iz Sombora trčali su na tri trke.

U glavnoj trci na 21 km. u konkurenciji žena pobedila je Tijana Kabić sa vremenom u cilju 1:29:45. Polumaraton su uspešno istrčali i Zoran Nikolić, Arpad Šarkezi i Boško Jerković.

Bogdan Nikolić pobedio je u disciplini nordijsko hodanje na 10 kilometara a treće mesto osvojio je Đorđe Rackov.

Trku na 10 kilometara istrčali su Branko Nenadić I Dragana Bogojević.

Plava Laguna Polumaraton – Poreč, 23.03.2025.

U nedelju 23.03.2025. u porečkom Zelena Resortu održan je tradicionalni Plava Laguna polumaraton. Osim glavne polumaratonske trke, trčali su i 10K i Family run trke.

Učesnici ove trke trčali su na predivnoj stazi uz more koja spaja Zelena Resort, Plava Resort, centar Poreča i uvalu Sv. Martin.

Polumaraton na ovoj zahtevnoj trci sa 46 uspona uz jak vetar olujne jačine trčala je u članica Atletsko rekreativnog kluba Somaraton Vesna Bjelan.koja je u svojoj kategoriji zauzela šesto mesto od 32 Italijanke koje su bile odlične.

Kruševački polumaraton, 16.03.2025.

U nedelju 16.03.2025. godine održano je deseto jubilarno izdanje Kruševačkog polumaratona. Na ulicama Kruševca okupilo se 850 trkača koji su se takmičili na distancama od 5, 10 i 21 kilometra.

Na distanci od 5 kilometara nastupila je članica Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor Tijana Kabić. Tijana je svoju sjajnu formu potvrdila drugim mestom u Kruševcu, a ispred najbrže Somborske maratonke bila je samo Teodora Simović jedna od najuspešnijih srpskih dugoprugašica. Tijani je ovo bila još jedna priprema za Beogradski maraton koji će ujedno biti i prvenstvo države u maratonu. Treba se podsestiti da je Tijana Kabić bila prvakinja države u maratonu 2022. godine.

Somaratonci trčali na Divčibarama i u Temšivaru

U nedelju 09.03.2025. godine u organizaciji ‘’West Trejls Srbija’’ startovala je nova sezona trejl trka na Valjevskim planinama. ‘’Divča Winter Trejl’’ na Divčibarama je okupila nešto više od 400 trkača koji su koji su trčali na dve  distance. Učešće na trasi od 10 kilometara sa 450 metara uspona  su uzeli članovi Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaroton’’ Sombor Damjan Šokac, Daniel Šokac i Aleksandar Martinović, dok je dužu stazu od 15 kilometara i 705 metara uspona uspešno istrčao Miroslav Liščević. Takođe sastavni deo trkačke ekipe je bila i ambasador ‘’Somborskog polumaratona’’ Tea Živković koja je ovoga puta bila u ulozi jedne od sudija trke. 

Isti dan, ali u Republici Rumuniji u gradu Temišvaru održano je još jedno izdanje ‘’SportGuru 21K’’ polumaratonske trke koja je okupila više od 1.500 trkača iz desetak država. Distancu od 21 kilometara istrčali su ‘’Somaratonci’’ Jelena Stanimirović, Dejan Nikolić, Srđan Buzađić i Damir Marković.

Monika Bognar  prva Somborka koja je istrčala polumaraton.

Monika Bognar

Pokušaću u nekoliko rečenica da stavim veliku količinu emocija i isto toliko godina koje su proletele brzinom svetlosti, a sve podstaknuto događajem od subote iliti 15. rođendana ARK SOMARATON, kluba sa najvećim brojem osmeha, podrške i ljubavi!

Početkom februara stigla mi je poruka od našeg dragog Arpada So Maraton sa pitanjem: "Imaš li evidenciju kada si istrčala svoj prvi polumaraton i gde?" Kako ga se ne bih sećala!!! 8.oktobar 1994. godine, Državno u Podgorici. Moja prva trka na toj dužini. Ja dete 17 god, tri meseca do 18. rođendana. Uplašena, jer nikada u životu nisam potrčala van naše prelepe ravnice! A oko mene - atletske veličine!!! Neverovatan osećaj. Bila mi je čast nalaziti se među njima. Vreme - ništa specijalno, ali moje! Bez trenera u to vreme, samo sa srcem i nekoliko somborskih atletskih veličina koji su mi bili u pravom smislu reči idoli i zbog kojih sam ja i ušla u svet atletike.

U to vreme se trčalo isključivo iz ljubavi prema atletici. Patike za trčanje su '90tih bile pojam! Trčao si u onome šta si imao i zato su povrede bile česte i neminovne. A kilometri su se nizali na betonu. Zbogom kolena! A onda me dočekao život i dopustila sam da neke druge stvari postanu prioritet.

Vreme se menjalo, a sa njim i moj grad Sombor sa svojim ljudima. Ljubav prema trčanju se počela širiti kao "strašni" virus i napadala sve veći broj "ludaka koji trče po ulicama". Gledala sam iz prikrajka kako se stvara i širi, sada i moj, klub Ark Somaraton i bila ponosna. I više od toga!!! Sretna zbog svačijeg uspeha, prevazilaženja nemogućeg, sretna zbog svačije sreće.Živela za svaki maj i najlepšu trku na svetu, našu Somboricu! Kada svaki trkač dođe na festival osmeha i oseća se kao kod kuće. Bliži se... Još manje od 90 dana do 45. čiste lepote! Opet me na trenutak posećuje seta, jer na svojoj polici gledam u pehar iz davne 1992. god. sa 13. somborskog polumaratona. Doduše na 7 km, ali sa 13og! Godine su proletele... Mogla bih pisati još dugo o svim trkama, uspomenama i anegdotama, ali da se vratim na početak...

Iz razmišljanja o Podgorici me je vratila u realnost Arpadova rečenica: ti si verovatno prva Somborka koja je istrčala polumaraton!

Hmm, moguće. Prebiram po glavi. Moguće! Bila je tu i tamo neka žena, ali ne iz mog grada i na kraćim distancama.

Sledeći dan, kada mi se javio Damir Markovic, rasplakala sam se.

Znala sam da nas nas nije bilo puno '90.tih, ali nisam razmišljala o tome da sam prva.

Veliko hvala klubu ARK SOMARATON istraživanju i plaketi!