Drago Boroja - Deset nedelja deset maratona
Košice-Furča, SVK, 23.07.2011, deseti od deset
Ponovo sam na putu kući, i kao i obično nastojim usput negde istrčati maraton. Na izboru sam imao planinske trke u Budimu i Košicama. Opredelio sam se za Košice, gde je profil staze bio znatno povoljniji, ali i gde sam, zahvaljujući ljubaznošću direktora trke Zdeneka Bohuneka, imao besplatan smeštaj i startninu. Ovog puta više ne moram da hodam po željezničkim pragovima preko granice iz Zvardonja u Poljskoj do Skaliti u Slovaćkoj, o čemu sam pisao u nekim prethodnim člancima, jer je najzad uspostavljena redovna linija Zvardonj-Žilina, i dalje do Košica.
Ovaj maraton organizuje trkačkii klub “Furča” iz Košica. Furča je naziv brda iznad Košica. Osim ovog maratona, u toku godine organizuju jedan memorijalni maraton, i desetak tzv. “hamburg” maratona, koji nemaju uobičajenu “šminku”, već je to više kao zajednički trening na odmerenoj stazi. gde pojedinci mogu prema svom nahođenju odabrati željenu kilometražu. Nisu nimalo opterećeni time da li će u maratonu biti 20,30,50,100…učesnika, da li će biti pompezna startna kapija, semafor, bina…, prevashodna namera im je da daju priliku pojedincima da istrče svoj verifikovan maraton, i u zavisnosti od trenutnih mogućnosti obezbede adekvatan ambijent druženja.
Ana Subotić na Olimpijskim igrama u Londonu.
Poštovani prijatelji završi se Olimpijski maratonski debi ANE SUBOTIĆ, završila je na 71 mestu od 118 maratonki koje su bile na startu uz 11 njih koje su odustale,šta reći posle svega osim BRAVO ANČI!!! Mnogi će reći zašto bravo pa bila je 71, ZATO štoje uz velike bolove koji su se javili u kukovima završila maraton i nije odustala, ZATO što je u Londonu bila bez trenera prepuštena samasebi, ZATO što ASS ima maćehinski odnos prema njoj, ZATO što nema nikakvus tipendiju, ZATO što smo u pripremama z a London bili prepušteni sami sebi, ZATO što trenira u nemogućim uslovima bez atletske staze, ZATO što je u Londonu izmedju ostalih pobedila i Olimpijsku pobednicu iz Pekinga K.Dicu, ZATO,ZATO,ZATO koliko bih još mogao nabrajati. Iakao njen trener sam ponosan na nju i znam da će za 4 godine ostvariti vrhunski rezultat za zemlju Srbiju na Olimpijskoj maratonskoj trci u Riju. IDEMO DALJE!!!
NIKE - Budapest polumaraton, 04.09.2011. 
Zdravko Mišović
Budimpšta, samo ime dosta toga govori ali mislim da je stvarnost sasvim drugačija. Možda sam se malo zasitio po imenu većih trka a možda sam i malo više kritičan. Kreće mala ali odabrana ekipa, Dragana, Srećko i ja, bilo je mnogo razloga za sreću i uživanje. Posle dužeg vremena vraćam se nekoj trci i testiram svoje tetive, sa mojim ljudima, Srećku i Dragani rođendan i plan za trčanje ličnjaka! Krenuli da uživamo u Peši i expu a ono kao i obično, kasnimo i sve relativno kasno obavljamo. Gužva na granici i lutanje po Budimpešti su učinili svoje da ne izneverimo tradiciju, sebe, nikad i nigde ne stići na vreme J Zbog kasnog dolaska odmah smo otišli u prijavni centar i expo a tamo razočarenje, sve na livadi, startnina paprena a u paketu bukvalno ništa, sunđer i časopis(Distance running), majci trke nigde, kažu štampano 2500 a trkača preko 8000, ko je ovde lud, mnogi bi da je kupe i imaju suvenir ali očito su zakazali generalni sponzor polumaratona i organizator, proizvođač sportske opreme ali nije vredan da se spomene, zaista ovo nisam nigde sreo, video, doživeo... pored dranja za startninu mogli su i novac od prodaje majci da uzmu ono ništa ali i ovo se dešava... expo, smešan jedan proizvođač i ništa više a cene ko u svakoj drugoj radnji, mislim da se trgovci nisu puno najeli hleba. Pored pozdrava s prijateljima iz Srbije, Acom, Mihajlom, Kivijem, Nemanjom... zaista nismo imali puno razloga za duže zadržavanje. Odlazimo do hotela, smeštaj i pravac tržni centar, obilazak radnji, večera i idemo u krevet, bio je ovo naporan dan a sve pokazuje, ukazuje da će se sutra trčati po paklenom vremenu. Ustaje se oko 7h, start je u 10h, treba nešto i jesti, malo voća, bonžita, voda i to je to... Kreće se na start, biće pakleno, sunce prži... Šetnja do starta( 10 min.) i rastajemo se sa Srećkom, idemo na zagrevanje J Ulazimo u startni box, u prvim smo redovima, kreće se... Idemo svoj ritam, možda krećemo prebrzo 4:12, 4:18... staza niz nogu a sunce prži ali nema nazad na muci se poznaju junaci, 10 km(43:30h) mislim, malo brzo... kreće i blago valovit teren, kreću kilometri gde sve počinje biti teško, korak, staza, vreme, protivnici... Okrepne stanice, odlične... 13, 14 km tempo već polako pada na 4:30, tu sam da koliko toliko sve prokomentarišem i držim pod kontrolom... ako je to moguće, tempo i vreme uzimaju svoj danak, padamo na 4:40, nekako prolazi i uzbrdica na 17,5 km i na 20 km... teško to sve ide ali i treniralo se... cilj se odužio, Garmin pokazuje 21,29 km! 1:34:32, vreme novog ličnog rekorda, bravo Dragana! Pronalazeći Srećka, već umorni od vrućine i trke idemo u hotel. Spremanje, odlazak u tržni centar, ručak i lagano polazak kući. Utisci, trka koja ima 8600 trkača svakako jeste ozbiljna ali mislim da može i mora mnogo bolje. Zapadni sindrom, sve naplati a ništa ne daj ili ti malo, je uhvatilo i Budimpeštu a nagrade više nego smešne 300, 200, 150 eura! Bilo je prvenstvo Mađarske u polumaratonu pa zato puno trkača oko 1:10 i ispod, čak njih 8, svaka čast, kao i za koliniju Srba koja je čini mi se nikad nije bila brojnija. Mislim da sam za duži period završim s trčanjem po Budimpešti... dolaze i druge trke, biće ovo duga jesen. Želim vam svima dug, brz i lagan korak!
