NIKE - Budapest polumaraton, 04.09.2011. 
Zdravko Mišović
Budimpšta, samo ime dosta toga govori ali mislim da je stvarnost sasvim drugačija. Možda sam se malo zasitio po imenu većih trka a možda sam i malo više kritičan. Kreće mala ali odabrana ekipa, Dragana, Srećko i ja, bilo je mnogo razloga za sreću i uživanje. Posle dužeg vremena vraćam se nekoj trci i testiram svoje tetive, sa mojim ljudima, Srećku i Dragani rođendan i plan za trčanje ličnjaka! Krenuli da uživamo u Peši i expu a ono kao i obično, kasnimo i sve relativno kasno obavljamo. Gužva na granici i lutanje po Budimpešti su učinili svoje da ne izneverimo tradiciju, sebe, nikad i nigde ne stići na vreme J Zbog kasnog dolaska odmah smo otišli u prijavni centar i expo a tamo razočarenje, sve na livadi, startnina paprena a u paketu bukvalno ništa, sunđer i časopis(Distance running), majci trke nigde, kažu štampano 2500 a trkača preko 8000, ko je ovde lud, mnogi bi da je kupe i imaju suvenir ali očito su zakazali generalni sponzor polumaratona i organizator, proizvođač sportske opreme ali nije vredan da se spomene, zaista ovo nisam nigde sreo, video, doživeo... pored dranja za startninu mogli su i novac od prodaje majci da uzmu ono ništa ali i ovo se dešava... expo, smešan jedan proizvođač i ništa više a cene ko u svakoj drugoj radnji, mislim da se trgovci nisu puno najeli hleba. Pored pozdrava s prijateljima iz Srbije, Acom, Mihajlom, Kivijem, Nemanjom... zaista nismo imali puno razloga za duže zadržavanje. Odlazimo do hotela, smeštaj i pravac tržni centar, obilazak radnji, večera i idemo u krevet, bio je ovo naporan dan a sve pokazuje, ukazuje da će se sutra trčati po paklenom vremenu. Ustaje se oko 7h, start je u 10h, treba nešto i jesti, malo voća, bonžita, voda i to je to... Kreće se na start, biće pakleno, sunce prži... Šetnja do starta( 10 min.) i rastajemo se sa Srećkom, idemo na zagrevanje J Ulazimo u startni box, u prvim smo redovima, kreće se... Idemo svoj ritam, možda krećemo prebrzo 4:12, 4:18... staza niz nogu a sunce prži ali nema nazad na muci se poznaju junaci, 10 km(43:30h) mislim, malo brzo... kreće i blago valovit teren, kreću kilometri gde sve počinje biti teško, korak, staza, vreme, protivnici... Okrepne stanice, odlične... 13, 14 km tempo već polako pada na 4:30, tu sam da koliko toliko sve prokomentarišem i držim pod kontrolom... ako je to moguće, tempo i vreme uzimaju svoj danak, padamo na 4:40, nekako prolazi i uzbrdica na 17,5 km i na 20 km... teško to sve ide ali i treniralo se... cilj se odužio, Garmin pokazuje 21,29 km! 1:34:32, vreme novog ličnog rekorda, bravo Dragana! Pronalazeći Srećka, već umorni od vrućine i trke idemo u hotel. Spremanje, odlazak u tržni centar, ručak i lagano polazak kući. Utisci, trka koja ima 8600 trkača svakako jeste ozbiljna ali mislim da može i mora mnogo bolje. Zapadni sindrom, sve naplati a ništa ne daj ili ti malo, je uhvatilo i Budimpeštu a nagrade više nego smešne 300, 200, 150 eura! Bilo je prvenstvo Mađarske u polumaratonu pa zato puno trkača oko 1:10 i ispod, čak njih 8, svaka čast, kao i za koliniju Srba koja je čini mi se nikad nije bila brojnija. Mislim da sam za duži period završim s trčanjem po Budimpešti... dolaze i druge trke, biće ovo duga jesen. Želim vam svima dug, brz i lagan korak!
Medjunarodni ekološki marathon Bezdan – Negotin 2011
Tanja Stojanovski
Nakon ove divne zavrsene price ,ponosim se sobom,sto je retkost,priznajem. A,kazacu Vam I zasto! Ova,kao I onaj ludacki ultramaraton ,onomad na Adi,su odluke donesene onako iznebuha, sto se kaze.I svaki put kad to onako odlucim preko noci,ispadne savrseno. Ja, maratonka, hmm,bez ijednog pretrcanog maratona,onako istinski pretrcanog, nabacih se organizatoru Mikiju Jankovicu,da budem deo ekipe koja planira da trci oko 600km od dalekog Bezdana do Negotina..bog te…na karti ta razdaljina bese pogolema, u zbilji jos vise ..kazu,pratimo tok Dunava.. moze,ja rek’o sebi: ‘’divno,pevusicu moju omiljenu “Rastao sam pored Dunava..’’ I trcakaracu lagano.taman videti lepu nam nasu zemlju, opet se druziti sa mojim divnim drugarima..ma milina. Ispiti gotovi,kako god ‘’gotovi’’, ja iza sebe imala pretrcanih.uh da l da kazem, Rash izvini,bejah me bilo sram da posaljem klubu koliko imam pretrcanih kilometara..ma jaako malo.sve u svemu,bejah odmorna totalno,al ne bas spremna.al mladost ludost, znate kako to ide..primise me,dva dana pred put nervosa,al kad videh Slobu,Mareta,Voju,Daneta,Anjusku..ma to je to! Neka nova lica,lepa Saska,Mikijeva cerka,Milena Petrovic, cura I po,Dragan,meni do tad neznan lik,director Rile,vozac Sveta,doctor Vaske,naravno Miki Jankovic,nas minibus I odosmo.
JUBILEJ ATLETSKOG KLUBA „ APATIN“
Svečanom dodelom priznanja zaslužnim sportistima, pojedincima i institucijama Atletski klub „Apatin“ obeležio je na skroman način svoj mali/veliki jubilej – desetogodišnjicu postojanja.U svečanoj sali Skupštine Opštine Apatin, nakon pozdravne reči dr. Živorada Smiljanića, predsednika Opštine Apatin, kao i Slobodana Brankovića, genseka Atletskog saveza Srbije i Janoša Čikoša, zamenika pokrajinskog sekretara za sport i omladinu, u video – prezentaciji pred stotinjak prisutnih, prikazano je sve ono što je obeležilo pedesetak godina atletike u Apatinu, sa posebnim osvrtom na poslednjih deset godina, kada su postignuti najznačajniji rezultati.Među dobitnicima zahvalnica za podršku i pomoć u razvoju atletskog sporta u Apatinu našli su se i Arpad Šarkezi, vlasnik veb sajta: www.somaraton.org.rs i njegov saradnik Milorad Blažić .Pre svečane ceremonije gosti su, u pratnji domaćina, Gorana Čegara i Slavka Jerkovića, imali priliku da razgledaju izložbene eksponate u Muzeju sporta, jedinstvenom u Srbiji, gde zasluženo mesto pripada i slavljeniku – AK „Apatin“.
