SoMaraton

Zoran Maširević - LA. USA

U ponedeljak, 30. maja (Memorial Day) učestvovao sam u tradicionalnoj prazničnoj trci (5 km), koja se svake godine održava u parku vojnih veterana u Los Anđelesu. Mogu slobodno reći da sam na prilično teškoj stazi prošaranoj usponima, istrčao još jednu kvalitetnu trku.

U konkurenciji 321 takmičara zauzeo sam 23. mesto u generalnom plasmanu, dok sam u svojoj kategoriji (M 55-59), koja je brojala 13 učesnika, pobedio,osvojivši 1. mesto sa rezultatom 23:40.

Link sa tabelom možete videti ovde:

https://results.chronotrack.com/event/results/event/event-21638

S obzirom da je Memorial Day najznačajniji godišnji praznik američke armije, veliki broj učesnika trke činili su upravo pripadnici aktivnog sastava oružanih snaga SAD, pa utoliko svoj rezultat smatram značajnijim.

Šaljem vam nekoliko fotografija medju kojima i jednu sa štanda LA Galaxy. Moj matični klub je i na ovoj trci imao zapaženo prisustvo uz prigodnu promociju, kojoj je na neki način doprineo i moj rezultat.

Narednu trku trčim već u nedelju 5. juna. Umesto da vam objašnjavam njen značaj, reći ću samo da se radi o godišnjoj trci mog kluba:

LA GALAXY & COZMO 5K FAMILY FUN RUN

Uz nadu za dobar rezultat, šaljem vam sportski pozdrav iz L.A.

37. Somborski polumaraton, 15.05.2016.

Ultramaratonac Elvir Rakipović.

25 je članova Udruge Zdravo trčanje istrčalo 37. Asics Somborski polumaraton. Ovo nam je četvrta godina kako organizirano dolazimo na ovaj polumaraton i kao što je na samoj medalji od ove godine napisano to je utrka koja ostaje u srcu. Mislim da neću pogriješiti ako napišem da je u te četiri godine oko 20 članova naše Udruge Zdravo trčanje upravo u Somboru istrčalo svoj prvi polumaraton, a to se pamti cijeli život. Prošle je godine i naša kćerka Dora upravo u Somboru istrčala svoj prvi polumaraton prije svog 18 rođendana, da bi 08.11.2015. godine u Ateni istrčala i svoj prvi maraton. I ove smo godine imali dabitante, a to su: Tena Vujnovac, Brigita Čepo i Mateja Peić i ovim im putem iskreno čestitam na njihovom prvom polumaratonu koji su istrčale sa osmjehom na licu prilikom ulaska u cilj.

Često nas nazivaju da smo Udruga trkača sa smješkom na licu. Mi smo rekreativci, nismo najbrži, ali smo zato najljepši. Bit je naše priče da gotovo nikada ne dajemo svoj maksimum na trci kako bi nam na kraju ostalo energije i za zabavu i druženje nakon same utrke. Ima izuzetaka među našim članovima, a to je dio ekipe koji ozbiljnije trenira i ide na rezultat, i oni su tijekom utrke nešto manje lijepi od nas koji trčimo sporije. Moram se malo i našaliti na naš račun.

Veliko hvala organizatorima najstarije ulične utrke u Srbiji i mojim dobrim prijateljima: Damiru Markoviću i Arpadu Šarkeziju na susretljivosti kod prijava i plaćanja startnine i ostalom što su odradili za nas prije i tijekom boravka u Somboru. Čestitke idu i cijeloj njihovoj ekipi koja je bila uključena u organizaciju same utrke. Bilo mi je lijepo vidjeti Gorana Čegara i gospodina Slavka Jerkovića obojica iz Apatina kako svojim iskustvom i znanjem pomažu kolegama iz Sombora u organiziranju njihove utrke. U toj je priči i Zdravko Mišović iz Kule, na stazi sam sreo i Sebastiana Ludaića (organizatora polumaratona Palić), te Vladimira Raškovivća (organizatora Noćnog maratona u Novom Sadu). Zašto sam naveo te ljude? Pa oni čine jednu simbiozu, i ne zalažu se samo za svoju utrku već nesebično pomažu jedni drugima kako bi svaka utrka dala svoj maksimum kako bi se mi trkači što bolje i ugodnije osječali.

Prethodne smo tri godine nakon utrke išli u Restoran Slon na roštilj, a ove smo godine odlučili to malo promijeniti pa smo prvi put otišli u Etno Restoran Fijaker na roštilj, a bilo nas je na tom ručku 29 iz Udruge. (Prije puta u Sombor dogovorili smo se da odemo na roštilj u Etno Restoran Fijaker, kako bi se opustili i družili nakon utrke).

Bilo je ovo još jedno lijepo druženje uz trčanje gdje se na našem primjeru rekreativnih trkača može zaključiti da natjecanju nije jedina svrha poraziti suparnika i postati pobjednik. Na ovom je polumaratonu za naše debitantice pobjeda bila ona unutarnja. Unutarnja pobjeda nastaje iz znanja da su uradile najbolje što su mogle. To je osjećaj poštovanja za svoja postignuća i postignuća drugih sportaša. Takva unutarnja pobjeda u sebe uključuje skromnost, poštovanje, moralnost, dostojanstvo i sportski duh uz odvažnost i „radost borbe“, radost radi natjecanja samog.

Velika mi je čast i zadovoljstvo trenirati takve osobe.

Tijana Odobašić, ultramaratonka, Sombor.

Sve je počelo od jedne srede...

Kažem sebi, kad ću ,ako ne sad. I tako, krenem ja da trčim, pa da smršam koju kg. Dodjem kući: Mama,trčala sam 15 minuta bez prestanka... Posle nekog vremena: Mama, trčala sam 25 minuta, pa 35... I tako mi na hipo , pridju Arpad, Joca, Vlada, pa mi kažu da se priključim klubu Ark Somaraton i da zajedno trčimo trke. Sećam se, imala sam neke stare patike ,kupljene za 700 din, čak su i pukle ispod... Ali, kupila sam nove za svoju prvu trku-polumaraton. Inače mi niko nije verovao da ću moći istrčati, pošto nisam ni sitna ni mršava, ali to mi je samo probudilo inat. Priznajem,bilo mi je jako teško, ali sa molitvama u mislima, uspela sam i prvi prolazak kroz cilj, nikad neću zaboraviti.

Tokom vremena, spremila sam se i za maraton i tako postala prva somborka sa istrčanim maratonom. Ne znam čime sam zaslužila takvu čast, ali od srca hvala dragom Bogu na tome. Što se tiče 2015. godine, mogu da kažem da je to bila moja godina. Par pehara, puno trka i čak istrčan maraton u drugoj državi i ultramaraton od 52 km.

Za Ljubljanu ,hvala Samanti Gilice i Zdravku, što su baš mene odabrali da idem kao i Jeleni Stanimirovic i mom Arpadu i onim ljudima koje i ne poznajem i koje znam, što su bili u mogućnosti da učestvuju u ostvarenju jednog velikog sna! Svima vam zelim mnogo sreće i kad god bude nešto slično, da znate, da sam i ja tu, za vas. Hvala i mojoj najboljoj drugarici Sanji Ostojić koja nije preskočila ni jednu trku, a da mi ne čestita, isto tako mojoj Jeleni Janjatović, koja će se vratiti u trkačke pohode. Hvala SVIMA OD SRCA ZA SVAKU PODRŠKU I KOMENTAR PA ČAK I KRITIKU! Priča i dalje traje, a to je da vas neko ceni po izgledu, a da ne znaju šta se krije u vama-u ovom slučaju kondicija, tako da i dalje ljudi ne veruju, ni da trčim 21, a kamoli da mogu 52km. Prošlo je 4 godine kako sam u klubu. Sada imam više pari patika, jednu policu u ormanu sportske opreme, policu sa peharima i klin pun medalja, a mislila sam da nikad neću imati ni jednu...

Da je kasno. E pa, nikad nije kasno! Samo se molite za ono što želite. Ako se nešto od toga i ne ostvari, to samo Bog zna zašto neke molitve nisu uslišane. I tako, ja sam ispunila svoje snove. Dobila sam 2 nagrade za rekreativca godine i nadam se da se niko ne ljuti zbog toga, jer ipak smatram da je bilo zasluženo s'obzirom na to da sam svih 19 trka sama platila+ oprema, a Ljubljana poklon i da sam mnogo vremena i truda uložila u treninge. Po meni, rekreativni sport treba da se boduje po što većem broju trka, kao promocija zdravog života, a ne po nekim mestima... [ a imala sam 4 treća mesta Bogu hvala]

No, sada je dosao red da i drugi osvajaju, a to je draga Zorica Kulić, brza Tijana Kabić, nova mlada nada Dejana Butorac... Pozivam sve momke i devojke da se priključe trčanju, jer kad uspete, to je samo ono VAŠE, to ste Vi uradili , a ne radili za nekog ili nešto tudje reklamirali. Bolje ćete se osećati, ljudi će vas više ceniti i vaše ime će biti poznato u pozitivnom smislu, a vi zdravi, veseli i srećni...

TRKA ZA PLANETU ZEMLJU

Snežana Jovicki

Planeta je ugrožena ljudskom nebrigom, kako skrenuti pažnju na taj problem? Kako izvući omladinu iz stanova i odlepiti ih sa kompjutera? Šta napraviti i osmisliti da bar malo zavole školu i nastavnike a da nije vezano za poklanjaje ocena i bezanje sa časova?Ideja je došla od mojih koleginica koje predaju geografiju i biologiju, dalje je tu zamisao podržao direktor. Prvi put naša Tehnička škola iz Železnika ima zvaničnu trku. Drago nam je da su rekreativci , roditelji sa decom, studenti podržali našu trku. U organizaciji nam je dosta toga nedostajalo, imali smo nalepnice pande, bedževe, lepo vreme i puno dobre volje i elana da se istrči pet kilometara. Mnogi naši učenici nisu motivisani za trčanje, bave se drugim sportovima ili još gore, ne bave se uopšte sportom, vise pred kompjuterima i kafićima, puše ili piju. Ideja je bila upravo to... odvući ih u prirodu i pokrenuti, motivisati za zdrav život i sport, jer je to dobra alternativa ulici, drogi i kriminalu. Napravili smo prvi korak, pobednici sa ove trke revijalnog karaktera učestvovaće na Beogradskom maratonu. Možda će slike i priče iz ove reportaže pokrenuti zrnce ideje i za druge škole . Tehnička škola se zahvaljuje beogradskom maratonu i sajtu trčanje rs. na podršci i saradnji. Očekujemo da će iduće godine u ovo vreme mnogo veći broj učesnika trčati za planetu Zemlju, a da će naših motivisanih učenika trkača biti mnogo više. Učinili smo prvi korak, sve ostalo će biti lakše. Pobednici ove trke-naši učenici, biće učesnici štafetnog maratona na beogradskom maratonu 2016. godine.Krećemo se brzinom puža ka cilju, ali smo se pokrenuli... očekujemo da se naša upornost isplati. Uspela sam da animiram koleginice, profesorke geografije i biologije, dve Jelene, možda sledeće godine bude mnogo profesora i učenika iz drugih škola. Neka naša ideja bude kosmički velika kao poruka za Trku planeta Zemlja, našem gradu potrebni su zdravi mladi ljudi, a o tome moraju da misle i profesori, nezavisno od toga šta predaju jer smo svi pedagozi. Družili smo se u subotu sa decom, potrošili naše privatno vreme. MIslim da kao prosvetni radnici ne smemo da budemo sebični i škrtarimo na račun neke velike ideje i cilja za dobrobit školstva, naravno, to je moje usamljeno mišljenje i pravo da mislim kako nastavnik treba da bude i prijatelj učenicima. Razmislimo koliko neko dete u budućnosti može da ima koristi od neke akcije nastavnika koja se dešava van škole, pokušajmo da ne budemo sebični i uskogrudi u posmatranju svoje profesije jer na to nemamo pravo. Uostalom profesija nastavnik, kao i profesija lekara traži žrtve i davanje, nesebičnost, toleranciju i kreativnost. Nadam se da nisam usamljena u svom stavu i dokle god me učenici i kolege podržavaju, kretaću se kosmičkom brzinom prema planeti Zemlji kao nekoj novoj i lepšoj planeti gde će mladi imati bolju i zdraviju budućnost.

Page 14 of 19

Start
Prev
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
Next
End

Tijana Odobašić, ultramaratonka, Sombor.

Somaratonci kroz objektiv:

Aktivnosti: